Zloupotreba podataka pogonsko gorivo dezinformacija - Crnoj Gori nedostaje funkcionalan sistem zaštite

Centar za demokratsku tranziciju (CDT) i Partneri Srbija objavili su analizu „Borba protiv dezinformacija u Crnoj Gori kroz unapređenje zaštite podataka o ličnosti – pravni nedostaci i prilike“, koja pokazuje da pravni i institucionalni okvir Crne Gore i dalje ne omogućava efikasnu zaštitu građana od zloupotreba ličnih podataka i digitalnog targetiranja u političke i manipulativne svrhe.

Kako se navodi u saopštenju CDT-a, iako se dezinformacije sve češće oslanjaju na lične podatke građana radi preciznijeg profilisanja i širenja manipulativnih poruka, domaći zakoni su zastarjeli, a institucionalni nadzor slab ili nepostojeći. 

- Zakon o zaštiti podataka iz 2008. godine nije prilagođen savremenim praksama obrade i profilisanja, dok najavljeni novi zakon još nije ušao u skupštinsku proceduru. Istovremeno, Crna Gora nema pravila o političkom oglašavanju u digitalnom prostoru, niti javne registre političkih oglasa - dodaje se u saopštenju. 

Kampanje koje, kako se navodi, koriste podatke građana za mikrotargetiranje, uključujući i političko oglašavanje, mogu se sprovoditi bez obaveze procjene rizika, bez transparentnosti i bez stvarnog nadzora. 

- Kazne za povrede zakona ostaju simbolične, čak i za najteže oblike zloupotreba. Takav okvir ne odvraća one koji podatke koriste kao alat političkog uticaja, već ih ohrabruje da ih nastave koristiti bez posljedica. Crna Gora je usvojila novi Zakon o informacionoj bezbjednosti, ali njegovo sprovođenje je ograničeno zbog nepostojanja operativnih institucija. Iako je Agencija za sajber bezbjednost formalno osnovana, ona i dalje ne funkcioniše zbog političkog zastoja u njenom kadrovskom konstituisanju – čime država direktno kompromituje vlastiti kapacitet za digitalnu zaštitu - ističe se. 

CDT poziva donosioce odluka da hitno usvoje novi Zakon o zaštiti podataka, koji će uključiti obavezu procjene uticaja za rizične obrade, prijavu povreda podataka i ograničenja za targetiranje na osnovu osjetljivih ličnih podataka. 

Neophodno je, kako ističu, uskladiti pravni okvir sa evropskim propisima kao što su GDPR, DSA, DMA i nova Uredba o političkom oglašavanju. Takođe, mora se osigurati institucionalna spremnost za sprovođenje tih pravila – kroz jačanje Agencije za zaštitu podataka, operativnost sajber regulatora i jasnu koordinaciju između svih nadležnih tijela.

- Bez sistemskih pravila, institucionalne volje i tehničkog nadzora, lični podaci građana će i dalje biti sredstvo za netransparentno targetiranje, a digitalni prostor prepušten dezinformacijama koje urušavaju povjerenje, podstiču polarizaciju i ugrožavaju demokratske procese - zaključuje se u saopštenju.