<p>Nepravilna ishrana, prejedanje i preskakanje obroka mogu imati ozbiljne posljedice po fizičko i mentalno zdravlje, upozorila je magistrica farmacije i master ishrane i suplementacije <b>Dajana Švraka-Milutinović</b>.&nbsp;</p>
<p>Govoreći u emisiji <i>Srećan dan</i>, istakla je da savremeni stil života, obilježen dugim pauzama između obroka i čestim prejedanjima, doprinosi razvoju tzv. modernih bolesti kao što su Hashimoto sindrom i insulinska rezistencija.</p>
<p>- Ishrana ima značajan uticaj na stres, jer direktno djeluje na rad nadbubrežne žlijezde, hormonsku ravnotežu, kao i na nivo kortizola, serotonina i dopamina - pojasnila je ona.</p>
<p>Prema njenim riječima, brojna klinička istraživanja dokazala su vezu između načina ishrane i nivoa stresa. Posebno je važno, kako kaže, razumjeti kako određene namirnice utiču na hormone odgovorne za raspoloženje.</p>
<p>Švraka-Milutinović preporučuje mediteranski model ishrane, za koji kaže da ima dokazan pozitivan uticaj na kardiovaskularni sistem, ali i opšte mentalno zdravlje.</p>
<p>- Kada govorimo o preporučenim namirnicama, tu su svakako povrće, žitarice, jaja, zeleno lisnato povrće, zdrave masti poput orašastih plodova, badema i oraha. Doručak bi mogao da uključuje jaja sa zdravijom varijantom hljeba, idealno bezglutenskog, jer to smanjuje nadimanje i doprinosi unosu vitamina B, važnog za sintezu serotonina - navodi ona.</p>
<p>Alternativa, prema njenim riječima, mogu biti i žitarice sa borovnicama i bademima, koji su bogati nutrijentima korisnim za raspoloženje. Za glavni obrok preporučuje ribu, piletinu, crveno meso u umjerenim količinama ili biljne proteine poput sočiva i mahunarki, uz salatu i ograničeni unos složenih ugljenih hidrata.</p>
<p>- Važno je izbjegavati bijeli šećer i bijelo brašno jer podižu nivo kortizola, što može dovesti do pojačane anksioznosti i depresije - upozorava Milutinović.</p>
<p>U kontekstu borbe protiv anksioznosti, Milutinović ističe važnost kompleksa B vitamina, posebno B6, B9 i B12, koji se nalaze u jajima, mesu, morskim plodovima, zelenom povrću i avokadu.</p>
<p>- Ovi vitamini imaju značajnu ulogu u tretmanu anksioznosti i depresije, a mogu se unositi i putem pažljivo odabrane suplementacije - naglasila je.</p>
<p>Takođe, podsjeća na važnost magnezijuma i omega-3 masnih kiselina, koje se nalaze u ribi i orašastim plodovima, kao i na redovnu fizičku aktivnost kao dodatni faktor u održavanju psihičke ravnoteže.</p>
<p>Švraka-Milutinović zaključuje da mnogi simptomi poput neredovne ishrane, prejedanja ili preskakanja obroka mogu biti posljedica anksioznosti, depresije ili poremećaja hormonskog balansa.</p>
<p>- Ne govorimo samo o neurotransmiterima poput serotonina, dopamina i kortizola, već i o hormonima štitne žlijezde. Moderni način života, koji uključuje dugotrajne pauze između obroka ili neredovne obroke, stvara uslove za razvoj bolesti kao što su Hashimoto sindrom i insulinska rezistencija - zaključila je Milutinović.</p>

Portal ETV

original

viewImage

baseImage

610x380

500x500

400x240

400x203

1250x600

1084x550

thumbnail

Zanimljivosti

Švraka-Milutinović: Ishrana utiče na nivo stresa, hormone i mentalno zdravlje

<p>U emisiji "Građanski ugao" na Tleviziji E pogledajte:&nbsp;</p>
<p>Zašto se nacionalizam vraća kao centralna tema u mnogim zemljama regiona? Da li je riječ o pokušaju političke mobilizacije, otporu prema integracijama ili reakciji na ekonomske i društvene frustracije?</p>
<p>O fenomenu koji ponovo oblikuje političke i društvene tokove na Balkanu - o porastu nacionalizma, u večerašnjem Građanskom uglu, gosti Zvezdane Kovač, direktorice za strategiju i komunikaciju CGO-a su: Dino Abazović, sociolog i univerzitetski profesor iz Sarajeva, Ervina Dabižinović, aktivistkinja ANIME iz Kotora, Eugen Jakovčić, ljudskopravaški aktivista iz Zagreba i Sanja Radović, istoričarka iz Beograda.</p>
<p>Emisiju "Građanski ugao" možete pogledati večeras od 22h, na TV E.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DU_mX74JzbG8&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p>&nbsp;</p>

"Građanski ugao" na TVE: Zašto se nacionalizam vraća kao centralna tema u mnogim zemljama regiona?

<p>U uzrastu u kojem većina djece ima poteškoća da savlada abecedu, dvogodišnji mališan iz Velike Britanije <b>Džozef Haris-Bertil</b> već može da čita cijele knjige.</p>
<p>Sada prelazi na Morzeovu azbuku i grčki alfabet, a takođe pokazuje interesovanje za periodni sistem elemenata.</p>
<p>Prepoznajući izuzetne sposobnosti svog sina, roditelji <b>Rouz</b> i <b>Dejvid </b>su se obratili britanskom ogranku Mense za savjet o njegovanju Džozefovog potencijala, prenosi Science alert.</p>
<p>Mensa sada ne samo da pruža podršku porodici, već je i primila mladog dječaka u svoju zajednicu, zvanično ga čineći najmlađim članom najstarije i najveće organizacije za visok koeficijent inteligencije na svijetu sa dvije godine i 182 dana.</p>
<p>Godine 2023, <b>Isla Meknab</b> ​​iz Kentakija je primljena u Mensu sa dvije godine i 195 dana.</p>
<p>Da bi se kvalifikovali, kandidati moraju ili da polože test inteligencije ili da dostave dovoljno dokaza da ubijede odbor Mense da pripadaju toj zajednici.</p>
<p>Džozef je demonstrirao svoje kvalifikacije od veoma ranog uzrasta.</p>
<p>- Ubrzo je postalo jasno da je on izuzetno malo biće - prvi put se prevrnuo sa pet nedjelja, rekao je svoju prvu riječ sa sedam mjeseci i pročitao svoju prvu knjigu naglas od korica do korica sa godinu i nekoliko mjeseci - rekla je Rouz Viki Njuman za Guinness world records.</p>
<p>Kako dodaje, sa dve godine i tri meseca tečno je čitao naglas po 10 minuta, mogao je da broji do 10 na pet jezika i mogao je da broji unapred i unazad do preko 100.</p>
<p>Nasuprot tome, većini novorođenčadi nedostaju motoričke funkcije koje služe za kontrole glave i vrata do oko četiri mjeseca starosti.</p>
<p>Jezički razvoj znači da djeca imaju tendenciju da izgovore svoju prvu riječ oko 12 mjeseci. Čitanje na jednom jeziku bilo koje vrste se obično ne očekuje dok dijete ne napuni oko pet ili šest godina.</p>
<div class="embed-block"><div style="max-width: 550px;"><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 100%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&url=https%3A%2F%2Fx.com%2FGWR%2Fstatus%2F1926912358636487071%3Fref_src%3Dtwsrc%5Etfw%7Ctwcamp%5Etweetembed%7Ctwterm%5E1926912358636487071%7Ctwgr%5E7101c7aba4b40f8f0fdf343ff2639f8a7c77cdbf%7Ctwcon%5Es1_&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div>
<p>Iako su Džozefova dostignuća izuzetna, to ne znači da će se kroz život kretati lako. Obrazovni sistemi su često bolje opremljeni resursima da podrže učenike koji ne ispunjavaju propisane standarde nego one koji su znatno iznad prosjeka.</p>
<p>Predviđajući izazove vezane za prilagođavanje obrazovnih i razvojnih potreba svog sina, Rouz i Dejvid su kontaktirali Mensu u Velikoj Britaniji za smjernice.</p>
<p>- Tražila sam na mreži bilo kakvu dodatnu dostupnu podršku i vidjela da Mensa nudi resurse i članstvo za veoma sposobnu djecu - kaže Rouz.</p>
<p>Ona dodaje da se nada da će mu ovo dostignuće pružiti osjećaj ponosa kada bude stariji, jer je to veoma neobično priznanje i sve zasluge su njegove.</p>
<p>Prava čuda od djece su rijetka, događa se kod jednog u pet do 10 miliona prema nekim procjenama, pri čemu vještine koje doprinose opštoj inteligenciji nastaju iz mješavine genetskih i faktora okoline.</p>
<p>Kakvu god prednost Džozef ima u svojim akademskim interesovanjima, očigledno je da ima ljubav i podršku da nastavi da istražuje kutke svog izuzetnog mozga tokom djetinjstva.</p>

Ušao u Ginisovu knjigu rekorda: Dvogodišnji dječak postao najmlađi član Mense

<p>(S)avetnica ima krizu identiteta.</p>
<p>Pogledajte novi video:&nbsp;</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DXG5f9LLCntA&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>

(S)avetnica ima krizu identiteta (VIDEO)

