Češalj u ruke

Nije sramota dobiti vaške, sramota je zadržati ih, kaže stara engleska poslovica.

Potpuno je razumljiva promjena vlasti 2020. Sistem koji za četrnaest godina od obnove nezavisnosti nije smogao snage da uspostavi, prije svega ključne državne institucije, pa posljedično vladavinu prava, socijalnu pravdu i sve što sljeduje jednom modernom društvu, nije uspio da se odupre brižljivo planiranoj akciji stranih agentura i „ugroženog“ domaćeg življa, dobrim dijelom iz sopstvenih redova. 

Ono poslije, da se dešavalo nekom drugom, bila bi komedija nad komedijama. Smjenjivale se vlade, muljalo se u većini, kalkulisalo, zakljinjalo u majku da se neće s DPS-om, za sve krivim, urušen je Ustavni sud, Tužilaštvo ustanovilo strogu selekciju, ANB postala ispostava nekih stranih agencija, poklonjeno neprocjenjivo nacionalno blago, omogućena SPC eksteritorijalnost čime je obesmišljena svaka akcija bilo kakve kontrole od tad, pa dok je ugovora. 

Desila su se i dva masakra, nezapamćena u novijoj istoriji Crne Gore. Eho - muk... Niko foteljom nije mrdnuo. 

Neznaveni, punih usta meritokratije kako god to glavni promoter te kovanice (paf,paf...) definisao. Iskreno, čovjek koji ne zna razliku između SOS i HOT, ne zna ko je Danilo jedan (možda je mislio na ministra), ne zna šta znači anonimnost, ima potpuno pravo da ne zna ni što je meritokratija. 

Primjeri: bivši ugostitelj i moreplovac na čelu ANB, koji nema ispunjen niti jedan formalan uslov da bude na čelu tajne policije, ekonomista na čelu MUP-a, uposlenica izdavačke kuće vodi evropske poslove, električar je ministar poljprovrede, ljekarka - kulture i medija... Meritorno, nema šta. Možete misliti ko se sve, kukala nam majka, po dubini dohvatio funkcije. I za to je kriv DPS - pokupio godinama što je valjalo - mada je dobar dio DPS kadra i danas pristojno uhljebljen upravo tamo negdje po dubini, dajući time legitimitet većini od 30. avgusta. Legitimno. Vlast je konačno smjenjiva, tebaju nam ovakvi profesionalci, bilo ko da je na vlasti. Iz avgustovske većine.

E, sad, računajmo da se većina glasača većine na ovaj ili onaj način okoristila promjenama - neki su mislili da će biti bolje svima, drugima je milo zbog DPS, neki su konačno odbranili svetinje, neki su zaposlili sina, snahu, nekima je samo baba ostala nezaposlena. I opet, sve je to ok, politika je na našim prostorima primarno način ostvarivanja ličnih ciljeva, pa za opšte ako šta ostane.

Ali, koji motiv ima običan građanin, ma za koga da je glasao, da ignoriše protest poslije masakra na Cetinju? Znamo da mnogi nijesu mogli doći, a htjeli su. Zar samo 5.000 ljudi na platou ispred MUP-a vidi da bezbjednostni sistem ne samo da je u rasulu nego ne postoji, nema ga. I da ga vode Spajićeve meritokrate koji ni po koju cijenu ne žele da rizikuju fotelje. Ali, nekompetentnošču ugrožavaju ljudske živote.

Nije sramota dobiti vaške. Sramota je zadržati ih. Češalj u ruke.