Da li članice NATO-a mogu da prestanu da kupuju rusku naftu, kako Tramp traži?

Američki predsjednik Donald Tramp rekao je da članice NATO-a treba da prestanu da kupuju rusku naftu ako žele da Vašington pooštri sankcije Moskvi – ali bi ostvarivanje tog zahtjeva moglo bi biti dugotrajno i izazovno, piše Radio Slobodna Evropa.

Samo tri članice NATO-a trenutno uvoze sirovu rusku naftu: Mađarska, Slovačka i Turska. Od te tri, Turska najviše.

“Prema našim podacima, (Turska) je treći po veličini najveći uvoznik ruske nafte u svetu”, rekao je 15. septembra za RSE Petras Kanitas, analitičar Centra za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA) sa sjedištem u Viljnusu.

"Turska kupuje rusku naftu uglavnom zato što je po veoma sniženim cijenama”, dodao je on. “Takođe ima koristi od prerade ruske sirove nafte i prodaje goriva Evropi.”

Tramp već neko vrijeme govori o sekundarnim carinama za zemlje koje uvoze rusku naftu i već ih je najavio za Indiju. U objavi na Truth Social od 13. septembra, pozvao je “sve zemlje NATO-a” da zaustave takav uvoz.

“Trampove prijetnje dosad su uglavnom bile usmjerene ka Indiji i donekle Kini. Turska nikada nije bila u tome. Dakle, ovo je zanimljiv novi razvoj događaja”, rekao je Benjamin Hilgenštok, viši ekonomista u tink-tenku KSE institut iz Kijeva.

Ideja je da se nanese udarac ruskoj ekonomiji prekidom jednog od njenih ključnih izvoznih proizvoda, primoravajući Kremlj na pregovore o okončanju rata koji je pokrenuo protiv Ukrajine 2022. godine.

Hilgenštok, koji je takođe saradnik u Njemačkom savjetu za spoljne odnose, rekao je da bi gubitak izvoza u Tursku bio veliki problem za Moskvu.

“To bi vjerovatno značilo da mora da daje veće popuste drugim kupcima kako bi preusmjerila tu količinu”, rekao je za RSE.

Međutim, turski apetit za ruskom naftom zavisi od moćnih ekonomskih sila koje Ankara neće lako ignorisati. Neke od njenih rafinerija uzimaju 90 odsto svoje sirove nafte iz Rusije; prelazak na druge izvore se ne može dogoditi preko noći. Turska je takođe, za razliku od Indije i Kine, veliki uvoznik rafinisanih ruskih naftnih proizvoda.

“Naravno, za Tursku će (prekid uvoza) biti donekle izazov, kao što bi bio i za Mađarsku i Slovačku, koje nijesu preduzele nikakve korake da diverzifikuju svoje snabdjevanje”, rekao je Hilgenštok.

Pored ekonomije, politika takođe komplikuje pritisak na Tursku da smanji snabdjevanje iz Rusije. Pošto nije članica Evropske unije, ne suočava se s istim pritiscima kao Mađarska ili Slovačka.

Mađarska i Slovačka

I Budimpešta i Bratislava su više puta navele da zavise od ruske nafte preko cjevovoda Družba.

U avgustu, kada su ukrajinski vazdušni napadi više puta onemogućili rad tog naftovoda, mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto je rekao: “Ako isporuke preko cjevovoda Družba ne bude moguće na duže vrijeme, onda i snabdjevanje naftom Mađarske i Slovačke takođe neće biti moguće.”

Evropska unija je postavila cilj da prekine uvoz ruskih energenata do 2027. koristeći pravila unutrašnjeg tržišta EU, što znači da Mađarska ili Slovačka ne bi mogle da stave veto na tu odluku.

Analitičari kažu da bi obje zemlje mogle da uvoze naftu preko Adrija gasovoda, preko Hrvatske.

“Diverzifikacija nije nerješiv tehnički problem, već pitanje političke i ekonomske volje”, rekao je početkom ovog mjeseca za mađarski servis RSE-a Tamaš Plecer, analitičar za naftu i gas u Erste banci.

“To bi gorivo učinilo skupljim, ali sve dok postoji slobodno tržište, nema nestašice”, dodao je on.

Energetski analitičar CREA-e Kanitas istakao je da je Češka ranije ove godine uspjela da se potpuno odrekne snabdjevanja nafte iz Rusije, na šta se obavezala ubrzo posle početka opšte invazije Rusije na Ukrajinu 2022. godine.

“Održali su obećanje”, rekao je, ali je dodao da mađarski premijer Viktor Orban “ima dobre odnose sa predsjednikom Trampom. Rekao bih da bi moglo doći do neke vrste izuzeća ili štagod.”

Sekundarne carine

Tramp je takođe pozvao članice NATO-a da razmotre carine od 50 do 100 odtso za Kinu kako bi je kaznile zbog podrške ruskoj ratnoj mašineriji.

Taj poziv je upućen u trenutku dok je i Vašington u zategnutom trgovinskom sukobu s Kinom. Tramp je više puta pomjerao svoj rok za Kinu da prihvati nove trgovinske uslove ili će se suočiti s ogromnim novim carinama, ali Kina nije pokazala spremnost da popusti.

Trampovu izjavu je podržao republikanski senator Lindzi Grem, koji se zalaže za zakon o ogromnim sekundarnim carinama kako bi ugušio ruske trgovinske partnere.

“Sada je vrijeme da Evropljani slijede primjer predsjednika Trampa i krenu na Kinu i Indiju”, rekao je on za televiziju NBC. “Kina i Indija će promjeniti svoje prakse prema Putinu. Ovaj rat će se završiti.”

Međutim, pošto je Evropa prihvatila naglo povećanje carina kao cenu za poslovanje sa SAD, ima još veću potrebu da održi trgovinu s Kinom.

Ministarstvo spoljnih poslova Kine je 15. septembra upozorilo na “čvrste kontramjere” ako članice NATO-a “uvedu carine Kini”.

Nijedan evropski lider nije nagovjestio da je povećanje carina na pomolu. Niti je bilo naznaka u pogledu smanjenja uvoza nafte.

Hilgenštok je rekao da bi, da bi do toga došlo, Tramp možda morao lično da interveniše kod lidera Mađarske, Slovačke i Turske.

“To je zaista razgovor koji gospodin Tramp mora da obavi sa svojim prijateljima Orbanom, (premijerom Slovačke) Ficom i (predsjednikom Turske) Erdoganom.”