<p><b>Zovu ga Večni grad, Prestonica sveta </b>("Caput Mundi"),<b> Grad sedam brežuljaka, Carski grad, nekad i samo Grad. A Rim je sve to, čak i više od toga.</b></p> <p>Bio je glavni grad tri države i šest uređenja: Rimskog kraljevstva, Rimske republike, Rimskog carstva, Papske države, Kraljevine Italije i, danas, Republike Italije. I <b>jedan od najduže neprekidno naseljenih gradskih centara Evrope</b> - koji je u vreme Rimskog carstva brojao i do milion i po stanovnika, posle njegovog pada svega nekoliko hiljada, a danas skoro 2,8 miliona. Desetina njegovih današnjih stanovnika nisu Italijani, ali Rim godišnje posete još tri Rima - odnosno, između osam i deset miliona turista.</p> <p>To je tek fragment rimskih kontrasta. Jer, prva prestonica zapadnog sveta nije bila i prva prestonica ujedinjene Italije. Pre Rima, tu titulu su poneli <b>Torino</b> (1861.) i <b>Firenca</b> (1865.). Rim je postao glavni grad 1871. i tada je počeo njegov treći istorijski uspon. Doduše, taj uspon je doveo i dotle - eto prvog gunđanja vašeg reportera - da skoro nema fasade koju nije "ukrasio" grafit i da je najveći deo grada prljaviji nego što jedna takva istorija dozvoljava.</p> <p>Reke ljudi, koje se sa bukvalno svih kontinenata slivaju u Rim, možda ne znaju da je za današnji izgled grada prilično zaslužan režim onoga koga su u znak "zahvalnosti" za učinjeno njihovoj državi i svetu sunarodnici obesili za noge, sa sve ljubavnicom. A kad kažemo "zaslužan", mislimo i stvarno i sarkastično. Mnogi delovi Rima danas izgledaju dostojno metropole baš zbog opsesije <b>Benita Musolinija</b>; opet, iz istog razloga su trajno uništena mnoga dragocena arheološka nalazišta - poput dela Foruma, kuda je prosečena današnja Ulica imperijalnih foruma (tad Ulica imperije), da bi se Duče s terase svoje rezidencije na Trgu Venecija nesmetanim pogledom napajao energijom koju mu daje Koloseum.</p> <p>No, u vremenu današnjem, prosečan turista to ne mora da zna. On uočava <b>grandioznost elemenata koji spajaju vekove</b>, etrursku civilizaciju, rimsko carstvo, nekada rasparčane ali moćne italijanske državice i ovu modernu "čizmu". Pa sve to začinjeno <b>ratnim plenom</b>, donetim iz nekad moćnih država koje su stari Rimljani pokorili. Na primer, od 30 egipatskih obelisaka koji su ukupno postojali, čak osam je danas u Rimu. Ako izuzmemo možda najpoznatiji - onaj na <b>Trgu Svetog Petra</b> u Vatikanu, što je ipak druga država iako "opkoljena" Rimom, čiji je on nekad deo bio - tu je <b>Macuteo</b> obelisk ispred Panteona, pa <b>Flaminijev</b> na Placi del Popolo (Trg naroda) ili <b>Montecitorio</b>, na istoimenom trgu ispred zgrade Zastupničkog doma italijanskog Parlamenta.</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/2025060108060_ec081efe203b104835d5981d7a73891cf0997865d76898786d68828f3e31e0cc.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="2025060108060_ec081efe203b104835d5981d7a73891cf0997865d76898786d68828f3e31e0cc" data-rendition-name="original" width="3840" height="2592" loading="lazy" alt="Rim"> </figure>  <p><br/></p> <p>Da, u ta davna vremena, osvajači su iz osvojenih država donosili sve šta su mogli. Reklo bi se da je to ipak sreća u nesreći, jer su danas u gradu sa <b>više od 60 muzeja</b> sačuvani neverovatni primerci iz vekova pre nove ere i prvih vekova ove. Na primer, u <b>Nacionalnom rimskom muzeju</b>, na četiri lokacije - od kojih je pisac ovih redova stigao da obiđe "samo" tri (Palaco Masimo, Dioklecijanove terme i Palaco Altemps), jer je šest dana za Rim tek kap zadovoljstva u moru neotkrivenog. A bilo bi nefer prećutati i činjenicu da su starorimski umetnici pravili i kopije umetničkih dela iz pređašnjih civilizacija koji su zauvek izgubljeni, pa su te kopije praktično sačuvale i uspomenu na originale.</p> <p>Najzad, na sličan način sačuvani su i brojni <b>spomenici prethrišćanske ere</b> u samom Rimu. Doduše, ne kao kopije, već kao "pokrštene" bazilike ili već pominjani obelisci, recimo. Da pomenemo samo najpoznatiji primer, <b>Panteon</b>. Hram svih predhrišćanskih bogova iz ranog II veka, čija je kupola od nearmiranog betona i danas najveća na svetu, u ovako je dobrom stanju možda baš zato što ga je u VII veku vizantijski car <b>Foka</b> poklonio papi <b>Bonifaciju IV</b>. Pretvaranje ove bazilike u crkvu <b>Sveta Marija od mučenika</b> ju je verovatno sačuvalo od razaranja i pomoglo ažurnost popravki, tako da i danas možemo da se divimo originalnom izgledu, pre svega otvorenom "okulusu" prečnika od oko devet metara i igri svetlosti koju pravi, a koji je nastao zarad komunikacije s božanstvima i astronomskuh osmatranja. Danas je u Panteonu sahranjen majstor renesansnog slikarstva, <b>Rafael</b>, kao i italijanski kraljevi <b>Vitorio Emanuel II</b> i <b>Umberto I</b>.</p> <p>Dok smo kod sahranjivanja, da pomenemo brojne rimske <b>katakombe</b> (ima ih 60-ak, raznih veličina), nastale prvenstveno zarad sahranjivanja hrišćana. Početkom II veka nije bilo dovoljno prostora za sahranjivanje, pa se krenulo u dubinu. I tako skoro do početka IX veka, kada su ostaci brojnih papa iz katakombi prebačeni u bazilike, a običnih hrišćana u masovne grobnice.&nbsp;</p> <p>U najvećim rimskim Katakombama, onim <b>Svetog Kalista</b>, bilo je pokopano više od pola miliona ljudi. Od toga, vele, više od trećine bila su deca, i čak 16 papa. Katakombe svetog Kalista imaju pet nivoa, dostižu dubinu od 30 metara, dok dužina hodnika prelazi 20 kilometara. Ovde se može videti ranohrišćanska ikonorafika u originalnom obliku, kripta papa (samo tu je pokopano devet prvosveštenika još jedinstvene hrišćanske crkve, pa i sam sveti Kalisto), te mesto gde je pokopana Sveta Sesilija.</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20250601070648_a3a4d58f8bb61850c95a41c868b3bd7f9313f7e281e6b4dd5ea4d9cba3fd68c2.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="20250601070648_a3a4d58f8bb61850c95a41c868b3bd7f9313f7e281e6b4dd5ea4d9cba3fd68c2" data-rendition-name="original" width="3072" height="4096" loading="lazy" alt="Rim Panteon"> </figure>  <p><br/></p> <h2><b>METRO I GUŽVE</b></h2> <p>Ostajemo ispod zemlje, ali se vraćamo u sadašnjost, da bismo pomenuli rimski <b>metro</b>. Za toliki grad, poznat po gužvama u saobraćaju (neko je izračunao da prosečni stanovnik Rima zaglavljen u saobraćaju provede 254 sata) metro je premali: ima samo dve "ipo" linije. Ovo "ipo" odnosi se na liniju C, koja saobraća u predgrađu i tek se poslednjih meseci radovima “probija” ka Trgu Venecija, Koloseumu, Trgu Svetog Petra i dalje. Iako vozi vrlo često i relativno brzo, rimski metro je izazvao i drugo gunđanje vašeg reportera: stanice su prilično <b>zapuštene</b> i prljave, vagoni išarani <b>grafitima</b>, a obaveštenja sa razglasa upozoravaju da se ne smete opustiti jer su <b>džeparoši</b> posvuda.</p> <p>Ipak, linije A (crvena) i B (plava), koje se ukrštaju kod železničke stanice <b>Termini</b> (izgrađene 1950, i ceo taj kompleks sa autobuskim stajalištima i tramvajskim linijama moramo pohvaliti kao sjajno saobraćajno rešenje) - prosečnog turistu odvešće do većine destinacija koje se u vodičima savetuju pod "nemojte propustiti". Na primer, u jednom pravcu mogu se obići Placa del Popolo (Trg Naroda), Via Marguta, Španske stepenice, Fontana Di Trevi, Hadrijanov hram, Panteon, Trg Navona…</p> <p><b>Via Marguta</b> je, recimo, simpatična rimska uličica, širokoj publici poznata iz filma "<b>Praznik u Rimu</b>". U njoj, u broju 51, stanuje američki novinar Džo Bredli (Gregori Pek) i slučajno upoznaje princezu En (Odri Hepbern, dobila "Oskara"). Toliko od romantike. Danas je ta zgrada skoro ruševina, ograđena skelama i višegodišnjim obećanjima rimskih vlasti da će je popraviti.&nbsp;</p> <p><b>Vila Borgeze</b> je najveći javni park u samom istorijskom centru Rima, u kom se može skloniti od gradske buke, šetajući uz jezero, ili uz hramove i muzeje. Izložbe i koncerti na otvorenom, vožnja bicikla ili poseta ekskluzivnoj Galeriji Borgeze samo su još neke od mogućnosti. Interesantno, Rim je jedan od najzelenijih gradova Evrope, ali će se u njegovim ulicama retko kad naći drvored: zelenilo je skoncentrisano u česte i raskošne parkove.</p> <p>U Rimu se od buke može skloniti i u neku od šarmantnih, tipičnih <b>kafanica</b>. Koliko ih ima? To verovatno tačno znaju samo državni organi, ali se strancu čini da Rimljani žive samo od ugostiteljstva. Kao i u svemu drugome, i u tome nonšalantni i neobavezni. Najveća koncentracija je u boemskoj četvrti <b>Trastevere</b>. Tu je ovaj reporter slučajno naišao na Albanca iz Tetova (S. Makedonija), koji u Rimu radi više od 20 godina. Jednom u nekoliko meseci, veli nam, ode da obiđe roditelje, suprugu i decu u Tetovu. Mora se tako, razumemo se uz limončelo pri rastanku, jer u rodnom kraju posla nema, a zbog dece se mnoge stepenice moraju preskočiti.</p> <p>Kad smo kod stepenica:<b> Španske stepenice</b> su doista impozantne, povezuju Španski trg (gde je španska ambasada pri Svetoj stolici) i Trg Trinita dei Monti (gde je istoimena francuska crkva), ali su suštinski - najmanje španske. Naime, Francuzi su davali pare, Italijani izvođenje, ali dok su se oni sporili oko planirane skulpture Luja XIV na vrhu, Španci su se "dosetili" da se njihova ambasada tu "doselila" sto godina pre izgradnje stepenica, pa je Stepenište Trinita dei Monti kolokvijalno ipak postalo "Španske stepenice".