Fon der Lajen suočena s ključnim testom dok EU sud odlučuje o tajnim ‘Fajzergejt’ porukama

Nasljeđe Ursule fon der Lajen kao predsjednice Evropske komisije suočiće se ove sedmice s velikim izazovom, kada Sud pravde Evropske unije donese presudu o tajnim SMS porukama koje je razmjenjivala sa direktorom farmaceutske kompanije koja je sklopila više milijardi eura težak ugovor o vakcinama s Briselom.

U presudi koja bi mogla obilježiti njen mandat, Sud pravde EU odlučiće da li je Komisija prekršila pravila transparentnosti odbijanjem da objavi sadržaj prepiske između fon der Lajen i izvršnog direktora Fajzera Alberta Burle.

Odluka u srijedu, poznata kao „Fajzergejt“, mogla bi imati dalekosežne posljedice po način na koji vodeći zvaničnici EU vode poslove iza zatvorenih vrata, a mogla bi baciti i sjenku na drugi petogodišnji mandat fon der Lajen, koji je počeo 1. decembra. Dok pokušava da održi relevantnost Komisije usred jačanja nacionalističke retorike u EU, već se suočila s kritikama zbog centralizacije moći i povlačenja iz obaveza vezanih za zaštitu životne sredine.

Suština problema je pitanje da li SMS poruke treba smatrati dokumentima i samim tim dostupnim javnosti u ime transparentnosti. Dok se zagovornici transparentnosti i mnogi posmatrači slažu da bi takva komunikacija u vezi s kreiranjem politika trebalo da bude javna, poput bilo kojeg zvaničnog dokumenta, Komisija tvrdi suprotno.

Velika neprijatnost

Ovaj slučaj je pravno nezgodan za fon der Lajen jer je lično odobrila najveći ugovor EU o vakcinama – vrijedan milijarde eura – a pritom predvodi instituciju zaduženu za sprovođenje prava EU, uključujući principe transparentnosti i odgovornosti. Ako sud presudi protiv nje, to bi moglo biti političko oružje za razne kritičare.

Bila bi to i ozbiljna neprijatnost, posebno jer je tek prije nekoliko mjeseci javno obećala da će u svom drugom mandatu braniti standarde transparentnosti, efikasnosti i integriteta.

- Ova presuda mogla bi predstavljati prekretnicu za transparentnost u EU. Kada su u pitanju ključne odluke, posebno one koje utiču na javno zdravlje, tajnost bi trebalo izbjegavati - rekla je Šari Hinds, savjetnica za politički integritet u organizaciji Transparency International. 

Slučaj su pokrenuli The New York Times i bivši šef briselskog biroa ovog lista, podnijevši tužbu protiv odluke Komisije da ne objavi poruke iz 2022. godine.

Postojanje poruka otkriveno je u intervjuu za NYT u aprilu 2021, gdje je Burla opisao razmjenu s fon der Lajen kao sredstvo za uspostavljanje „dubokog povjerenja“ koje je omogućilo sklapanje značajnog ugovora o vakcinama. Taj ugovor, finalizovan u maju 2021, obuhvatao je nabavku do 1,8 milijardi doza Pfizer-BioNTech vakcine protiv kovida – najveći ugovor koji je EU tada potpisala.

Dogovor je predviđao unaprijed naručenih 900 miliona doza, s opcijom za dodatnih 900 miliona tokom 2022. i 2023. godine.

Poziv na buđenje

Evropski ombudsman je 2022. zaključio da propust Komisije da potraži te poruke predstavlja lošu upravljanje. Emilija O’Rajli, koja je bila ombudsmanka od 2013. do 2025, nazvala je to „pozivom na buđenje“ za institucije EU.

Navela je da je transparentnost nazadovala pod rukovodstvom fon der Lajen.

Takođe je direktno kritikovala fon der Lajen u intervjuu za POLITICO, optužujući je da stvara kulturu „zadržavanja informacija“ iz političkih razloga.

Kritikovala je i njeno odsustvo sa jedinog sudskog ročišta održanog u ovom slučaju. 

- Slon koji nije bio u sobi. Jedina osoba koja je mogla sve objasniti – nije se pojavila – kazala je O’Rajli.

