Bio bih ribar
Časno li je da ne daš da ti niko ponosu ne smije prići. Samo iz jednog razloga. Više je dana, nego života.
08.06.
00:12h
Viđeste li što je Bogdanović, poslanik, siva eminencija organa bezbjednosti i pravosuđa, kazao za sudstvo.
Oni su bolesni, izustio je.
Sudstvo je bolesno, dodao je.
To im ne govori po prvi put.
Nema čime ih ne čašćava.
Ovoga nije bilo u političkoj i pravosudnoj istoriji.
Sada, jeste.
Ugađaš mu, ćutiš, praviš ćef, pomalo si uplašen, potvrđuješ i pritvaraš kad treba i kad ne treba, milije ti je napredovanje u struci nego značaj imena sudije.
I onda doživiš ovo.
Čovjek ih ponižava.
Glasno ćute.
Ne usuđuju se ni da mu odgovore.
Što sve danas ne reče Radoviću. A potvrdio optužnicu protiv Lazovića.
On zna kako.
Sad treba i protiv Mijajlovića.
Ajde, ne potvrdi je, majčin sine.
Ajde potvrdi je, ugodi Bogdanoviću.
P.S: Zanima li vas što bih ja uradio?
Rekao bih mu što mu niko nije rekao, i što pas sa maslom i bez njega pojeo ne bi, a sve u okviru Vukovog rječnika.
Okačio bih togu o klin, i rekao "marš".
Otišao bih u Ulcinj, lovio ribu i kao što sam je prodavao na pijaci 1984. godine, dok sam bio sudija, kada su mi neki zamjerali, a otac rekao prodaj, ne kradeš je, prodavao bih je opet.
Kao ribar ovoga puta.
P.S. 1: Časno li je da ne daš da ti niko ponosu ne smije prići. Samo iz jednog razloga.
Više je dana, nego života.