</p> <h2><b>CRKVE I FONTANE</b></h2>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20250601070652_155e1952ef17a908d7ca0f2ab51d859966a059889413ea85c2bc8e7a29656498.jpg" data-media-id="editor_2" data-image-id="20250601070652_155e1952ef17a908d7ca0f2ab51d859966a059889413ea85c2bc8e7a29656498" data-rendition-name="original" width="4096" height="3072" loading="lazy" alt="Fontana di trevi Rim"> </figure>  <h2><br/></h2> <p>Crkva na vrhu stepenica je jedna od oko 900, koliko ih je danas u Rimu. Da pomenemo samo još neke od njih. U crkvi <b>Sveti Petar u lancima</b> (San Pietro in Vincoli) je izložen Mikelanđelov <b>Mojsije</b>, napravljen za grobnicu pape Julija II. Bazilika <b>Santa Maria Mađore</b> je jedna od četiri papske bazilike, a danas u njoj počiva i papa <b>Franjo</b>. Bazilika <b>Svetog Ivana Lateranskog</b> poznata je kao sedište rimskih biskupa, a u njoj je 1929. potpisan <b>Lateranski sporazum</b>, kojim je konačno rešen višedecenijski spor između Kraljevine Italije i Svete stolice, i ustanovljena država Vatikan.&nbsp;</p> <p>U obližnjoj bazilici <b>San Ðovani in Laterno</b> su izložene Svete stepenice (Scala Sancta) kojima je, kako se veruje, <b>hodao razapeti Isus</b> do Pontija Pilata, čoveka koji mu je presudio. Stepenici su mermerne, ima ih 28, i na njima su, kažu, tri kapi Isusove krvi. Hodočasnici se njima penju na kolenima, ostali turisti sa strane, po drvenim daskama kojima su uokvirene, a na vrhu ih čeka soba "Sveta od Svetih". Nekada je to bila privatna kapela pape i sadrži relikvije svetaca i jednu od najstarijih ikona Isusa pronađenih u Rimu iz V veka.</p> <p>Ni na jednoj od ovih lokacija nije tolika gužva da se ne može uživati u svom trenutku kod tih znamenitosti. Na žalost, to se ne može reći za jednu od najpoznatijih rimskih lokacija - <b>fontanu Di Trevi</b>. Tamošnji krkljanac su rimske vlasti dodatno povećale otežavanjem pristupa da se onaj već čuveni novčić desnom rukom preko levog ramena baci u fontanu. Da bi se turista vratio u Rim, dabome. Fontana na taj način dnevno ipak zaradi i po 3.000 eura, koji odlaze za subvencionisanje hrane za siromašne. Ali onda je u ostatku prilično tesnog prostora koji gleda na pozadinu zgrade Palaco Poli s tri statue i bazenom - takva gužva da se čoveku tu ne zalazi čak ni zbog sjajnog <b>sladoleda</b> koji može da se kupi u okolnim poslastičarnicama.</p> <p>Za utehu informacija da danas Rim ima više od 300 <b>fontana</b>, a da je jedan od malog broja gradova čija je voda pitka, pa se može sipati na oko 2.500 "<b>nasona</b>" (česmi, čija cevi imaju karakterističan oblik nosa - kapitalca) i na nekoliko stotina posebno izgrađenih modernih česmi na dugme, koje nude i opciju punjenja mobilnog telefona. Tek da napomenemo: starorimske su fontane, kao i javna kupatila i kuće patricija u vreme procvata carstva, dobijale vodu s akvadukta; sirotinja je, međutim, morala da se snalazi na drugi način.</p> <p>Doduše, tamo gde su danas ostaci <b>Rimskog</b> <b>foruma</b>, pre izgradnje ovog omiljenog mesta za antičke mitingaše, bilo je vode u izobilju. Onda je tuda prošla <b>Via Sakra</b>, koja je vodila od vrha Kapitola preko Foruma pa sve do Koloseuma. Ova ulica je služila kao glavna ruta trijumfalnih procesija u čast vladara koji su izvojevali pobede u ime Rima, a kroz nju su i sprovođeni pokojni rimski carevi do Foruma gde su održavane posmrtne ceremonije.&nbsp;</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20250601070656_7c2f58ad03cccbc2014dc8330713443d3552052fa357b0dfc8eeceb6be730c48.jpg" data-media-id="editor_3" data-image-id="20250601070656_7c2f58ad03cccbc2014dc8330713443d3552052fa357b0dfc8eeceb6be730c48" data-rendition-name="original" width="3072" height="4096" loading="lazy" alt="Rim"> </figure>  <p><br/></p> <p>Danas se na tom prostoru nižu manje ili više očuvani simboli slavnih vremena imperije: slavoluk Septimija Severa, pa "<b>Umbilicus urbis Romae</b>", simbolički centar Rima od kog i do kog se merila udaljenost od svakog mesta u antičkom Rimu, onda Kuria Julia, u kojoj se sastajao Senat, pa hramovi - Saturnov, Konkordov, pa Vespazijanov i Titov hram.</p> <p>Da ne zaboravimo <b>Cezarov</b> <b>hram</b>, odnosno mesto gde je Cezar kremiran, a koje i danas posećuju brojni hodočasnici i ostavljaju pogrebne darove. Pored još nekoliko hramova, ističe se <b>Vestin</b>, gde je gorela večna vatra, koju su održavale vestalke. Bilo bi veoma loše znamenje za Rim ako bi se ta vatra ugasila. Zato je tu i njihova kuća, jer su praktično samo te sveštenice zavetovane na devičanstvo živele u donjem delu grada. Taj deo foruma se završava <b>Titovim</b> slavolukom.</p> <h2><b>KOLOSEUM I VATIKAN</b></h2>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20250601070656_e09b379f66de8eebe2397967a99d8bd1f0471c53a4f60e579dbb92f3f1167c94.jpg" data-media-id="editor_4" data-image-id="20250601070656_e09b379f66de8eebe2397967a99d8bd1f0471c53a4f60e579dbb92f3f1167c94" data-rendition-name="original" width="4096" height="3072" loading="lazy" alt="Rim Koloseum"> </figure>  <h2><br/></h2> <p>Iznad foruma uzdiže se <b>Palatin</b> - brdašce na kome je Rim osnovan i na kome se nalazila pećina u kojoj se vučica brinula o Romulu i Remu. Danas je to još jedan muzej na otvorenom na kome se nalaze ostaci imperijalnih palata. Sa tog brdašceta se pruža fantastičan pogled na rimske forume.</p> <p>Nedaleko odatle su, kako rekosmo, <b>Imperijalni</b> <b>forumi</b> (Cezarov, Avgustov, Nervin, Trajanov – sa već čuvenim Trajanovim stubom), a tu se diže i prvi tržni centar na svetu – <b>Trajanova pijaca</b>. U njoj je danas muzej sa na forumima pronađenim antičkim predmetima, što je takođe interesantno, ako se ima u vidu da je samo oko deset odsto antičkog Rima danas iskopano.</p> <p>Sa druge strane, <b>Koloseum</b>. Zaštitni znak Rima. Njegova izgradnja je započeta 72. godine pre nove ere, a završen je samo osam godina kasnije. Ovaj podatak je gotovo fantastičan kad se nađete pred njegovim lukovima, jer oduzima dah svojom velelepnošću. To je najveći amfiteatar ikad sagrađen i mogao je primiti 80.000 posetilaca. Imao je pokretni krov, kojim se gledaoci štite od sunca i kiše, dok su životinje u arenu podizane posebnim liftovima. Koloseum je služio za različite spektakle, današnjem gledaocu bi verovatno najatraktivnije bile borbe gladijatora.</p> <p>Konačno, da završimo još jednim kontrastom. Unutar grada Rima nalazi se država - <b>Vatikan</b>. Nekad je ceo Rim bio prestonica Papske države, onda se uz podršku Napoleona Rim odupirao ulasku u ujedinjenu Italiju sve do 1870. Posle toga papa je ostao u dobrovoljnom sužanjstvu sve do Lateranskog ugovora (1929.). Od tada, Vatikan je <b>najmanja država na svetu</b>, sa manje od 900 državljana, i predstavlja sedište Katoličke crkve i njenog poglavara Pape.&nbsp;</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/2025060108060_4647b1bc2cbe09a8c50395348d03d24ba90581c638c2157b6792551eac2f343c.jpg" data-media-id="editor_5" data-image-id="2025060108060_4647b1bc2cbe09a8c50395348d03d24ba90581c638c2157b6792551eac2f343c" data-rendition-name="original" width="3072" height="4096" loading="lazy" alt="Rim Vatikan"> </figure>  <p><br/></p> <p>Zbog male površine države i nemogućnosti da se smeste, ambasade stranih zemalja raštrkane su po Rimu. Van zidina žive i svi zaposleni, čiji broj nekoliko puta prelazi broj državljana. Vatikan čuva Švajcarska garda, najmanja i najstarija vojska na svetu. Dobro, verovatno i najšarenija.</p> <p>Jedini deo Vatikana nezaštićen zidinama prema teritoriji Italije je <b>Trg svetog Petra</b>. Njega obeležava istoimena bazilika, gde je i grobnica ovog sveca. Čitava unutrašnjost bazilike je bogato ukrašena, a najpoznatije umetničko delo koje je krasi je Mikelanđelova <b>Pijeta</b>. S kupole bazilike pruža se fantastičan pogled na Vatikan i Rim.</p> <p>Osim na ovaj trg i u baziliku, turista od cele teritorije Vatikana može da stane još samo na tle <b>vatikanskih muzeja</b>. Niz impresivnih kolekcija na otvorenom i zatvorenom čini više od 20.000 predmeta – što je manje od trećine ukupnog broja predmeta u posedu Muzeja.</p> <p>Poslednji deo kompleksa, i zasluženo na počasnom mestu ove reportaže - neverovatna <b>Sikstinska kapela</b>. U ovoj kapeli se sastaje papska konklava, kardinalski kolegijum koji bira novog papu. Zidove Sikstinske kapele su oslikali drugi majstori renesanse, poput Botičelija i Peruđina, ali Mikelanđelo je onaj koji ju je proslavio oslikavši oko 500 kvadratnih metara tavanice, a 25 godina kasnije i deo iznad oltara.&nbsp;</p> <p>Tada 33-godišnji Mikelanđelo nije rado ušao u ovaj projekat, štaviše dugo je i odbijao ideju pape Julija II. Posle četiri godine rada u veoma lošim uslovima završio je tavanicu, sa <b>više od 300 figura u devet scena iz Knjige postanja</b>, uključujući Stvaranje Adama (Bog prvi put prikazan u fizičkom liku), Adama i Evu u Edenskom vrtu i Veliki potop.&nbsp;</p> <p>Mikelanđelo se u Sikstinsku kapelu vratio četvrt veka kasnije, kada je naslikao <b>Strašni sud</b> iznad oltara. No, kadinal Karafa (potonji papa Pavle IV) bio je užasnut što je Mikelanđelo oslikao nage figure, započevši oštru kampanju da se freske uklone. Krenula je i kontra-kampanja, ali, <b>na kraju je većina figura na fresci, rukom anonimnog umetnika, ipak naknadno "obučena".</b></p>