U izjavi za POLITICO, Komisija je navela da „nikada nije poricala razmjenu poruka sa direktorom Pfizera“. U to vrijeme, dok je svijet bio usred teške pandemije, „mnogi lideri su bili u redovnom kontaktu s direktorima farmaceutskih kompanija“.

Razmjena poruka „ne znači da su ugovori pregovarani na tom nivou niti putem SMS poruka“, dodala je Komisija.

Naveli su i da je „transparentnost od ključnog značaja za Komisiju i predsjednicu fon der Lajen“ i da je „ostvaren značajan napredak posljednjih godina“ u pogledu „otvorenosti, odgovornosti i jasne komunikacije“.

Sud nižeg nivoa već je presudio protiv Komisije kada je pokušala da rediguje velike dijelove ugovora o vakcinama prije objavljivanja, što je obrazloženo zaštitom privatnosti zaposlenih i poslovnih interesa kompanija.

Tili Mec, jedna od petoro poslanika Zelenih koji su pokrenuli taj slučaj pred Opštim sudom, zapitala se ko ili šta stoji iza oklijevanja fon der Lajen da podijeli informacije. 

- Dobija loše savjete. Ako želite da javnost ima povjerenje u političare i njihove kontakte s industrijom, morate staviti akcenat na transparentnost – kazala je ona.

Iako je priznala da je pandemija kovida bila „potpuno nova situacija“ koja je zahtijevala saradnju s industrijom, smatra da fon der Lajen nije izvukla prave pouke iz tog iskustva.

Godine nejasnoća

Kao dio slučaja koji će biti odlučen u srijedu, sud je održao ročište u Luksemburgu u novembru. Veliko vijeće suda signaliziralo je da je skeptično prema odluci Komisije da ne objavi poruke.

Nakon godina nejasnoća o samom postojanju poruka, pravni tim Komisije ih je konačno priznao – što je izazvalo smijeh među prisutnima i nestrpljenje sudija.

- Ne poričemo da [poruke] postoje - rekao je advokat Komisije Paolo Stankanelli tokom saslušanja.

Pravni zastupnik Komisije umanjio je značaj poruka, navodeći da bi ih sačuvali - i možda objavili - da su bile povezane s pregovorima o ugovoru s Pfizerom.

Sudije su pokazale znakove frustracije jer Komisija nije uspjela da objasni kako odlučuje šta je važno, a šta ne, postavljajući precizna pitanja na koja zvaničnici Komisije nisu imali odgovor: Da li su pitali fon der Lajen direktno za poruke? Jesu li provjeravali njen telefon ili račune? Jesu li pitali šefa njenog kabineta?

Nakon više od tri sata debate, sudije su uputile oštre kritike na račun Komisije zbog načina na koji su odgovorili na zahtjev New York Timesa.

Jedan od sudija, Hose Martin i Peres de Nanklares, rekao je da izvršna vlast nije pokazala „adekvatne i pažljive mjere“ u objašnjenju zašto ne može podijeliti poruke. Drugi, Pol Nihul, kritikovao je „relativno zbunjujuću dokumentaciju“.

Bondine Kloostra, advokatica New York Timesa, rekla je da je „veoma razočaravajuće koliko je predstavnik Komisije bio nespreman“ tokom ročišta.

- Još uvijek ne znamo šta se desilo s telefonom fon der Lajen, da li su poruke ili Signal poruke razmjenjivane putem laptopa ili nekog drugog uređaja; još uvijek ne znamo gdje je Komisija tražila - rekla je.

Finansijski kriminal

Pritisak na fon der Lajen raste i van ovog slučaja. Kancelarija evropskog javnog tužioca (EPPO), zadužena za istragu ozbiljnih finansijskih krivičnih djela protiv interesa EU, potvrdila je da istražuje način na koji je Komisija rukovala nabavkom vakcina.

U martu je šefica EPPO Laura Kodruța Koveši potvrdila da je njena kancelarija nedavno ispitala zvaničnike Komisije u vezi s pregovorima o vakcinama.

EPPO je saopštio da neće komentarisati slučaj u toku.