Kolumna Zorana Piperovića za M portal

Udri, grome!

Pritvor se nekada određuje zato što sudija neće da prođe kroz linč medija i NVO, a često, što ima manje srčanih sudija (kraj citata). Ovo bi svuda u svijetu bila bomba, eksplozija

Zoran Piperović (Foto: PR Centar)
Zoran Piperović (Foto: PR Centar)

10.11.
00:52h

Tri dana je prošlo od kako je predsjednik Višeg suda priznao ono što nije niko od 1945.

Tri dana, ćutanja svih. Kao znak da su svi borci za ljudska prava, neki mediji, većinski NVO, jad obični, sinekurni foliranti.

A mnogi analitičari, kolumnisti i ini mudroseri nakačeni na neku merkantilnu sisu od koje im je dobro, obični ćutolozi. Koji se prave mrtvi.

Čovjek je na E TV i svaka mu čast, rekao,

CITIRAM:

Pritvor se nekada određuje zato što sudija neće da prođe kroz linč medija i NVO, a često, što ima manje srčanih sudija (kraj citata).

Ovo bi svuda u svijetu bila bomba, eksplozija.

U ćumur državi opšti muk. Svi se posuli pepelom. Ili go*nima, svejedno.

EEEEJ.

Ima ljudi u pritvoru koji leže jer neke sudije nemaju ono što im je rođenjem dato.

Ambasadori Kvinte ćute, jer ih za Crnogorca u pritvoru boli ona stvar, ministar pravde koji je bio u studiju do Radovića nije ni iznenađenje pokazao.

Udruženje sudija odavno nije odavde.

Zamislite, zamislite i zamislite-ne oglašavaju se, ne pitaju Radovića - ko su ti ljudi, ne sazovu sastanak, posijelo uz vatru.

I kažu: imamo ljude, ne magarce, koji trunu jer se neki od nas boje medija. I NVO. I nemaju srca.

I nije važno kakvo je stanje u spisima.

A među nama su.

Ćute pojedini mediji. Ćute neki NVO, koji najviše straše.

I neka je sram te interesne petljavine. Jer, ćute da ne pokvare budući uticaj.

Mogu samo da poželim da nas nema. Ne bilo nas.

Ako treba da budemo privedeni, i da pritom ne mislimo ima li kakav dokaz u predmetu, već koliko je srce u sudije i šta će reći Mileva ili Petrana, bez duše i obraza i njen NVO, šta smo mi?

Nije mi za utjehu što to naglašavam javno već 15 godina. Što vidim. 

I što vidim da bi najradije i mene ispratili iznova tamo.

Jesmo li mi taoci onih koji za sopstveni interes, za novac, onih koji su sazdani od fukarskog materijala, plaše bene od sudija, što rezultira oduzimanjem svetinje kakva je sloboda.

Shvatamo li da živimo u državi, u kojoj sudija pritvara da mu se popodnevna komot ne bi narušila mrgodnom facom nekog ćuka od političara. Shvatamo li da nam je rečeno da sudija pritvara jer se plaši.

Hoćemo li da postrojimo sve pritvorenike i vidimo ko je tamo iz tuđeg straha.

Nad ovim zlom, niko se začudio nije.

To je početak predavanja njemu. Jer ga smatramo prirodnim.

Kakvi smo, da bog da, da svi u Spužu završimo.

P.S. Naravno, ne i oni koji zatalasaju kad se nekome ne odredi.

Oni su u drugoj vrsti autopritvora. Iz koga, još niko izašao nije.

P.S.2 Da li mi znamo, jadi nas sve znali, da ova država poslije ovakvog priznanja više ne postoji.

P.S.3 A, udri odozgo. I nemoj da nas promašiš.

P.S.4 Doduše, promaši Udruženje sudija, molim ti se.