Nebojša Vučinić

Vječni sjaj Prijestonice svijeta

<p>Istraga britanskog Gardijana otkrila je da više od polovine svih najpopularnijih videa na TikToku koji nude savjete o mentalnom zdravlju sadrže dezinformacije.</p>
<p>Ljudi se sve više okreću društvenim mrežama za podršku mentalnom zdravlju, no istraživanja su otkrila da mnogi influenseri šire dezinformacije, uključujući zloupotrebu terapeutskog jezika, brza rješenja i lažne tvrdnje.</p>
<p>Oni koji traže pomoć suočavaju se sa sumnjivim savjetima, poput jedenja narandže pod tušem radi smanjenja anksioznosti, promocijom dodataka prehrani s ograničenom bazom dokaza za ublažavanje anksioznosti poput šafrana, magnezijevog glicinata i svetog bosiljka, zatim metodama za zacjeljivanje traume u roku od sat vremena i smjernicama koje predstavljaju normalna emocionalna iskustva kao znak graničnog poremećaja ličnosti ili zlostavljanja.</p>
<p>Stručnjaci tvrde da takve informacije na TikToku prepune nekorisnih, štetnih i ponekad opasnih savjeta o mentalnom zdravlju, te da su "poražavajuće" i "zabrinjavajuće". Pozvali su vladu da ojača regulaciju kako bi zaštitila javnost od širenja dezinformacija.</p>
<p>Gardijan je podijelio 100 najgledanijih videa objavljenih pod heštegom #mentalhealthtips na TikToku s psiholozima, psihijatrima i akademskim stručnjacima, koji su procijenili da li objave sadrže dezinformacije.</p>
<p>Stručnjaci su utvrdili da 52 od 100 videa koji nude savjete o suočavanju s traumom, neurodivergencijom, anksioznošću, depresijom i teškim mentalnim bolestima sadrže određene dezinformacije, a da su mnogi drugi bili nejasni ili beskorisni.</p>
<p>Mnogi videozapisi nudili su uopštene savjete zasnovane na uskom ličnom iskustvu i anegdotskim dokazima, koji "možda nisu univerzalno primjenjivi".</p>

Više od polovine 100 najpopularnijih TikTok profila o mentalnom zdravlju sadrži dezinformacije

<p>Crnogorski glumac <b>Dušan Kovačević</b> gost je talk show programa Znak Podznak.&nbsp;</p>
<p>U astropsihološkom profilisanju <b>Nenada Gogića</b>, Dušan između ostalog otkriva da li ga izrazita unutrašnja borba između idealizma i stvarnosti dominantno vodi ka introspektivnim, psihološki zahtjevnim ulogama. <br/>
<br/>
Emisiju možete pogledati u neđelju u podne, na našoj televiziji.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3D37v8BSm1toE&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>

Gost emisije "Znak Podznak" Dušan Kovačević

<p>Gost ovoneđelje emisije "Život na note" je talentovani<b> Igor Mitrović</b>.</p>
<p>Emisiju "Život na note" možete pratiti subotom od 21 sat na Televiziji E.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3Dxo4WGDpeqII&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>

Igor Mitrović u emisiji "Život na note"

<p>Baš sam zadovoljna i baš mi je drago da se ljudima dopada pjesma ,,Zovi me kad ti se plače”. Čak mi prilaze na ulici i čestitaju na novoj pjesmi, a to nije dosad bilo, čak ni za ,,Hajde onda ništa”- &nbsp;rekla je gostujući u emisiji Srećan dan, na Televiziji E, pjevačica Tijana Bogićević.</p>
<p>Ona ima novu pjesmu ,,Zovi me kad ti se plače”, za koju kaže da je strijepila da li će se dopasti publici - jer ima malo drugačiji ritam.</p>
<p>- Stvarno su reakcije više nego pozitivne, 17.smo u trendingu, što sada mnogo znači i mislim da sve ide kako treba - rekla je Bogićević.</p>
<p>Prvi put je dio pjesme izvela na koncertu u Nišu, prisjeća se Bogićević, uz klavir, jednu strofu i refren, pa je bila u nedoumici da će publika prihvatiti tu pjesmu, jer su, podsjeća ona, navikli da ona pravi balade.&nbsp;</p>
<p>- Mislila sam da li će im se dopasti, da li sam napravila grešku što sam otpjevala onako da sam ih navela da misle da će biti balada, međutim ne, svima se dopada. Svakako ću ja uraditi &nbsp;i neku &nbsp;live verziju u nekom balada fazonu. Baš sam zadovoljna i baš mi je drago da se ljudima dopada. Čak mi prilaze na ulici i čestitaju na novoj pjesmi, a to nije dosad bilo, čak ni za ,,Hajde onda ništa - istakla je Bogićević.</p>
<p>Bila je u konkurenciji za nagradu Naxi radija, u kategoriji za pjevačicu godine, podsjeća Bogićević, koju je dobila Nina Badrić, a ne bi bilo fer, smatra ona, da Nina nije dobila nagradu.</p>
<p>- Prošle godine nijesam imala toliko produktivnu godinu, ali sada planiram mnogo više muzike, tako da se nadam da ću sljedeće godine dobiti neku nagradu, ali u stvari se šalim, nije toliko bitno. Lijepo je dobijati nagrade, ali nije to presudno, bitno je da snimamo dobru muziku - naglasila je Bogićević.</p>
<p>Video spot je snimljen u prvoj virtuelnoj &nbsp;video produkciji &nbsp;realizovanoj u Srbiji ikada, a glumac u spotu Jadran Malkovich je postao jako poznat, kaže Bogićević i kroz šalu dodaje da je omiljen među ženama poslije serije ,,Azbuka našeg života”.</p>
<p>- Znala sam da će da izazove pažnju, on je jedan lijep čovjek, markantan, ali nijesam ga izabrala zbog toga što sam ga gledala u seriji, nego je moja mama zapravo kumovala tome da on meni padne na pamet. Ja sam izgubila mamu prošle godine u avgustu, ona je bila dugo bolesti, ali u tim nekim momentima kada sam je posjećivala dok je bila bolesna ona je slušala neku emisiju na radiju, baš na Naxi radiju, emisija se zove ,,Mojih pedeset” gdje javne ličnosti 50 pjesama svojih omiljenih nabroje i onda objasne zašto nešto vole; i kaže ,,jedan glumac, jako elokventan, divno priča, tvoju pjesmu ,,Hajde onda ništa” je izabrao, Jadran se zove”. Meni poznato, ali ne gledam nešto serije domaće, pa nijesam odmah znala, to je bilo prošle godine - navela je ona.</p>
<p>Onda je, kaže, otvorila instagram da pokaže kako izgleda.</p>
<p>- Ona je meni njega pominjala više puta prošle godine i tako najiskrenije pošto znam da bi ona obožavala ovu pjesmu, ona je baš taj tip bila da igra. Kad smo razmišljali koga bismo pozvali da bude partner u spotu meni je samo Jadran bio kao opcija, samo sam se nadala da će pristati, pošto glumci i nijesu baš nešto da olako pristaju u muzičkim spotovima, međutim, on je pristao. Toliko je bio divan oko svega toga i baš zbog ove priče o mami ja mislim da mu je još draže. Sve sam ovo napravila tako da mama bude ponosna - zaključila je Bogićević.</p>
<p><b>Cijelu epizodu možete pogledati na Youtube kanalu TV E</b></p>

Bogićević: Ove godine planiram mnogo više muzike

<p>Gošća 52. emisije "Ne pričam ti o tome" bila je<b> Lola Miličković</b>, djevojačko Dapčević, samim početkom devedesetih jedna od najpoznatijih pjevačica u Crnoj Gori.&nbsp;</p>
<p>Sa matičnim bendom "Manje od nule" pobijedila je na 2. Crnogorskoj gitarijadi 1991. godine, dok je ona proglašena za najbolju vokalnu solistkinju.&nbsp;</p>
<p>Nastupala je na Jugoviziji u Beogradu 1992. kao duetski ženski vokal sa grupom "Perper".&nbsp;</p>
<p>Pjevala je u studiju prateće vokale grupi "Galija" za album "Istorija, ti i ja", zatim Knezu, grupi &nbsp;"Ponoćni Express"...&nbsp;</p>
<p>Bila je prateći vokal Igoru Peraziću na prvoj Pjesmi Mediterana, nakon čega se iznenada povukla iz svijeta muzike.&nbsp;</p>
<p>Ovo je bilo njeno prvo intervju-gostovanje na televiziji nakon 35 godina.&nbsp;</p>
<p>Urednik i voditelj emisije <b>Željko Milović</b>.</p>
<p>Emisiju možete pogledati u petak u 22 sata na TV E.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DcfWMIa_BVNk&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>

