CGO: Lako do dvotrećinske većine, ali za netransparentnost

Centar za građansko obrazovanje (CGO) je, analizom imovinskih kartona najviših javnih funkcionera iz izvršne, zakonodavne i sudske vlasti za 2024. godinu, došao do podataka koji ukazuju da je većina funkcionera prošle godine odbila da Agenciji za sprečavanje korupcije (ASK) omogući uvid u svoje bankovne račune.

- Od ukupno 170 analiziranih funkcionera, čak 115 nije dalo saglasnost za provjeru računa, dok je samo 55 iskazalo spremnost na taj dodatni nivo finansijske transparentnosti. kada je to u domenu njihove odluke a ne zakonske obaveze - naveli su u saopštenju iz CGO.

U sastavu 44. Vlade Crne Gore, od 32 člana u 2024. godini, navode oni, 20 ih nije dozvolilo uvid u svoje bankovne račune, dok je tek 12 – odnosno svaki treći – prihvatilo ovu vrstu nadzora.

- Skupština Crne Gore, koja je na svojoj Internet stranici u oktobru 2024. godine istakla da je, u okviru jednog projekta, rangirana kao najtransparentniji parlament u regionu, ima 54 poslanika/ce koji su, iste 2024. godine, odbili da ASK-u dozvole pristup bankovnim računima. Iako se u Crnoj Gori rijetko dostiže dvotrećinska većina za reforme, u ovom slučaju postignuta je – ali u funkciji zatvaranja vrata finansijskoj kontroli poslanika/ca - stoji u saopštenju CGO.

Ni pravosuđe, kazali su oni - ne zaostaje. 

- Od 26 analiziranih tužilaca na najvišim funkcijama, 20 ih nije dalo saglasnost, a slično je i u sudstvu – gdje je 21 od 30 najviših funkcionera u sudstvu odbio da ASK-u otvori uvid u račune - naveli su iz CGO.

CGO podsjeća da je do nedavno saglasnost za provjeru računa bila stvar dobre volje, ali i indikativan signal spremnosti na odgovornost.

- Međutim, novi Zakon o sprečavanju korupcije, usvojen prošle godine, donosi promjenu: ASK više ne traži saglasnost – ona se podrazumijeva. Agencija sada ima zakonsko ovlašćenje da samostalno izvrši uvid u račune svih funkcionera koji su dužni da podnesu imovinske kartone. Ovo zakonsko rješenje jeste iskorak ka jačanju mehanizama za borbu protiv korupcije, ali i potvrda da među najvišim nosiocima vlasti i dalje ne postoji razvijena politička kultura odgovornosti zbog čega je bila neophodna zakonska intervencija - zaključuju iz CGO u saopštenju.