Mijajlović: Gruba povreda crnogorskih zakona i evropskih normi jer sam privatnik

 Povodom novog saopštenja Akcije za socijalnu pravdu (ASP), plasiranog na portalu RTCG, biznismen Aleksandar Mijajlović ponovo se obratio javnosti zbog, kako kaže, još jednog pokušaja te NVO da manipuliše činjenicama i izvuče proizvoljne zaključke iz sudskog dokumenta, u očiglednoj namjeri da ga diskredituje, iako je kako podsjeća privatno lice, a ne javni funkcioner.

- ASP se poziva na rješenje Višeg suda u Podgorici, ali propušta da navede ključnu činjenicu - da je Sud odbio predlog Specijalnog državnog tužilaštva za blokadu stana koji je moja kćerka dobila kao poklon, jer je stan stečen osam godina prije navodnog perioda kriminalne aktivnosti (2019 – 2021). Sud jasno konstatuje da postoji kupoprodajni ugovor, ugovor o poklonu, te da bi blokada te imovine "mogla narušiti princip pravne sigurnosti i dovesti u pitanje legitimno stečena imovinska prava". 

Postavljam javno pitanje ASP-u: šta je uopšte svrha iznošenja imovinskog kartona privatnog lica u javnost? Po kom zakonu, ili moralnom principu, oni sebi daju za pravo da objavljuju detalje o ličnim računima, prihodima i imovini lica koje nije javni funkcioner – navodi Mijajlović u reagovanju.

Prema njegovim riječima, sve transakcije koje ASP navodi - od uplata na računima do kupoprodaje stana - su evidentirane, zakonite i oporezovane. 

- Da, sve to stoji, novac je bio moj, podignut sa mojih računa, korišćen u okviru mojih prava, i za svaki cent su uredno plaćeni porezi državi Crnoj Gori. Šta ASP pokušava da insinuira time što objavljuje te podatke. Da privatno lice ne može trošiti svoj novac? U tom kontekstu, moram upozoriti na ozbiljno moguće kršenje više zakonskih i međunarodnih normi, osim onih koje sam već pomenuo u svom prvom reagovanju – kaže Mijajlović. 

Potom navodi da Zakon o zaštiti podataka o ličnosti Crne Gore izričito zabranjuje obradu i objavljivanje ličnih podataka bez pravnog osnova i saglasnosti lica na koje se ti podaci odnose. Podaci o računima, prihodima, prometima i imovini su nesporno lični podaci i njihovo neovlašćeno objavljivanje može predstavljati povredu zakona.

Mijajlović podječa i na član 8 Evropske konvencija o ljudskim pravima koja garantuje pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života, doma i prepiske. Evropski sud za ljudska prava više puta je potvrdio da neovlašćeno objavljivanje imovinskih i finansijskih podataka privatnih lica, van dokazane potrebe javnog interesa, predstavlja povredu prava na privatnost.

- ASP, kao nevladina organizacija, nema pravni osnov, niti ovlašćenje, da vodi paralelne „finansijske istrage“, vrši kvazisudske analize ili objavljuje selektivne i nepotpune dijelove sudske dokumentacije s očitom namjerom da diskredituje lice koje nije javni funkcioner. Još jednom podsjećam javnost na očigledne nelogičnosti i manipulacije te NVO.
ASP je pokušala insinuirati da je stan kupljen tokom perioda navodnih kriminalnih radnji, iako Viši sud nedvosmisleno utvrđuje da je stan kupljen 2011. godine, osam godina prije navodnog krivičnog perioda.
ASP prenebregava ključni zaključak suda da ne postoji direktna veza između predmetne imovine i navodnih kriminalnih aktivnosti, što je osnovni uslov za privremene mjere.
ASP komentariše disproporciju prihoda i imovine, ali i sama preskoči da je sud konstatovao kako se ta analiza ne proteže na period prije 2011. godine, čime ne daje cjelovit uvid u moju poslovnu i finansijsku prošlost – navodi Mijajlović.

On ukazuje da se inicijali njegove kćerke koriste „radi zaštite identiteta“, dok se istovremeno objavljuju svi detalji imovine koji jasno ukazuju o kome se radi – što, kako navodi, dodatno potvrđuje manipulativnu namjeru.

 - Očigledna je intencija ASP-a da kroz selektivno tumačenje sudskih dokumenata i bez ikakvog znanja o ekonomiji, poreskom sistemu i pravnim normama, stvori atmosferu linča, u kojoj je unaprijed odlučeno ko je kriv. Poručujem javnosti, i ASP-u: ja nijesam javni funkcioner, nijesam trošio novac građana, već svoj zarađeni i oporezovani novac. Zašto onda konstantno targetiraju mene, a ne, recimo, zvanične izvještaje o trošenju budžetskih sredstava? Kome smeta što sam uspješan privatnik? Na kraju, ostavljam građanima da prosude da li je cilj ovakvih saopštenja bilo objektivno informisanje, ili je na djelu kampanja protiv lica koje im je očigledno meta, a da pri tom ne nude ni pravnu, ni logičnu, ni moralnu osnovu za takav linč. A institucijama nadležnim za zaštitu prava i sloboda poručujem zaštita privatnosti i zakonitost postupanja ne mogu biti selektivne. Jer pravda je spora i dostižna – poručio je Mijajlović.