Zaštita profesionalne autonomije novinara obaveza svih društvenih aktera

Zaštita sigurnosti i profesionalne autonomije novinara predstavlja obavezu države i svih društvenih aktera, a važan preduslov za opšte unapređenje ambijenta u oblasti medija je poboljšanje radno-pravnog statusa zaposlenih u toj oblasti, saopštili su iz institucije Zaštitnika ljudskih prava i sloboda.

Oni su novinarima, urednicima i medijskim radnicima, čestitali Dan novinara Crne Gore izražavajući poštovanje prema njihovoj ulozi u zaštiti javnog interesa, unapređenju demokratskih procesa, promociji i zaštiti ljudskih prava i sloboda.

“S obzirom na činjenicu da sama novinarska udruženja ukazuju na brojne, dugotrajne i sistemske izazove sa kojima se medijski profesionalci u Crnoj Gori suočavaju, pozivamo sve nadležne organe, političke aktere, medijske poslodavce i cjelokupnu javnost da pokažu veće poštovanje prema novinarskoj profesiji, da se uzdrže od svih oblika pritisaka i prijetnji”, kaže se u saopštenju.

U saopštenju se poziva i da cjelokupna javnost aktivno doprinese stvaranju ambijenta u kojem će novinari moći da rade slobodno, odgovorno i dostojanstveno.

“Veoma važan preduslov opštem unapređenju ambijenta u ovoj oblasti svakako je poboljšanje radno-pravnog statusa novinara, na koji se takođe godinama ukazuje, a i pored toga najveći dio medijskih radnika i dalje ima plate ispod državnog prosjeka prema podacima Sindikata medija”, dodaje se u saopštenju.

U tom kontekstu, kako se navodi, važno je posebno naglasiti nezavidan položaj lokalnih javnih emitera.

Iz institucije Zaštntnika su naveli da je i Evropska komisija ukazala na nedostatak socijalnog dijaloga, potrebu unapređenja uslova rada, izostanak granskog kolektivnog ugovora u medijskoj industriji, nesigurni radni aranžmani i hronične probleme u oblasti medijske regulacije.

“U zabrinjavajućoj činjenici o broju napada na medijske radnike iz godine u godinu, dodatno zabrinjava činjenica da su novinarke posebno izložene rizicima, što potvrđuje i masovna podrška Deklaraciji o unapređenju bezbjednosti novinarki na Zapadnom Balkanu, iniciranoj od mreže SafeJournalists”, kaže se u saopštenju.

Dodaje se da se novinarke i dalje suočavaju sa onlajn uznemiravanjem, prijetnjama, fizičkim zastrašivanjem, diskriminacijom i rodno zasnovanim nasiljem, što, kako su naveli iz institucije Zaštitnika, nerijetko vodi autocenzuri i narušavanju profesionalne autonomije.

U saopštenju se podsjeća da zaštita novinara nije isključivo pitanje bezbjednosti jedne profesije, već suštinsko pitanje ostvarivanja ljudskih prava u cjelini.

“Slobodno, nezavisno i profesionalno novinarstvo predstavlja mehanizam putem kojeg građani ostvaruju pravo na informisanje, učestvuju u javnom životu i utiču na odgovornost i transparentnost procesa javne uprave i drugih društveno-političkih činilaca”, dodaje se u saopštenju.

Zbog toga, kako se dodaje, napadi na novinare, pritisci, ekonomska nesigurnost i institucionalni nedostaci direktno ugrožavaju pravo javnosti da zna, slabe povjerenje u demokratske institucije i dovode do sužavanja prostora za slobodu izražavanja, kritičko mišljenje i društveni dijalog.

“U tom smislu, zaštita dostojanstva, sigurnosti i profesionalne autonomije novinara predstavlja obavezu države i svih društvenih aktera u skladu sa međunarodnim standardima ljudskih prava”, kaže se u saopštenju.

Iz institucije Zaštitnika su naveli da je ohrabrujuća odluka o obrazovanju Međuresorske radne grupe za uspostavljanje mehanizma za bezbjednost novinare.

“Čime je Vlada Crne Gore načinila korak ka implementaciji Protokola za zaštitu novinara. Ipak, statistički podaci i iskustva sa terena jasno ukazuju da su dodatni i kontinuirani napori neophodni”, kaže se u saopštenju.