Projekat remedijacije Brskova stvara neophodnu osnovu za najefikasnija i najodrživija rješenja

Bivši rudnik olova i cinka Brskovo je kontaminirani lokalitet sa potvrđenim prisustvom žive u zemljištu i vodama, a projekat njegove remedijacije direktno je povezan sa međunarodnim obavezama koje je Crna Gora preuzela, poručeno je sa sastanka u Mojkovcu.

Iz Ministarstva ekologije, održivog razvoja i razvoja sjevera (MERS) su saopštili da je u tom gradu održan informativni sastanak povodom početka projekta „Razvoj opcija za sanaciju lokaliteta kontaminiranog živom – bivši rudnik olova i cinka Brskovo, Mojkovac“.

Kako su rekli, cilj tog projekta je povećanje zaštite stanovništva i životne sredine od antropogenih emisija i oslobađanja žive i njenih jedinjenja iz rudnika Brskovo kroz sprovođenje naučno zasnovanih analiza, predlaganje rješenja za remedijaciju i jačanje zakonodavnog okvira.

- Nosilac projekta je Agencija za zaštitu životne sredine (EPA), dok su partneri MERS, Institut za javno zdravlje (IJZ) i nevladina organizacija Ozon. Predviđeno je da realizacija traje 36 mjeseci, a ukupan budžet je 273.880 dolara - kaže se u saopštenju.

Navodi se da su na sastanku nosioci i partneri na projektu upoznali predstavnike lokalne samouprave sa osnovnim informacijama o projektu, kao i daljim koracima.

Generalna direktorica Direktorata za ekologiju u MERS-u, Lana Radunović, ukazala je na to da bivši rudnik Brskovo, koji je bio aktivan u periodu od 1976. do 1991. godine, danas predstavlja kontaminirani lokalitet sa potvrđenim prisustvom žive u zemljištu i vodama.

- Akreditovana laboratorijska ispitivanja sprovedena tokom 2024. godine ukazala su na zabrinjavajuće koncentracije žive, koje se na pojedinim tačkama kreću u rasponu od 24 do čak 556 ppm - rekla je Radunović.

Posebnu pažnju, kako je kazala, izaziva činjenica da rijeka Rudnica protiče kroz rudničke strukture i uliva se u rijeku Taru, prirodno dobro pod zaštitom UNESCO-a.

- Ovakva hidrografska povezanost otvara ozbiljna pitanja potencijalnog izlaganja stanovništva, ali i dugoročnog, kumulativnog uticaja na biodiverzitet, zemljište i vodne resurse šireg područja - naglasila je Radunović.

Ona je ocijenila da ovo pitanje ima za Crnu Goru zdravstveni, ekološki i ekonomski značaj, naročito u kontekstu procesa pristupanja Evropskoj uniji (EU).

- Projekat je direktno povezan sa međunarodnim obavezama koje je Crna Gora preuzela ratifikacijom Minamata konvencije o živi, posebno u dijelu koji se odnosi na ispuštanja u vodu i zemljište, upravljanje otpadom koji sadrži živu, kontaminirane lokalitete, kao i pitanja zdravlja, istraživanja i monitoringa - navela je Radunović.

Istovremeno, kako je kazala, projekat daje konkretan doprinos usklađivanju sa novom EU Direktivom o monitoringu i otpornosti zemljišta, što je od posebnog značaja u okviru Poglavlja 27.

- Važno je naglasiti da ovaj projekat ne finansira samu sanaciju, već stvara neophodnu osnovu za donošenje odluka o najefikasnijim i najodrživijim rješenjima - dodala je Radunović.

Ona je, kako je saopšteno, posebno istakla ulogu Opštine Mojkovac, koja je u tom projektu ravnopravan partner.

- MERS ostaje snažno posvećeno ovom procesu, u saradnji sa EPA, IJZ i lokalnom zajednicom - poručila je Radunović.

Koordinatorka projekta, Gordana Đukanović iz EPA, predstavila je ključne aktivnosti projekta, navodeći da je fokus na sagledavanju trenutnog stanja životne sredine na lokalitetu bivšeg rudnika Brskovo, kroz analize zemljišta, vode i vazduha, sa ciljem utvrđivanja prisustva žive i mogućih rizika po zdravlje ljudi i prirodu.

U saopštenju se navodi da će, na osnovu tih analiza, projekat razmotriti opcije za remedijaciju i rekultivaciju kontaminiranog područja, kako bi se identifikovala održiva rješenja za smanjenje ekoloških i zdravstvenih rizika.

- Projekat takođe predviđa procjenu izloženosti lokalnog stanovništva, kao i unapređenje zakonodavnog okvira u oblasti upravljanja starim kontaminiranim lokacijama, u skladu sa evropskim standardima - kaže se u saopštenju.

Iz MERS-a su rekli da je istaknuta važnost partnerskog odnosa sa Opštinom Mojkovac i uključivanja lokalne zajednice u sve faze realizacije projekta.

- Članovi Upravnog odbora projekta i predstavnici IJZ-a Borko Bajić i direktorica Centra za higijenu i zdravstvenu ekologiju Enisa Kujundžić govorili su o značaju humanog biomonitoringa i podizanja svijesti javnosti, dok je predstavnik Ministarstva zdravlja u upravnom odboru Adnan Efović ukazao na štetne efekte žive po zdravlje ljudi i važnost preventivnih mjera - kaže se u saopštenju.