Lola Miličković u emisiji "Ne pričam ti o tome"

<p>Izmjena lokacije nas vodi u situaciju da naš put pristupa EU bude blokiran, to jeste da ne možemo zatvoriti poglavlje 27 u definisanom vremenu, saopštio je za Dan <b>Saša Mujović</b>, gradonačelnik, stav ministra finansija <b>Novice Vukovića</b>, izrečenog na sastanku investitora i kreditora postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.</p>
<p>- Očekujemo stav Vlade po ovom pitanju - rekao je Mujović.</p>
<p>O sastanku sa predstavnicima KFW banke Mujović je obavijestio javnost na Skupštini Glavnog grada 29. maja.</p>
<p>Gradonačelnik je tada pročitao pismo KFW banke, ali i svoj odgovor. Na toj istoj sjednici, gradonačelnik je rekao da „niko ne želi promjenu lokacije zbog ličnog hira, ili potrebe da se negira validnost odobrene lokacije, nego zbog ogromnog problema koji je državnog karaktera i koji prijeti da eksalira“.</p>
<p>- Ja sam predložio izmjenu lokacije i detaljno objasnio da je novopredložena lokacija u okviru fabrike Kombinat aluminijuma, te kao takva pogodna za montažu već nabavljanje opreme. Predstavnici EU i KfW banke su me upoznali sa potencijalnim rizikom kazne, ako se ne počne što prije sa realizacijom projekta. Po njima izmjena lokacije traži novo vrijeme i dodatna ispitivanja. Sastanku je prisustvovao i ministar Vuković koji će sačiniti izvještaj i o svim detaljima izvijestiti Vladu. Po njemu, izmjena lokacije nas vodi u situaciju da naš put pristupa EU bude blokiran, to jeste da ne možemo zatvoriti Poglavlje 27 u definisanom vremenu. Očekujemo stav Vlade - saopštio je Mujović.&nbsp;</p>
<p>Predstavnik KFW banke<b> Željko Uljarević</b> poručio je da ne može da komentariše sastanak jer, kako je rekao, KfW banka ne odlučuje ništa, nego odlučuju Glavni grad i Ministarstvo finansija.</p>

Mujović: Izmjena lokacije kolektora dovodi u pitanje naš evropski put

<p>Fudbalska reprezentacija Crne Gore ima kvalitet da iznenadi Češku, u trećem kolu kvalifikacija za Mundijal, kazao je selektor <b>Robert Prosinečki</b>.</p>
<p>Duel Crne Gore i Češke na programu je danas u Plzenu.</p>
<p>- Znamo gdje su opasni, imaju odlične napadače. Redovni su na šampionatima Evrope, kompaktna su ekipa, imaju dobre individualce kao što je Šik, ali i ostale. Igraju u najjačim ligama, od Engleske, Njemačke. Veoma dobra reprezentacija, ali daćemo sve od sebe da napravimo dobar rezultat. Dobro smo se pripremili, imali sm o više dana zajedničkog rada nego inače - kazao je Prosinečki.</p>
<p>Obje selekcije imaju po šest bodova nakon dva martovska kola i duela s Gibraltarom i Farskim Ostrvima.</p>
<p>- Češka je odlična ekipa, uvijek je to bila. Igraju redovno na evropskim prvenstvima, fizički su jaki, imaju dosta dobrih indivudualaca. Ne bih nikoga izdvajao, ali u pitanju su odlični igrači – naveo je<b> Stevan &nbsp;Jovetić</b>.</p>
<p>Duel u Plzenu počeće u 20 sati i 45 minuta.</p>

"Sokoli" večeras sa Češkom u Plzenu

<p>Iako je prošle sedmice najavljen kao prelomna tačka u rješavanju višemjesečnog problema sa nelegalnim objektima na Skadarskom jezeru, sastanak predstavnika nadležnih institucija, održan u utorak, nije donio nijednu konkretnu odluku – čak ni o uklanjanju bungalova iz zaštićene zone Kaluđerovog oka, tvrde Janko i Kerolajn Jovićević, ekološki aktivisti i čuvari prirode, koji godinama upozoravaju na uzurpaciju Karuča. </p>
<p> Prema njihovim saznanjima, i pored izraženih "dobrih namjera", sve je i dalje na čekanju.</p>
<p>- A vrijeme ističe. Za nekoliko dana nivo vode će biti toliko nizak da će uklanjanje ovog već koordiniranog objekta postati nemoguće - upozoravaju Jovićevići.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3D-KEJRb9g57U&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p>Direktor Nacionalnog parka Skadarsko jezero Nenad Ivanović ranije je upozorio da se radi o više od 50 nelegalnih objekata koji godinama narušavaju prirodni i kulturni ambijent jezera, a najnoviji slučaj plutajućeg bungalova, koji je višestruko postao prijetnja bezbjednosti i okolini, pokazao je duboku institucionalnu paralizu.</p>
<p>Nadležni iz ekološke inspekcije, Lučke kapetanije, Komunalne policije i Ministarstva pomorstva uglavnom su se do sada proglašavali nenadležnima, dok se Nacionalni parkovi suočavaju s nedostatkom izvršnih ovlašćenja. Ivanović je istakao da se „ruke uprave NP-a vezane“, te da bez usaglašenog institucionalnog djelovanja nema rješenja.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DU2y-cwLP31Q&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p>Sastanak održan u utorak, prema nezvaničnim informacijama, okupio je predstavnike „svih relevantnih institucija“, ali, kako navode Jovićevići,  nije donijeta odluka o premještanju bungalova – iako je to bio jedan od ključnih razloga za sazivanje sastanka.</p>
<p>U međuvremenu, situacija se dodatno komplikuje. Vlasnici, i pored upozorenja, zadržavaju objekat u Kaluđerovom oku, priprijetivši nedavno Jovićevićima da će "postaviti tu još pet".</p>
<p>Dok se institucije i dalje „usaglašavaju“, na terenu ostaje status quo. A bungalov – simbol višemjesečne institucionalne nemoći – i dalje pluta u srcu nacionalnog parka.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 84.0625%; padding-top: 120px;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&amp;url=https%3A%2F%2Fetv.me%2Fdrustvo%2Finstitucije-u-utorak-za-stolom-ivanovic-cilj-ukloniti-oko-50-nelegalnih-objekata-na-jezeru&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div>

Još jedno odlaganje: Bungalov i dalje u zaštićenoj zoni, uprkos „istorijskom sastanku“

<p>Dok bez reakcija prolazimo pored spomenika iz revolucije često oskrnavljenim grafitima i u korov zaraslima ne shvatamo da je to samo neki drugi vid srednjeg prsta ili śednika na intoniranju himne. Sve dok nam bude svejedno kako izgleda naše kulturno i istorijsko nasljeđe i budućnost će nam u korov i draču zarastati - upozorili su UBNOR i antifašisti Herceg Novog.</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20250605230656_aa24115439509aa60481d44060267b65b36c01bc3140cd55fb10f7ddc7bd9c2a.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="20250605230656_aa24115439509aa60481d44060267b65b36c01bc3140cd55fb10f7ddc7bd9c2a" data-rendition-name="original" width="1080" height="810" loading="lazy" alt="Staze zarasle u travu i korov"> <figcaption>Staze zarasle u travu i korov<span></span></figcaption> </figure>  <p>Njihov član Novo Kaljević iz Igala, porijeklom Žabljačanin, penzionisani policaja, juče ujutro je, kao i prethodne dvije godine, radio posao koji bi trebalo da završi nikšićko komunalno preduzeće - pokosio je i uredio zelene površine koje su dio spomen kompleksa posvećenog NOBU i legendarnom komandantu Savi Kovačeviću na Grahovu.</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20250605230656_a18decad7f299f452f4cf44750ff1abb10d3bf57af28c0df6f3518c35f9562bf.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="20250605230656_a18decad7f299f452f4cf44750ff1abb10d3bf57af28c0df6f3518c35f9562bf" data-rendition-name="original" width="1080" height="1440" loading="lazy" alt="Novo Kaljević u akciji"> <figcaption>Novo Kaljević u akciji<span></span></figcaption> </figure>  <p>Imao je pune ruke posla od sedam ujutro do 18 sati popodne. Prethodnih godina pomagali su mu i članovi UBNOR-a i antifašisti Herceg Novog.</p> <p>- Već treću godinu jedan od najimpozantnijih spomenika revolucije u korov zarasta, a nikšićke komunalne službe ništa ne preduzimaju, iako im je obaveza da ih održavaju, kose i saniraju - kazali su Portalu ETV iz UBNOR-a i antifašista Herceg Novog.</p> <div class="embed-block"><div style="max-width: 56vh;"><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 177.7778%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fshorts%2FNLQWaO6GHgI&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div> <p>Poručuju da crnogorski antifašisti ne žele gledati najsvetije spomenike revolucije u zapuštenom stanju, a što je i slika države koja je krvlju stvarana, prema kulturnom i istorijskom nasljeđu.</p> <p>- I zato smo i ove godine organizovali uređenje ovog spomen kompleksa borcima NOR-a i heroju Savi Kovačeviću i očistili od korova. Kad neće oni kojima je to posao, hoće organizacija hercegnovskih antifašista. Prethodnih godina jedan od naših najaktivnijih članova Novo Kaljević imao je pomoć, a ove je sam trimorom pokosio i iskrčio ovaj impozantni spomen kompleks - rekli su naši sagovornici.</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20250605230656_cafb011b3e20aea9ea45343e57efc8cd17ef526311a5a03f4dc745e903742bd1.jpg" data-media-id="editor_3" data-image-id="20250605230656_cafb011b3e20aea9ea45343e57efc8cd17ef526311a5a03f4dc745e903742bd1" data-rendition-name="original" width="1080" height="1440" loading="lazy" alt="Nebriga na svakom koraku"> <figcaption>Nebriga na svakom koraku<span></span></figcaption> </figure>  <p>Ističu da je uz antifašistički aktivizam „drug Kaljević poznat i kao dobrovoljni davalac krvi koji je oko 90 puta dobrovoljno dao krv i pomogao drugima“.</p> <p>- Zato i ne iznenađuje njegov napor i rad da ne štedeći sebe pomaže zajednici - zaključili su oni.</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20250605230656_d652ac62d928beb594dea0b719a27b9590de027abab5cacae3c8acd6a53d4a3e.jpg" data-media-id="editor_4" data-image-id="20250605230656_d652ac62d928beb594dea0b719a27b9590de027abab5cacae3c8acd6a53d4a3e" data-rendition-name="original" width="1080" height="1440" loading="lazy" alt="g"> </figure>  <p>Proruske i prosrpske vlasti koje upravljaju Crnom Gorom još od izbora 2020. godine, nažalost, na sve načine urušavaju antifašističe temelje Crne Gore. I ne samo to - dio njihove političke agende, potpomognuti Crkvom Srbije, je izjednjačavanje partizanskog i četničkog pokreta.</p> <p>- Stiče se utisak da nemoćna Država Crna Gora sve više postaje žrtva onih koji joj kradu dio istorije, a onaj drugi dio se skrnavi, omalovažava i zapušta - zaključili su iz UBNOR-a i antifašista Herceg Novog.</p> <p>Spomen park „Ustanka i Revolucije“ arhitekte Miodraga Živkovića nalazi se na uzvišenju Umac kod Grahova. Projektovan je i građen 1977. i 1978. godine. Centralni objekat spomen parka je skulptura koja predstavlja kolonu u pokretu, a na čelu kolone je figura Save Kovačevića. Spomen park prostire se na više od 7.500 metara kvadratnih. Obnovljen je u julu 2020. godine.</p>

