Grupni portret kao posljednja opomena

Zapamtite lica s ovog grupnog portreta izdajnika i razgrađivača suverene i nezavisne države Crne Gore.

Zapamtite njihova imena i njihovo činjenje, da se iznova ne bi desilo da “nijeste znali” i da ste, po ko zna koji put, bili “brutalno prevareni” od ovakvih i sličnih istinoljubaca i ovakve suve ljuckovine.

Kada se ovakvo “neznanje” i “naivnost” ponove više puta, onda se može govoriti o mnogim stvarima, ali ne i o naivčinama u skupštinskim klupama i partijskim odborima.

Može se, naravno, govoriti o političkim svaštojedima, te o vjerskim i ideološkim ekstremistima koji su na vlasti. O njima sam i ja pisao više puta.

Takođe se može govoriti i o intelektualnoj tanušnosti i malim kapacitetima političke opozicije da shvati suštinu procesa koji se odvijaju u Crnoj Gori, te o nedostatku hrabrosti da te procese uspore i sasvim zaustave.

Može se i treba govoriti o partitokratiji koja je metastazirala do tačke u kojoj više nema onog poslovičnog “zdravog tkiva” u ostacima koji su nekada bili crnogorsko društvo.

O ovim problemima rijetki pišu, pa ih valja podstaći na tu refleksiju, jer je suština patriotizma upravo u sposobnosti i spremnosti da se sopstvena kuća kritički odmjerava i raščišćava kada je to potrebno.

Crnoj Gori hitno treba veliko spremanje.

Crnogorska tuga leži u činjenici da ova fotografija ilustruje samo jedan rani čin u procesu planskog uništavanja države.

Od trenutka ove “temeljne” izdaje nacionalnih i državnih interesa, građani su se nagledali brojnih “ostvarenja” vlasti u sferama ekonomije, socijalne politike, javnih finansija, diplomatije, kulture i obrazovanja, kao i u sferama odbrane i unutrašnje bezbjednosti.

Takođe su se naslušali oštrih opozicionih osuda i prijetnji/obećanja da se dalje urušavanje države neće dozvoliti “ni po koju cijenu”.

Da je ova britka opoziciona sablja, u stvari, izlizana kustura, se pokazalo tokom nedavnog sastanka predstavnika parlamentarne opozicije s ambasadorima tzv. Kvinte.

Ono oštro “ni po koju cijenu” se premetnulo u poziv stranim ambasadorima da obuzdaju vladajuću strukturu.

Čak su i neki lojalni partijski vojnici zamuckivali u pokušajima da onu patetičnu zamolnicu strancima post festum predstave kao odlučan stav svojih partijskih lidera.

Niko se, naravno, nije usuđivao da kaže tešku i bolnu istinu: da su se iznova pokazali svi od ranije poznati, ali i brojni do sada skrivani nedostaci opozicionih vedeta.

Pokazalo se da, kada je u pitanju trenutna parlamentarna opozicija, Crnu Goru nema ko da brani.

Ipak, znamo da je odbrana “s životom skopčana” pa se moramo angažovati na njenom novom definisanju nakon što temeljno provjetrimo našu zajedničku kuću.