Rast ekonomije u drugom kvartalu 3,5 odsto

Bruto domaći proizvod (BDP) Crne Gore porastao je u drugom kvartalu ove godine 3,5 odsto, pokazuju preliminarni podaci Monstata.

Vršiteljka dužnosti pomoćnice direktora Sektora za makroekonomske statistike, nacionalne račune i cijene, Branka Šušić Radovanović, kazala je da je BDP u drugom kvartalu iznosio dvije milijarde eura, dok je u istom prošlogodišnjem periodu bio 1,85 milijardi eura. 

- U apsolutnom iznosu stvoreno je 106 miliona eura više dodane vrijednosti u odnosu na isti kvartal prethodne godine -kazala je Šušić Radovanović na konferenciji za novinare.

Ovaj rast, kako je objasnila, rezultat je kombinovanog efekta rasta proizvodnje, potrošnje, zaposlenosti i fiskalnih prihoda, uprkos izazovima na strani spoljnotrgovinske razmjene.

- Ključni doprinos rastu BDP-a za drugi kvartal odnosi se na industrijsku proizvodnju, koja je zabilježila izuzetno visok rast od 18,6 odsto, što je najveći sektorski doprinos ukupnom BDP-u - dodala je Šušić Radovanović.

Sektor građevinarstva takođe bilježi stabilan rast vrijednosti izvršenih građevinskih radova od 4,5 odsto, što može ukazivati na nastavak investicija u infrastrukturu ili privatnu gradnju.

- Trgovina na malo zabilježila je realan rast prometa od 4,6 odsto, što je usklađeno s rastom lične potrošnje domaćinstava i povećanjem zaposlenosti i zarada - precizirala je Šušić Radovanović.

Uslužni sektor ostvario je prosječan rast prometa od 8,8 odsto, što ukazuje na rast potražnje za uslugama i rast poslovnih aktivnosti.

- Rast broja zaposlenih i rast zarada snažno su uticali na povećanje kupovne moći stanovništva, što se direktno reflektuje na rast lične potrošnje, a ovi pokazatelji svjedoče o stabilnom tržištu rada i generalno boljem životnom standardu - objasnila je Šušić Radovanović.

Uprkos negativnom spoljnotrgovinskom bilansu, fiskalni rezultati su veoma pozitivni.

- Dakle, ekonomski rast u drugom kvartalu ove godine temelji se prvenstveno na snažnoj industrijskoj proizvodnji, rastu lične potrošnje i poboljšanju na tržištu rada. Iako je spoljna trgovina ostala negativna komponenta, stabilan rast prihoda investicija, zajedno sa jačanjem domaće tražnje omogućio je održiv rast BDP-a - poručila je Šušić Radovanović.

Prema njenim riječima, podaci za prvi kvartal ove godine su revidirani, te je ranije objavljena nominalna stopa rasta od 5,3 odsto revidirana na 5,7 odsto, a realna stopa rasta, koja je bila 2,5 odsto, sada iznosi 2,8 odsto.

Monstat je danas predstavio i rezultate obračuna BDP-a za prošlu godinu, koji je iznosio 7,65 milijardi eura, dok je u 2023. bio 7,07 milijardi eura.

- U apsolutnom iznosu, u prošloj godini stvoreno je 383,9 miliona EUR više dodane vrijednosti u odnosu na 2023 - rekla je Šušić Radovanović.

Stopa nominalnog rasta BDP-a u prošloj godini iznosila je 8,1 odsto, dok je realni rast iznosio 3,2 odsto.

BDP po stanovniku u prošloj godini iznosio je 12,26 hiljada EUR, dok je u 2023. godini bio 11,34 hiljade eura.

- U prošloj godini, privredna aktivnost pokazala je pozitivan trend u većini sektora, iako su pojedine grane i komponente BDP-a ostvarile negativne rezultate, što je ukupni rast učinilo umjerenim - kazala je Šušić Radovanović.

Najveći doprinos rastu BDP-a dolazi iz sektora prerađivačke industrije, koja se pozicionirala kao ključni nosilac industrijskog oporavka. S druge strane, značajan negativan doprinos rastu BDP-a zabilježen je u sektoru snabdijevanja električnom energijom, koji je pao 20,7 odsto u realnim iznosima.

- Privreda u prošloj godini pokazala je zapažene rezultate, vođena rastom industrije, građevinarstva, lične potrošnje i investicija. Ukupno gledano, ekonomski rast podržan je domaćom potražnjom i fiskalnim prilivima - objasnila je Šušić Radovanović.

Monstat je danas predstavio i rezultate obračuna bruto nacionalnog dohotka (BND) Crne Gore za prošlu godinu, koji je iznosio 7,62 milijarde eura i nominalno je veći u odnosu na 2023. godinu 6,8 odsto. 

- Saldo primarnog dohotka iz inostranstva za prošlu godinu bio je negativan i iznosio je 21,3 miliona EUR, što je za 88,7 miliona eura manje nego u 2023 - saopštila je Šušić Radovanović.

BND po stanovniku u prošloj godini iznosio je 12,23 hiljade eura.

Monstat  je danas objavio i rezultate revidiranog BDP-a za 2023. godinu, kao i kompletnu vremensku seriju godišnjih i kvartalnih podataka za period od 2006. do 2023. godine.

Monstat je sproveo veliku (benčmark) reviziju BDP-a za period 2006–2023. godine, u skladu sa harmonizovanom evropskom politikom revizije (HERP) .

Velika revizija i usklađivanje obračuna BDP-a sa Evropskim sistemom nacionalnih računa, rezultat je novih izvora podataka, metodoloških unapređenja i primjene nove klasifikacije individualne potrošnje prema namjeni COICOP 2018.

Novi izvori podataka uključili su, između ostalog, podatke popisa stanovništva, domaćinstava i stanova, popisa poljoprivrede, administrativne izvore podataka,

- Na osnovu novih i unaprijeđenih izvora podataka, nominalni BDP za 2023. godinu, kao referentnu (benčmark) godinu, povećan je 1,5 odsto, dok je za period 2006–2022 u prosjeku smanjen 0,6 odsto - rekla je Šušić Radovanović.

Realna stopa rasta za 2023. godinu revidirana je sa 6,3 odsto na 6,5 odsto, dok su za period 2006-2022 realne stope rasta BDP-a ostale uglavnom na prethodno objavljenim nivoima, uz manja odstupanja po godinama.