Puca ljubav iz koristi, Njemačka nakon dugo vremena okreće leđa Vučiću!?

U njemačkoj javnosti sve su češće naznake da se politički establišment polako okreće od Vučića kao sigurnosnog garanta za region. Njemačka politika već decenijama u Aleksandru Vučiću vidi garanciju stabilnosti i bezbjednosti na Balkanu – od Angele Merkel preko Olafa Scholza pa do Friedricha Merza.

Kritike na pojedine aspekte njegove vladavine jesu oduvijek bile prisutne, ali Vučić je i Berlinu i Briselu bio previše važan u ključnim procesima stabilizacije zapadnog Balkana – poput normalizacije odnosa Srbije i Kosova i držanja pod kontrolom Milorada Dodika – da bi se rizikovalo njegovo udaljavanje od evropskih integracija.

Tu su, naravno, i ekonomski aspekti, poput činjenice da je Njemačka najveći strani investitor u Srbiji, kao i pitanje strateške saradnje u vezi sa eksploatacijom litijuma u dolini Jadra, piše Deutsche Welle.

Sve tiša podrška Vučiću

Međutim, u posljednje vrijeme primjetne su sve češće naznake da bi ova „ljubav iz koristi“ mogla da pukne. Njemačka je do sada bila upadljivo rezervisana kada je riječ o podršci studentskim protestima koji od novembra prošle godine drže Srbiju u šahu i koji su upereni protiv aktuelne vlasti u Beogradu. Ali izgleda da je strpljenje u Berlinu pri kraju, što se vidi iz sve češćih kritika na Vučićev račun.

Čini se da je kap koja je prelila čašu Vučićev nedavni odlazak na proslavu 80. godišnjice pobjede u Pekingu, gdje se rukovao s autokratama, a posebno srdačan bio je susret sa Vladimirom Putinom, kojeg je njemački kancelar Friedrich Merz (CDU) nedavno nazvao „najvećim ratnim zločincem današnjice“. Povrh svega, Vučić je visokog predstavnika za BiH Christiana Schmita nazvao „gauleiterom“, a poslanike Evropskog parlamenta koji su prisustvovali protestima u Srbiji – „ološem“.

Od stabilizacionog do destabilizacionog faktora

Na nedavnoj debati u Berlinu, spoljnopolitički portparol poslaničkog kluba SPD-a Adis Ahmetović nije krio razočaranje razvojem situacije u Srbiji i BiH, a za destabilizaciju u regionu isključivo je optužio Vučića.

„Vučić je postao destabilizacioni faktor ne samo za Srbiju, nego i za Bosnu i Hercegovinu, Kosovo i Crnu Goru“, rekao je Ahmetović, rezignirano zaključujući da je Berlin „godinama igrao na pogrešnu kartu“.

Sve je očiglednije da i vladajućoj Uniji CDU/CSU postaje neugodno kada se proziva zbog nedostatka kritike prema vlastima u Beogradu. Na pitanje DW-a o najnovijim ispadima srpskog predsjednika, potpredsjednik parlamentarne grupe za Jugoistočnu Evropu iz CDU-a Michael Brand bio je vrlo jasan:

„Srbija pod Vučićem sve se više udaljava od Evrope i sve čvršće vezuje za Putina i Si Đinpinga. To što Vučić sada još i OHR naziva ‘nacistom‘, a poslanike Evropskog parlamenta ‘ološem‘, mora imati posljedice“, rekao je Brand, dodajući da Berlin i Brisel moraju dobro razmisliti o daljoj podršci Vučiću.

Kritike iz CDU-a i Zelenih

Sličnu kritiku iznio je i doajen CDU-ove evropske politike Elmar Brok.

Koalicioni partner CDU-a, Ahmetović, podsjetio je i na Vučićeve verbalne napade na Schmidta i EU poslanike, navodeći da se radi o već poznatom obrascu. „Vučić je poznat po verbalnim provokacijama. Tokom rata u BiH bio je novinar propagandnog kanala ‘Channel S’. Kada argumenti ponestanu, poseže za retoričkim uvredama. Ključ za mir i stabilnost u regionu leži u Beogradu. Da je Srbija funkcionalna država sa demokratijom i vladavinom prava, sukoba u susjedstvu ne bi ni bilo. Vučić retorički podmeće požare kako bi skrenuo pažnju sa svojih unutrašnjih neuspjeha“, rekao je Ahmetović za DW.

Iako više nijesu dio vlade, Zeleni i dalje imaju uticaj preko parlamentarnih tijela. Njihov izvjestilac za Zapadni Balkan Boris Mijatović optužio je Vučića da nakon 10 mjeseci sada pokušava ugušiti proteste silom. „Od sredine avgusta država pod Vučićem sve češće koristi suzavac i pendreke protiv do tada mirnih protesta. Oštro osuđujemo nasilje i pokušaje zastrašivanja građana, kao i svaki dalji oblik eskalacije, bilo vojnim prijetnjama države ili retoričkim prijetnjama“, rekao je Mijatović.

On je dodao da su Vučićeve uvrede na račun članova zelene frakcije u Evropskom parlamentu – sramotne. „Očekujemo da Vučić poštuje međunarodne ugovore, njihove institucije i predstavnike“, zaključio je Mijatović.

AfD: problem je u EU i UN-u

Od jedinstvenog stava parlamentarnih klubova u Bundestagu izdvaja se samo Alternativa za Njemačku (AfD). Poslanik AfD-a Alexander Wolf izjavio je za DW da je problem na Balkanu manje u Vučiću i Dodiku, a više u, kako tvrdi, „autokratskom ponašanju EU-a i UN-a“ i unitarističkim težnjama Bošnjaka za revizijom Dejtonskog sporazuma.

Wolf, koji je ranije izazvao polemike odbijajući da koristi termin „genocid“ za Srebrenicu, ocijenio je da BiH ne može opstati kao centralizovana država i da Bošnjaci ne bi trebalo da uskraćuju prava Srbima i Hrvatima, koje naziva konstitutivnim narodima. „Dodik je demokratski izabran predsjednik Republike Srpske i kao takvog ga treba poštovati, posebno ako ga referendum u oktobru potvrdi na toj funkciji“, zaključio je Wolf.