Sve dok nam je svejedno kako izgleda naše nasljeđe budućnost će nam u korov i draču zarastati

<p>Sezona samo što nije krenula, plaže su prazne. Turista nema ni da makar “uhvate” zračak sunca. Takva slika dolazi sa plaže u Bečićima, odakle se fotografije dijele na društvenim mrežama. I dok se na društvenim mrežama mogu vidjeti fotografije susjednih nam destinacija koje vrve od turista, Crna Gora živi neku drugu realnost. Portal ETV je nedavno objavio forografije iz Dubrovnika, gdje se od turista ne može proći.</p> <p>Ali, neumorna statistika, govori sama za sebe.</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/2025053020058_8f35a6b39d7ed188e4078ac8d2b59d386a3b39a8cfeb64419be21199628460f8.png" data-media-id="editor_0" data-image-id="2025053020058_8f35a6b39d7ed188e4078ac8d2b59d386a3b39a8cfeb64419be21199628460f8" data-rendition-name="original" width="727" height="436" loading="lazy" alt="plaža"> </figure>  <p>Trend pada prometa u turizmu iz prošle godine nastavljen je i u prvom kvartalu ove godine, jer je u kolektivnom smještaju zabilježeno smanjenje broja noćenja za četiri odsto ili za oko 11 hiljada, pokazuju podaci Uprave za statistiku Monstat.</p> <p>Crna Gora je prošle godine prihodovala od turizma 1,46 milijardi eura, što je za 3,6 odsto manje nego u 2023. godini. To je bio prvi zvanični pad u turizmu za 20 godina izuzimajući 2020. godinu koja je bila godina pandemije korona virusa.</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/2025053020058_d5275f944f718e49509fb8a5b15a3e4245b3e0c898fa59f514c33c0ee4f031dd.png" data-media-id="editor_1" data-image-id="2025053020058_d5275f944f718e49509fb8a5b15a3e4245b3e0c898fa59f514c33c0ee4f031dd" data-rendition-name="original" width="689" height="525" loading="lazy" alt="plaža"> </figure>  <p>U prva tri mjeseca ove godine pad broja noćenja u šest primorskih opština iznosio je 10 odsto u odnosu na isti period prošle godine, odnosno pao je sa 207 hiljada na ovogodišnjih 187 hiljada noćenja.</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20250530200512_4eda9d85ae36d87af4531e0bdb3c98cb129dd6ffde3b20a80752aa712fd110ed.png" data-media-id="editor_2" data-image-id="20250530200512_4eda9d85ae36d87af4531e0bdb3c98cb129dd6ffde3b20a80752aa712fd110ed" data-rendition-name="original" width="411" height="276" loading="lazy" alt="plaža"> </figure>  <p>&nbsp;</p> <div class="embed-block"><div style="max-width: 550px;"><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 100%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&url=https%3A%2F%2Fx.com%2Fcedomirkovic%2Fstatus%2F1928369501944590746%3Fs%3D46&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div> <p>&nbsp;</p>

