Učešće civilnog društva važno u procesu pristupanja EU
Proces evropskih integracija može biti trajan, kvalitetan i legitiman samo ako uključuje sve društvene segmente, a angažman civilnog sektora ključan je za sprovođenje kvalitetnih i održivih reformi, ocijenjeno je na konsultacijama Ministarstva evropskih poslova sa nevladinim organizacijama (NVO).
Kako je saopšteno iz Ministarstva evropskih poslova, konsultacije su organizovane sa ciljem jačanja transparentnosti pregovaračkog procesa i snažnijeg učešća civilnog društva.
Navodi se da su konsultacije, koje su okupile predstavnike Ministarstva i NVO sektora, otvorile prostor za konstruktivnu razmjenu mišljenja o modelima saradnje u procesu evropskih integracija.
Glavni pregovarač Crne Gore sa Evropskom unijom (EU), Predrag Zenović istakao je da važno da proces integracija uključuje sve segmente društva.
„Proces evropskih integracija može biti trajan, kvalitetan i legitiman samo ako uključuje sve društvene segmente, a ne ako se vodi iz uskih birokratskih perspektiva", naveo je Zenović.
On je pojasnio da je jedan od ključnih izazova u pregovaračkom procesu neravnomjerna raspodjela kapaciteta unutar civilnog sektora, kao i da su najjače i najveće organizacije smještene u Podgorici, dok su organizacije u južnim i sjevernim regijama manje zastupljene.
„Želimo da decentralizujemo ovaj proces i omogućimo veću participaciju organizacija iz svih djelova Crne Gore, jer samo na taj način proces evropskih integracija može biti legitiman i održiv“, naglasio je Zenović.
Državna sekretarka u Ministarstvu evropskih poslova Biljana Papović kazala je da je angažman civilnog sektora ključan za sprovođenje kvalitetnih i održivih reformi.
Ona je naglasila da konstruktivna kritika organizacija civilnog društva doprinosi unapređenju reformskih procesa.
Papović je istakla značaj učešća NVO u reformama pravosuđa, javne uprave i izbornog sistema.
„Crna Gora je od početka pregovora sa EU uključila predstavnike civilnog društva u različite radne grupe i savjete, čime je omogućeno da njihovi stavovi budu integrisani u ključne reforme", kazala je Papović.
Kako je navela, rade na unapređenju modela saradnje kako bis osigurali participativnu demokratiju i dugoročnu održivost evropskih integracija.
U saopštenju se navodi da su predstavnici civilnog sektora izrazili snažno interesovanje za intenziviranje saradnje sa Ministarstvom evropskih poslova.
"Zaključili su da je za unapređenje saradnje neophodno poboljšati učestalost i kvalitet komunikacije, osigurati veću transparentnost pregovaračkog procesa i omogućiti javni pristup svim relevantnim dokumentima, rasporedima sastanaka i rokovima za konsultacije putem digitalnih platformi", navodi se u saopštenju.
Dodaje se da su predstavnici NVO sektora istakli važnost organizovanja većeg broja sastanaka i tematskih konsultacija.
Oni su naglasili potrebu za većim učešćem civilnog sektora u pregovaračkom procesu, donošenju politika i kreiranju strateških dokumenata, kao i za osnivanjem savjeta za saradnju pri Ministarstvu evropskih poslova.
Kako je saopšteno iz Ministarstva, tokom sastanka su predstavljeni rezultati istraživanja „Percepcija saradnje MEP-a i civilnog sektora u procesu EU integracija“, sprovedenog od 9. januara do 12. februara.
Navodi se da je istraživanje pokazalo da je za bolje uključivanje civilnog sektora u proces EU integracija potrebno osigurati transparentnost i pristup informacijama kroz digitalne platforme, pravovremene informacije od institucija.
"Važno je aktivnije uključivanje civilnog sektora u donošenje odluka putem savjetodavnih tijela i redovnih konsultacija", kaže se u saopštenju.
Rezultati istraživanja su, kako se navodi, ukazali na široko rasprostranjenu svijest o ulozi civilnog društva u oblikovanju i praćenju evropskih reformi, kao i da organizacije koje su sarađivale sa MEP-om najčešće su bile uključene kroz projekte vezane za EU integracije, radne grupe za pregovaračka poglavlja i konsultacije.
"Značajan broj njih učestvovao je u informisanju javnosti o EU procesima i organizaciji zajedničkih događaja", kaže se u saopštenju.
Navodi se da je istraživanje pokazalo da 94 odsto ispitanih organizacija želi da sarađuje sa MEP-om, što ukazuje na veliki potencijal za jačanje veze između civilnog sektora i institucija.
Predstavnici NVO sektora, kako se navodi, smatraju da njihove organizacije najviše mogu doprinijeti u pogledu pregovaračkih poglavlja 19 – Socijalna politika i zapošljavanje, koje je odabralo 31 od 83 učesnika istraživanja.
"Značajan broj predstavnika NVO sektora odabrao je i poglavlja 26 - Obrazovanje i kultura, 23 -Pravosuđe i temeljna prava i 24 - Pravda, sloboda i bezbjednost", navodi se u saopštenju.
Dodaje se da su konsultacije bile prilika za otvoreni dijalog i zajedničko definisanje najboljih modela saradnje u nastavku pregovaračkog procesa, uz isticanje važnosti aktivnog učešća civilnog društva u procesu pristupanja EU.