Rajka

Poštovani profesore, doktore, docentu Veseline Drljeviću, predsjedniče Savjeta,

Uvaženi Okrivljeni, Oče Veseline, 

Volim sa Vama da podijelim neke misli i smatranja, pa evo...

Jučerašnji dan bio je blagosloven. Iz nekoliko razloga. Bilo je nekoliko ukazanja i dva proviđenja. Ukazao se Mijo Lekić u Parlamentu, Andrija sa Majklom Daglasom i na kraju stihovi iz Bećirove - Hudini knjige, nagrađene Trinaestojulskom nagradom! 

Dva proviđenja bila su u vidu Vas, kao naučnika i predsjednika Savjeta i Naoda Zorića kao umjetnika i člana Savjeta. Poslije dužeg vremena ugledah vas, blago preplanule i mislima ophrvane. 

Pa, zar nije to blagoslov?!

Da malo promuabetimo o ovim ukazanjima. 

Mijo je naravno, kao prekaljeni erudita, i juče briljirao. Doduše, nijesam ispratila suštinu njegovog obraćanja, ali s obzirom na to da je pomenuo menadžent (nije greška u kucanju) pretpostavljam da je bila neka ekonomska dubioza u pitanju.

Što se tiče Andrijine i Majklove fotografije mogu da primijetim - holivudskiji je osmjeh našeg Andrije iz Mojkovca nego Majkla iz Holivuda. Kad smo već kod ove tematike - moram da pohvalim djelatnike koji sastavljaju Andrijina saopštenja. Na osnovu kurtoazne konverzacije - Kako ste, drago mi je da smo se upoznali i da li ste bili nekad u Crnoj Gori, iz Mandićevog kabineta izašlo je saopštenje od čitave strane, formata A4?! E, taman ko da su čitav dan do podne taborili kod Sava na Trešnjevik. 

Nego, idemo na najvažnije. Ukazanje. Bećirovi nagrađeni stihovi! Ne znam, Vi ste vjerovatno imali tu čast da ranije pročitate ovo sočinenije, a ja tek juče, i to samo nekoliko stihova. Šta da kažem, a da ostanem u svijest?! Na mah mi se učinilo da je nešto iz „navodila za uporabo“ veš mašine. Ali mi čudno. I ja imam veš mašinu, ali nikad takav tekst nijesam pročitala na uputstvu za upotrebu. Jutros, međutim, čitam šta zapravo kažu oni koji su odlučili da Bećirov zaumni bruj dobije najvažnije crnogorsko priznanje. 

Evo citat. 

“Vukovićeva lirika, međutim, posjeduje i specifičnu mitsku dimenziju koja kroz stihove promiče i tamo gdje je uopšte ne očekujete. Pjesmom i dalje gospodari neka vrsta grubo-neposrednog osjećanja života, ali u pozadini stalno „radi“ sveobuhvatna i moćna mitska rezonanca. Svaki prizor i svaki lik potencijalno je mitski, i to ne u apstraktnom i dalekom smislu mita, nego u smislu da je sâm život mitski”. 

....... 

nema snošaja
kao na veš mašini
kad je centrifuga u jeku
piše ana

.......

Dakle, ovo je zapravo “moćna mitska rezonanca”. A, pa to. Nijesam ja znala. Kao što rekoh, mislila sam da je neki problem sa veš mašinom. Onda ništa. 

Najvažnije da smo mi zdravo i da se Bećir ne sjekira. Koliko vidim, njega baš boli patka. Juče, u Kolašinu, slavio je 50 godina mature, ispod slamarice stavio 15 hiljada evra i briga mu se za Trinaestojulsku! Ionako prezire sve što ima predznak crnogorski. A, evri su drugo. Oni imaju tu prijeko potrebnu internacionalnu notu. 

A, sada, prelazimo na rubriku - Vijesti iz RTCG. 

Pošto je tematika vrlo delikatna napraviću jedan mali uvod. 

Mjesto zbivanja - Naodov park, ispred RTCG. Klupa pored skulpture koja predstavlja veliku rolnu toalet papira.

Akteri - Vi, kao uvaženi Docent i Boris, uprkos zakonima i zdravom razumu generalni direktor RTCG. 

Vrijeme zbivanja - Vrela julska noć. Vjetrić čarlija, nebo obasjano zvijezdama. U pozadini, sa razglasa RTCG, čuje se Šostakovič.

Vi - u laganoj polo majici, malo jače boje, tek toliko da istakne preplanuli ten. Kosa Vam leprša na vjetru. 

Boris - kosa ne leprša, ali ističe se brižljivo odabrana lanena košulja, boje pijeska, koliko da naglasi figuru. 

U jednom trenutku počinje konverzacija. Boris Vam kaže - “Odlazim na odmor i ne znam šta ću da zateknem kada se vratim. Čujem da NEKI planiraju da na moje mjesto dovedu Rajku. Ali, znaj (to kaže Vama, drhtavim glasom) učiniću sve, ali baš sve, da nas niko ne razdvoji (Vas i njega)”. To reče i diskretno mu zasuziše oči. Još dodade: “Idi, i ne okreći se. Ušinućeš vrat”. 

Vi, u šoku! Kakva Rajka, šta Rajka?! Čak nijeste ni uspjeli da izgovorite pitanje, a već ste bili na putu prema parkingu. 

U djeliću sekunde, pomisliste: Pušti đavola, mijenjaju se okolnosti. Bolje da se ne zadržavam previše sa inkrimisanim. 

Tako je, potpuno Vas podržavam, kao i uvijek, uostalom. Samo da nam Vi ostanete, meni je to važno. Vi ste , za moj pojam, garant bolje budućnosti našeg Javnog servisa. Ko tako ne misli, samo kupi trunje!

Moram da priznam da mi je dozu optimizma, da će sve biti u redu ulila i fotografija koju jutros spazih. Nekako sam potpuno mirna i sigurna da nema te sile koja će nas skrenut sa puta u Evropu!

Ne bih Vas više zadržavala, blagodarim.

Neka Vam bog podari mudrost i strpljenje,

Tanja Šuković, djelatnica RTCG