Slike sa plaže u Bečićima: Sluti na krah sezone i prije nego je počela

<p>Prava drama odigrala se juče na Skadarskom jezeru. Nadzornici tog Nacionalnog parka su u popodnevnim satima odvukli bungalov iz Kaluđerovog oka, gdje je bio privezan od 18. maja i, kako tvrde mještani, prijetio da izazove ekološku katastrofu u zaštićenoj zoni kulturnog dobra Stražarska ribarstva kućica. Međutim, vlasnici su bungalov ekspresno vratili na isto mjesto, ignorišući upozorenja institucija i prijeteći da će ih dovući još pet.</p> <p>Prethodno je ekološka inspekcija, koja je nedavno zabranila nastavak radova na dva bungalova u Skadarskom jezeru, zapečatila ovaj objekat, a mještani su se na kratko ponadali da će to biti podstrek nadležnim institucijama da krenu u beskompromisnu borbu protiv dalje devastacije jezera i njegovog zaštićenog područja.</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/2025053100058_aa4cefa891845dd8adebe0acfedf95b6ad3ac693c141ee987317e597969dc60c.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="2025053100058_aa4cefa891845dd8adebe0acfedf95b6ad3ac693c141ee987317e597969dc60c" data-rendition-name="original" width="481" height="640" loading="lazy" alt="Zapečaćeni bungalov"> </figure>  <p><br/></p> <p>Najglasniji među njima, bračni par <b>Janko </b>i <b>Kerolajn Jovićević</b>, uporno šalju apele nadležnim državnim organima, ali konkretne reakcije izostaju zbog čega se plaše da će situacija, kao juče, eskalirati i negativno se odraziti kako po prirodnu sredinu, tako i međuljudske odnose.</p> <h2>Plutajući dokaz nefunkcionalnosti sistema&nbsp;</h2> <p>Bungalovi na Karuču već osam mjeseci prskose slovu zakona i postali su plutajući, nijemi svjedoci nefunkcionalnosti sistema. Nekoliko puta su nekontrolisano plutali po jezeru ugrožavajući prirodu, ljude i imovinu, a vlasnici se ne libe da, i pored zabrana i crvenih slova u kalendaru, nastave radove kako bi objekte spremili za sezonu.</p> <p>Ekološka inspekcija je 28. aprila donijela naredbu o obustavi radova na bungalovima, a prethodno je Osnovno državno tužilaštvo na Cetinju formiralo predmet u cilju utvrđivanja ima li krivičnog djela u ovim aktivnostima.</p> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 75.1563%; padding-top: 120px;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&url=https%3A%2F%2Fetv.me%2Fdrustvo%2Finspekcija-naredila-obustavu-radova-na-plutajucim-bungalovima&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div> <p><br/></p> <p>- U navedenom krivičnom predmetu izviđaj je još u toku – rečeno je Portalu ETV iz ODT-a Cetinje.</p> <p>Za to vrijeme jedan objekat je premješten u neposrednu blizinu električne mreže na Karuču koja je neophodna vlasnicima za nastavak građevinskih radova.</p> <p>Drugi je tri puta “seljen” po jezeru, da bi ga vlasnik 18. maja vezao za vrbu na ostrvu Osredak u Kaluđerovom oku.</p> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 48%; padding-top: 120px;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&url=https%3A%2F%2Fetv.me%2Fdrustvo%2Fcuvari-karuca-za-vlasnike-bungalova-21-maj-je-praznik-nezavisnosti-od-zakona&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div> <p><br/></p> <h2>Tempirana ekološka bomba</h2> <p>Osjećajući svaki puls Karučkog zaliva, Janko i Kerolajn Jovićević, koji u kontinuitetu informišu javnost o nelegalnim aktivnostima na Skadarskoj jezeru, znali su da je zadržavanje bungalova na ovoj lokaciji tempirana ekološka bomba.</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20250531000512_8dd25e555d0979738f8497c0951e22d596032f64650d192369c46414bbb5a4ad.jpg" data-media-id="editor_3" data-image-id="20250531000512_8dd25e555d0979738f8497c0951e22d596032f64650d192369c46414bbb5a4ad" data-rendition-name="original" width="481" height="640" loading="lazy" alt="plutajući bungalovi"> <figcaption>Ekološka prijetnja<span>(Photo: Bračni par Jovićević)</span></figcaption> </figure>  <p><br/></p> <p>Zbog toga su se ponovo pismom, ovoga pod pod oznakom „hitno“, obratili ministru ekologije, održivog razvoja i razvoja sjevera, <b>Damjanu Ćulafiću</b>, direktoru Uprave policije, <b>Lazaru Šcepanoviću</b>, ministru unutrašnjih poslovu <b>Danilu Šaranoviću</b> i gradonačelniku Prijestonice Cetinje, <b>Nikoli Đuraškoviću</b> zahtijevajući da u najkraćem mogućem roku uklone bungalov iz Kaluđerovog oka i smire tenzije među mještanima, koji su, umorni od ignorisanja, sve ozbiljnije razmatrali da sami intervenišu.</p> <p>Jovićevići su u pismu upozorili na pad nivoa vode i vjerovatnoću da bungalov ostane zarobljen do novembra u Kaluđerovom oku, na vrhu izvora slatke vode, u zaštićenoj zoni kulturnog dobra Stražarska ribarstva kućica. Signal za alarm su, kako ističu, metalne dotrajele bačve varene za konstrukciju objekta. Tvrde da su u njima ostaci recikliranog ulja koje prijeti da zagadi pitku vodu.</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20250530230556_c4ce213f3840556bcb19efde7fc786afa4b2329bc22c038ccc1912d2e93cf8e8.jpg" data-media-id="editor_4" data-image-id="20250530230556_c4ce213f3840556bcb19efde7fc786afa4b2329bc22c038ccc1912d2e93cf8e8" data-rendition-name="original" width="1600" height="1200" loading="lazy" alt="Dotrajale bačve zavarene za konstrukciju"> <figcaption>Dotrajale bačve zavarene za konstrukciju<span>(Photo: Bračni par Jovićević)</span></figcaption> </figure>  <p>- &nbsp;Nivo jezera brzo pada i nelegalni plutajući bungalov biće zarobljen u Kaluđerovom oku prečnika svega 30 metara, ako odmah u pet dana ne djelujete. Molimo Vas da hitno vratite bungalov u izgradnji iz Kaluđerovog oka na Karuč, gdje je bio, kako biste spriječili njegovo potonuće ili trajno zaglavljivanje u mulju i prevenirali sukobe između mještana sela Karuč i Drušići, koji se već prepiru da ga sami uklone – zahtijevali su Jovićeviću u pismu od 28. maja.</p> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DoiynANiqk70&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div> <p><br/></p> <p>Uporni apeli Jovićevića urodili su plodom u petak popodne kada su intervenisali nadzornici Nacionalnog parka Skadarsko jezero.</p> <p>- <b>Predrag Kovačević</b> i <b>Srđan Nikčević</b>, dva nadzornika Nacionalnog parka Skadarsko jezero spriječili su sukob mještana i trovanje vode! Došli su i odvukli bungalove iz Kaluđerovog oka u područje Karuč gdje vlasnici mogu sami da odluče koju novu lokaciju će koristiti za njihovo smještanje – kazali su Jovićevići za Portal ETV juče oko 19 sati.</p> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DsHLCIwJ8K2s&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div> <p>&nbsp;</p> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3D1vpTyxz7A1U&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div> <p>&nbsp;</p> <h2>Verbalni okršaj</h2> <p>Zatišje je kratko trajalo jer su vlasnici iznevjerili očekivanja mještana i brže bolje su dovezli objekat na isto mjesto i vezali ga za ostrvo Osredak.</p> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DUX4DxRTJMoM&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div> <p><br/></p> <p>Jovićevići su ih zamolili da ispoštuju odluku nadzornika NP Skadarsko jezero, ali nije bilo razumijevanja sa druge strane, pa je razgovor prerastao u svađu.</p> <p>- Molim vas, nelegalno vežete bungalov na zemljištu Crne Gore. Molim Vas da poštujte kulturno dobro Crne Gore. Crnogorci, Ceklinjani davali su verige da se zaštite ova Oka – poručio je Janko Jovićević ženi koja je vratila bungalov u Kaluđerovo oko i, kako je rekao, zaprijetila da će na ih na tom području postaviti još pet.</p> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3D4Sr1yIGeld4&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div> <p><br/></p> <p>Ona nije željela da se predstavi, već mu je poručila da nema pravo da joj izdaje naređenja.</p> <p>- Vi postupate protivzakonito, nemate nalog i pravo da ovo radite – odgovorila je ona.</p> <p>Jovićević je uzvratio da nema ništa osim mogućnosti da snimi cijeli događaj i javi državi Crnoj Gori da riješi ovu situaciju. Kako je ovaj bračni par saopštio Portalu ETV, nakon ovog verbalnog okršaja pozvali su policiju dva puta, ali policajci nijesu izašli na teren.</p> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DLDYU_Mu1YAs&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div> <p><br/></p> <p>- Pitali su nas da li nas je neko od njih udario. Policija zna ove ljude i kompletnu priču oko bungalova. Ali izgleda da treba da budemo fizički napadnuti da bi se zainteresovali ta slučaj – ističe Kerolajn Jovićević, konstatujući da su ostavljeni sami da se bore u opasnoj situaciji.</p> <h2>Vladina tišina glasnija od zakona</h2> <p>Izostaje i reakcija nadležnih ministarstva. Jovićevići su 26. maja pisali Ministarstvu kulture i medija tražeći da inspektori Uprave za zaštitu kulturnih dobara obave svoj posao i pomognu u zaustavljanju potencijalne kulturne, ekonomske, ekološke tragedije u Karučkom zalivu.&nbsp;</p> <p>Inspektorka <b>Dragana Bošković Drobnjak</b> im je odgovorila da je inicijativa „uzeta u razmatranje“, te da će o daljem postupanju biti blagovremeno obaviješteni.</p> <p>Naš medij pokušao je da dobije odgovore od Ministarstva ekologije, održivog razvoja i razvoja sjevera koje sve mjere planiraju da preduzmu u ovom slučaju, te koji je slijed koraka da bi se mogla donijeti odluka o trajnom uklanjanju nelegalnih objekata na području NP Skadarsko jezero. Odgovore još nismo dobili.</p> <p>Jovićevići su uvjereni da je neaktivnost Vlade ohrabrila vlasnike bungalova da iznova krše zakon. Pitaju uživaju li vlasnici neku „posebnu zaštitu“ ili je samo nedjelotvornost Vlade dopustila da ovo pitanje tako dugo ostane neriješeno od oktobra 2024?&nbsp;</p> <p>- Ko stoji iza ovih ljudi? Kako su ovoliko hrabri da mogu ići protiv Vlade? Ovo još nije gotovo jer država mora da nastavi tamo gdje je stala prije ovog zastrašujućeg incidenta – poručuju Jovićevići.</p> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3D0TOTihxK9G0&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div> <p>&nbsp;</p>

Tenzije u Kaluđerovom oku: Nadzornici uklonili bungalov, vlasnici ga ekspresno vratili, institucije nijeme

<p>Iako političari u Crnoj Gori zauzimaju veliki dio medijskog prostora, postoje teme o kojima nijesu voljni da razgovaraju. Aktuelna parlamentarna većina na vlast je došla retorikom da će napraviti otklon od loših praksi bivše vlasti, ali – i pet godina kasnije – njihov narativ zasnovan je na potenciranju afera koje su obilježile vladavinu DPS-a, ali ne i na otklanjanju grešaka iz prošlosti.&nbsp;</p> <p>Da znanje, obrazovanje i stručnost, koju su svih ovih godina obećavali, nijesu uveli na velika vrata – pokazuju diplome javnih funkcionera, koje pokušavaju da sakriju od javnosti.&nbsp;</p> <p>Dok u biografijama daju prostor seminarima i kampanjama koje su vodili, o obrazovanju daju vrlo šture ili nikakve informacije.</p> <p><b>KRAPOVIĆEVI IMPRESIVNI REZULTATI NA SAJTU VLADE</b></p> <p>Nije poznato koliko novca građana Vlada Crne Gore troši za održavanje zvaničnog sajta, na kojem bi građani trebalo da se upoznaju sa svim detaljima rada Vlade, ali biografije pojedinih funkcionera ukazuju da ta platforma više služi za njihov PR i objavljivanje subjektivnog doživljaja sebe.&nbsp;</p> <p>Kako drugačije objasniti biografiju ministra odbrane <b>Dragana Krapovića</b>, objavljenu na zvaničnom sajtu Vlade, koja glasi: „Dragan Krapović, diplomirani pravnik, nakon impresivnog izbornog rezultata Demokrata, saglasno Koalicionom sporazumu sa konstituentima lokalne vlasti u opštini Budva, dvije godine uspješno je obavljao funkciju predsjednika Opštine, nakon čega se Budva prepoznaje kao finansijski konsolidovana, organizaciono uređena i stabilna lokalna samouprava. Krapović je u ovoj Opštini zaustavio praksu kriminalnog i koruptivnog vođenja lokalne samouprave.“</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20250601010644_489137690ff797b110fce9b8725b8744c17ffb98486b4c2091b29d07993d92ca.png" data-media-id="editor_0" data-image-id="20250601010644_489137690ff797b110fce9b8725b8744c17ffb98486b4c2091b29d07993d92ca" data-rendition-name="original" width="1807" height="962" loading="lazy" alt="IMPRESIVNA BIOGRAFIJA: Screenshot sa sajta Vlade Crne Gore"> <figcaption>IMPRESIVNA BIOGRAFIJA: Screenshot sa sajta Vlade Crne Gore<span>(Photo: Portal ETV, screenshot)</span></figcaption> </figure>  <p>Opširan u subjektivnim ocjenama svojih – kako se navodi - impresivnih dostignuća, Krapović je vrlo šturo dao informacije o svom obrazovanju.&nbsp;</p> <p>Portal ETV obratio se Pravnom fakultetu u Podgorici, koji je – na osnovu zahtjeva za slobodan pristup informacijama - saopštio je da je Krapović Pravni fakultet upisao 1997, a diplomirao 2005. godine. To su činjenice koje nijesu našle prostor na sajtu Vlade.&nbsp;</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20250601010644_00636b0b84e05dd403c607690962a5f4290260c16ed5a5b3c4b1cc1bd7863b81.png" data-media-id="editor_1" data-image-id="20250601010644_00636b0b84e05dd403c607690962a5f4290260c16ed5a5b3c4b1cc1bd7863b81" data-rendition-name="original" width="887" height="318" loading="lazy" alt="DOKAZ: Podaci o studiranju Dragana Krapovića"> <figcaption>DOKAZ: Podaci o studiranju Dragana Krapovića<span>(Photo: Portal ETV)</span></figcaption> </figure>  <p>Da se, valjda, ne bi remetila ona ocjena o ,,impresivnim rezultatima“. &nbsp;– čije održavanje plaćaju svi građani.</p> <p>Krapovićev slučaj otvara pitanje da li bi zvanični sajt Vlade, odnosno biografije koje se objavljuju na njemu, trebalo da zahtijeva da se objavljuju isključivo zvanične reference, a ne da sajt – koji plaćaju svi građani, bude obojen političkom propagandom i podsjeća na interent stranicu neke političke partije.</p> <p><b>KOVAČEVIĆ UTVRĐIVAO GRADIVO 12 GODINA</b></p> <p>Iako bi se po tome kako i koliko dugo uspijeva da izbjegne suočavanje sa državnim tužilaštvom, moglo zaključiti da predsjednik Opštine Nikšić i poslanik u Skupštini <b>Marko Kovačević</b> vrsno poznaje pravne okvire zakonodavstva, informacije o njegovom studiranju - upravo na Pravnom fakultetu – pokazuju da je ipak bolji poznavalac političkih okvira, koji ga štite od zahtjeva Višeg državnog tužilaštva da mu Skupština skine poslanički imunitet.&nbsp;</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20250601010648_b3c15990694bdf4b4740c2ef58fd77bce5d7db7b48ee9e8bddb6a69d71d038d5.png" data-media-id="editor_2" data-image-id="20250601010648_b3c15990694bdf4b4740c2ef58fd77bce5d7db7b48ee9e8bddb6a69d71d038d5" data-rendition-name="original" width="877" height="342" loading="lazy" alt="PRODUŽENO STUDIRANJE: Detalj o vremenu studiranja Marka Kovačevića"> <figcaption>PRODUŽENO STUDIRANJE: Detalj o vremenu studiranja Marka Kovačevića<span>(Photo: Portal ETV)</span></figcaption> </figure>  <p>Prema informacijama koje je Pravni fakultet dostavio Portalu ETV, Kovačević je osnovne studije Pravnog fakulteta upisao 2007. godine, a završio ih 2019. U odgovorima Pravnog fakulteta, navodi se i da je Kovačević specijalističke studije upisao 2012, ali bez podataka da li ih je završio.</p> <p>Podsjetimo, Više državno tužilaštvo u Podgorici formiralo je predmet protiv Marka Kovačevića zbog govora na obilježavanju 166. godišnjice bitke na Grahovcu, no – uprkos urgencijama – Skupština, na čijem je čelu Kovačevićev partijski saborac <b>Andrija Mandić,</b> mjesecima ne odgovara na zahtjev tužilaštva za ukidanje Kovačevićevog imuniteta.</p> <p><b>VUČUROVIĆEVIH 18 GODINA NA FILOZOFSKOM FAKULTETU</b></p> <p>Poslanik koalicije Za budućnost Crne Gore <b>Jovan Vučurović</b> prepoznat je u svojim političkom djelovanju kao neko ko se zalaže za to da srpski jezik bude službeni.&nbsp;</p> <p>Ta činjenica ne čudi, ako se uzme u obzir činjenica da dolazi iz koalicije ,,Za budućnost Crne Gore“, ali i to da je Vučurović diplomirani profesor srpskog jezika.&nbsp;</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/20250601010652_2bd0a1db0d79785f14b5206f22a1373c88ac8861eeb3382aff120fd71d83d25d.png" data-media-id="editor_3" data-image-id="20250601010652_2bd0a1db0d79785f14b5206f22a1373c88ac8861eeb3382aff120fd71d83d25d" data-rendition-name="original" width="887" height="497" loading="lazy" alt=',,PUNOLJETNO" STUDIRANJE: Podaci o Jovanu Vučuroviću na Filozofskom fakultetu'> <figcaption>,PUNOLJETNO" STUDIRANJE: Podaci o Jovanu Vučuroviću na Filozofskom fakultetu<span>(Photo: Portal ETV)</span></figcaption> </figure>  <p>U zvaničnoj biografiji, na sajtu Skupštine, poslanik ZBCG ne daje detaljnije informacije o svojoj diplomi, pa se Portal ETV obratio Filološkom fakultetu u Nikšiću i na osnovu zahtjeva za slobodan pristup informacijama dobio detalje Vučurovićevog obrazovanja. On je, kako nam je saopšteno, Filozofski fakultet upisao 1992. godine, a diplomirao je – 18 godina kasnije - 5. jula 2010.&nbsp;</p> <p>Iako mu je prosječna ocjena u toku studija bila 6,32 – Vučurović je diplomirao u velikom stilu – desetkom.</p> <p>Treba naglasiti da Vučurović, ipak, nije dio izvršne vlasti, već je poslanik u Parlamentu, pa se njegov dug staž na fakultetu ne čini spornim u odnosu na njegove kolege iz izvršne vlasti, o čemu je Portal ETV pisao.</p> <p>&nbsp;</p>

