Više kamera za nadzor ima RTCG nego što ima UIKS

Poštovani profesore, doktore, docentu Veseline Drljeviću, predsjedniče Savjeta,

Uvaženi uslovno osuđeni,

Dakle, da vidimo šta smo sve imali ovih dana. Kratko da Vam prepričam, pa da se fokusiramo na pitanje svih pitanja – đe ste Vi i šta je s Vama?

Da krenemo od najvažnijeg – bezbjednosna situacija. Odlična, kaže Bečić. Kako je čuo, Alabar je neđe rekao da niđe tako slobodno ne može da šeta sa rolex satom kao po Portu! i nema tu ni zarez da se doda. Dalje, mag bezbjednosti smatra da ova ubistva, u kojima stradaju mladi ljudi, zapravo su izazov jer je došlo do usložnjavanja odnosa među klanovima! Uglavnom, to što ubistava ima “malo” više zapravo je, kaže Bečić, zbog strateških razlika između kriminalnih klanova. Nešto je sporno oko strategija, vizija i usmjerenja, ali to nijesam baš najbolje ukačila. I sve što se dešava je periodično i povremeno. E da, rekao je još i da su predsjednika Amerike dva puta pokušali da ubiju, pa bi valjda bilo logično da zaključimo – ako su mogli njega, mogu vala i nas. Tako da obrni–okreni, po novoj bezbjednosnoj strategiji, ako nas neko ubije, nije to ništa strašno. Uglavnom, ako ko zna da podastre presjek situacije i umiri, to je Bečić. Pretpostavljam da će u spotu, koji režira Bogdanović, sve to malo detaljnije da razradi.

Pošto, obično, uz analizu ide i sinteza, da vidimo šta smo sintetizovali u oblasti bezbjednosti? Privođenja i hapšenja. Uobičajeno, reklo bi se?! Ali, ne... Sad tu nastupa jedan twist. Ništa ovo OKG i slično, nova vrsta problema, pardon “bezbjednosnog izazova”, su mimeri, novinari i neka glasila. Oni nijesu baš simpatični “demokratski moćnim rendžerima” iz sektora bezbjednosti i našoj Upravi za ljudske resurse (čitaj Crkvi), pa je strateški gledano mudro izbrljat i popljuvat te medijske poslenike. Koliko se može i koliko dozvoljava takozvana presumpcija nevinosti. Koju, by the way, niko ne zarezuje dva posto. Ali pomenimo je, valja se zbog ovog zbrzanog puta u EU.

Pošto nas iz Javnog servisa još nema u toj inkrimisanoj grupi, šta nas briga. Ipak, mi pripadamo ovoj drugoj “struji” koja njeguje nekakvu “pravoslavnu školu novinarstva sa elementima SKY-a”, tako da nas ovaj galimatijas zapravo ne zanima. Imamo mi dosta svog posla sa sudstvom i tužilaštvom da nam tuđe muke ne trebaju. Pa, ne no je li?

E, sad da priupitam šta ima kod Vas? Ja sam čula, a nije mi milo, da Vas Boris ignoriše i da mu je sad najbolji drug i savjetodavac profesor Drekalović. Ma, je li to moguće?!

Bogami, izgleda da jeste. Evo i potvrde. Ono što se juče dogodilo u programu RTCG čvrsta je potvrda da Vi više nemate uticaja na nezakonitog Borisa. Pa, đe bi Vama palo na pamet da se od velike legende bivše nam domovine, Halida Bešlića, RTCG oprosti tako što će da dopusti Draganu Koprivici da otpjeva Halidovu pjesmu? Ono jeste Koprivica istaknuti kulturni stvaralac, dobitnik Trinaestojulske nagrade i baš lijepe ode piše Raoniću, ali đe Halidovu pjesmu? Stvarno ne ide. To je skoro kao da ste zamolili Milutina Mićovića da otpjeva nešto od Severine. Ako me razumijete šta hoću da kažem!?

Evo, iskreno, dok sam slušala Koprivicu, na mah mi se učinilo da Ivica Dačić pjeva u studiju RTCG. Je li kažnjivo ako priznam da sam pomislila – okle Ivica i što je ovako propao? A, još sam i ovo čula – kompletna smjena, svi koji su juče dežurali u studiju RTCG, završili u ORL ambulanti u KCCG. Upala srednjeg uha i probijene bubne opne. Otkud znam, tako sam čula.

Mada… Kad bolje razmislim, nije loše što Raonić forsira Koprivicu. To je zapravo način da vidimo kako malo nam za sreću treba – samo pritisneš mute i ima bog da te vidi. To je jedno tumačenje, ali ima i drugo. Grdna je to asocijacija. Svi znamo da profesor Koprivica uglavnom gostuje u ustanovama zatvorenog tipa. Tu je publika zagarantovana. Nema mrdanja. Ali, što je onda tako često kod nas? Mislim na RTCG. Po toj logici… Neću dalje. Ne mogu ni da razmišljam o tome.

I još jedna grdna asocijacija. Raonić ugradio preko sto kamera za nadzor! Kažu ljudi, koji se razumiju, više kamera za nadzor ima RTCG nego što ima UIKS!

Čula sam, a otkud znam je li tačno, naš generalni tokom radnog vremena samo sjedi i promatra djelatnike. Ne trepće! Usput ponešto i zabilježi. I, priča se, namjerno je pobrkao šifre, pa sad niko osim njega nema pristup snimljenom materijalu. Čula sam još i da Raonić dok gleda u monitore, istovremeno prati displej dva telefona i čeka poruku na kojoj bi trebalo da piše – Argentina i ono jedno srce. Kao neki lajk. U prevodu, to bi trebalo da znači – Ambasada, Argentina.

Ali, znate šta je problem. Istu poruku čeka i jedan Raonićev “drug i prijatelj” sa Fejsbuka.

Evo, svi čekamo ishod. Ko bude imao bolju telefonsku konekciju, tome će prije i poruka stići. Razumijete šta hoću da kažem?!

Neka Vam bog podari mudrost i strpljenje, blagodarim!

Tanja Šuković, djelatnica Javnog servisa