Sarajevo: EU Knowledge Hub o povezanosti online radikalizacije i dezinformacija na Zapadnom Balkanu

Na sastanku EU Knowledge Hub-a posvećenom temi „Veza između online radikalizacije i dezinformacija na Zapadnom Balkanu“, koji je održan u Sarajevu uoči potpisivanja Zajedničkog akcionog plana (JAP), učestvovali su i predstavnici Crne Gore – Dragana Kažanegra Stanišić i Petar Koprivica.

Tokom panel sesija, razgovaralo se o trenutnim trendovima i ranjivostima u digitalnom prostoru, hibridnim narativima koji povezuju radikalizaciju i dezinformacije, kao i o odgovorima vlada, prazninama u politikama i potrebama za jačanjem kapaciteta. Posebna pažnja posvećena je odgovornosti digitalnih platformi i moderaciji sadržaja.

Petar Koprivica je predstavio ulogu i značaj Nacionalnog operativnog tima (NOT), aktuelnosti u izradi novog strateškog okvira i inicijative koje tim preduzima u ovoj oblasti. On je naglasio da društvene mreže postaju glavni izvor informacija ne samo među mladima, već i kod starijih generacija, dok tradicionalni mediji gube uticaj.

- Ovakav trend otvara prostor za širenje dezinformacija i manipulacija, jer građani uglavnom nemaju razvijene mehanizme kritičkog preispitivanja onoga što čitaju. Poseban problem predstavljaju slaba medijska pismenost i veliko povjerenje u takozvane alternativne izvore vijesti, koji se često prikazuju kao nezavisni, a zapravo šire poluistine i propagandu. Ovaj trend posebno je izražen u Crnoj Gori, gdje građani informacije sve više prikupljaju preko društvenih mreža, dok zvanične institucije nerijetko kasne sa komunikacijom - poručio je Koprivica.

Dragana Kažanegra Stanišić istakla je da su hibridni narativi na Zapadnom Balkanu sve prisutniji, povezujući radikalizaciju i dezinformacije. Kako je navela, istorijske i etničke podjele i dalje predstavljaju plodno tlo za širenje sadržaja koji podstiče ekstremizam.

- Takvi narativi često oživljavaju osjećaj nepravde ili ugroženosti, što kod određenih grupa može otvoriti prostor za radikalizaciju. Dodatni izazov je i ograničena saradnja vlada sa akademskom zajednicom i nevladinim sektorom, koji bi mogli značajno doprinijeti prevenciji i podizanju nivoa medijske pismenosti, ali njihova uloga ostaje marginalizovana - naglasila je Kažanegra Stanišić.

Učesnici skupa zaključili su da zemlje Zapadnog Balkana treba da usklade svoje zakonodavstvo sa evropskim standardima, posebno u pogledu regulative o digitalnim uslugama i sadržaju povezanim sa terorizmom. Pritom je istaknuto da usklađivanje ne podrazumijeva samo usvajanje propisa, već i obezbjeđivanje tehničke i finansijske podrške koju Evropska unija pruža u procesu implementacije.