Struka da se pita: Krapović studirao 8, Kovačević 12, a Vučurović 18 godina

<p><b>Jelena Perović </b>je od petka, kada je donešena presuda Upravnog suda, direktorica Agencije za sprečavanje korupcije, kazao je novinarima njen advokat <b>Nikola</b> <b>Martinović </b>nakon što su njih dvoje napustili zgradu ASK-a, a poslije nemilih scena u kojima je učestvovala i policija.</p> <p>-Ta odluka suda se ne sviđa određenim krugovima u Agenciji i oni čine sve da bi zadržali svoja namještenja koja su im pripala na osnovu političkih dogovora, odnosno koalicionim sporazumima pripala – kazao je Martinović novinarima.</p> <p>On je kazao da je danas Perović spriječena da radi i najavio da će ona i sjutra doći na posao, ali i dodao kako očekuju da će se i sjutra ponoviti isto, odnosno da će biti spriječena da radi svoj posao.</p> <p>Martinović je kazao da u normalnoj državi ne bi bilo potrebe da se oko ovakve situacije vodi politička ili bilo kakva druga polemika.</p> <p>- Odluka je jasna, ona treba da se izvrši i da se stavi tačka – kazao je Martinović.</p> <p>Službenici policije prethodno su stigli u Agenciju za sprečavanje korupcije, nakon što je jutros Jeleni Perović, a nakon &nbsp;presude Upravnog suda Crne Gore koji je u petak poništio odluku Savjeta ASK-a o njenom razrješenju, onemogućeno da dođe na posao.</p> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3D5O1UEyHnGmg&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div> <p>Advokat Jelene Perović opisijući situaciju sa policijom kazao je da su od dva mlada pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, koji su obavljali profesionalno svoj posao prilikom ustanovljavanja što se dešava u ASK-u, odnosno tokom prikupljanja podataka <b>Maja Karas Bošković</b> i v.d. direktora <b>Dušan Drakić </b>tražili od njih da novinare izbace i &nbsp;da pozovu pojačanje, kako bi ih spriječili da snimaju ono što se danas događa u Agenciji.&nbsp;</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/2025060211060_c79f6c779af70a8fd36e9c0875f627784561942eb0d06cd81f56b20ad316765f.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="2025060211060_c79f6c779af70a8fd36e9c0875f627784561942eb0d06cd81f56b20ad316765f" data-rendition-name="original" width="1600" height="1200" loading="lazy" alt="Policija stigla u ASK"> </figure>  <p>- Da su htjeli da budu transparenti ne bi ništa smetalo, dakle ni Jelenji Perović ni meni ne smeta. Cijeli događaj vi adekvatno snimate, oni vas ne puštaju preko ovih vrata, već, kako sam vam rekao, traže da vas policija izbaci. Izvinite, neposredno prije ovoga su nam rekli da su vrata za medije otvorene - kazao je Martinović novinarima.</p> <p>On je kazao da traže sprovođenje konačne odluke Upravnog suda, te da to pravo &nbsp;policija treba da sprovjede kroz svoj postupak.</p> <p>- Ali, to je već druga dimenzija ove priče. Ja sam vam saopštio samo ono što sadašnje rukovodstvo agencije mislie o medijima i koliko je ono otvoreno - kazao je Martinović.</p> <p>Drakić je kazao da je uvijek otvoren za medije, da su mu oni , uz nevladin sektor, najveći partneri</p> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DTtR0xqX0EBc&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div> <p>Odlučujući po tužbi Perović, Upravni sud je ocijenio da u postupku koji je prethodio donošenju osporene odluke njoj nije omogućeno da se izjasni u odnosu na razloge zbog kojih je razriješena dužnosti direktorice Agencije za sprečavanje korupcije.</p> <p>- Nije sporno da se dnevni red sjednice Savjeta utvrđuje na sjednici (član 14 stav 1 Poslovnika o radu Savjeta Agencije za sprječavanje korupcije), kao što je to učinjeno u konkretnom slučaju, kada su članovi Savjeta, nakon uvida u dokumentaciju o izvršenom inspekcijskom nadzoru, konstatovali postojanje razloga za razrješenje direktorice Agencije iz člana 98 stav 1 tačka 4, a u vezi sa članom 9 stav 1 i 2 Zakona o sprečavanju korupcije, a koji se odnose na povredu odredbi Zakona i pravila o radu Agencije i obavezu javnog funkcionera da svoju funkciju vrši na način da javni interes ne podredi privatnom, kao i da ne izazove sukob interesa u vršenju javne funkcije. Međutim, kako je na istoj sjednici, bez prethodnog upoznavanja tužilje, pokrenut postupak njenog razrješenja i donijeta odluka, to je Sud zaključio da joj nije bila data mogućnost da učestvuje u postupku njenog razrješenja i izjasni se o činjenicama relevantnim za odlučivanje, budući da je izjašnjenje tužilje, broj 01-2193 od 15.08.2024. godine, na koje se tuženi pozvao, dato u odnosu na drugi razlog za razrješenje (iz člana 98 stav 1 tačka 3, a u vezi neispunjenosti uslova iz člana 87 stav 3 Zakona o sprečavanju korupcije), a ne razlog zbog kojeg je ista osporenom odlukom razriješena dužnosti - navedeno je u saopštenju Upravnog suda.</p> <p>Zbog navedene procesne povrede, Sud je ocijenio da je osporenu odluku trebalo poništiti.</p> <p>Savjet ASK je jednoglasno smijenio Perović 15. avgusta. Odmah nakon što je ta odluka donijeta, na sajtu Agencije objavljeno je saopštenje bivše direktorice u kome tvrdi da je njena smjena “politički motivisana” i da “političke partije u čije ime, kako tvrdi, većina članova Savjeta sprovodi plan za njeno razrješenje, očigledno imaju obećanje nekažnjivosti za mnoga krivična djela”.</p>