Obavezna rezerva banaka na kraju januara je, prema podacima Centralne banke (CBCG), iznosila 326,38 miliona eura.&nbsp;
Od ukupnog iznosa, na računima obavezne rezerve banaka u zemlji izdvojeno je 74,47 odsto, a na računima CBCG u inostranstvu 25,53 odsto.
Prosječno stanje ukupnih depozita banaka u decembru, koji čine osnovicu za obračun obavezne rezerve, iznosi 5,98 milijardi EUR. Od ukupnog nivoa depozita, na one po viđenju odnosi se 84,94 odsto, a na oročene 15,06 odsto.
Banke u Crnoj Gori izdvojile su obaveznu rezervu na osnovu odluke CBCG. Tom odlukom je uspostavljen sistem obračuna obavezne rezerve primjenom stope od 5,5 odsto na dio osnovice koju čine depoziti po viđenju i depoziti ugovoreni sa ročnošću do jedne godine i stope od 4,5 odsto na dio osnovice koju čine depoziti ugovoreni sa ročnošću preko jedne godine.
Na depozite ugovorene sa ročnošću preko jedne godine koji imaju klauzulu o mogućnosti razročenja u roku kraćem od jedne godine primjenjuje se stopa od 5,5 odsto.
Banke mogu da koriste beskamatno do 50 odsto izdvojene obavezne rezerve za održavanje dnevne likvidnosti, ako korišćeni iznos vrate istog dana.

Portal ETV

original

viewImage

baseImage

610x380

500x500

400x240

400x203

1250x600

1084x550

thumbnail

CBCG: Obavezna rezerva 326,38 miliona eura

Ono što ljude uglavnom drži za selo jeste tradicija i inertnost - kazao je, u emisiji E-uživo, nekadašnji ministar poljoprivrede i poljoprivrednik Budimir Mugoša, koji je govorio o poziciji u kojoj se danas poljoprivrednici u Crnoj Gori nalaze.
On je ukazao da intertnost posla, ali i ljudi.
- Teško mi prelazimo na novo, pa i u tehnološkom smislu. To je loše... Ulažete godinama u neke sisteme, u mehanizaciju, u edukaciju, u tržište i onda odjednom dođete to toga da vrlo teško to možete da dovedete na neki veliki nivo, a vrlo teško to i gasite - kazao je Mugoša.
Sagovornik TV E se prisjetio ranijeg perioda, kada se od poljoprivrednog gazdinstva moglo živjeti.
- Govorili su da je jedna krava - inženjerska plata. Danas, vi od jedne krave ne možete zaraditi više od 150 eura mjesečno. E, sad ja vas pitam: 150 eura, 10 krava, recimo hipotetički, 1500 eura. Postoje standardi, kao u svemu: koliko struje po grlu, koliko vremena po grlu, koliko vode po grlu, koliko prostora i tako dalje, sve je to mjerljivo. Vi dolazite u poziciju da je vama satnica par eura. Da ne govorimo o tome da je kapital koji je uložen u svu tu priču stotine hiljada eura. Vi danas ne možete imati iole ozbiljniju poljoprivrednu proizvodnju ako nije uloženo 200 000 eura. Da ste te pare stavili na banku, da ih oročite, da ih, ne daj bože, date zelenašima - bili biste mnogo bogatiji čovjek - kazao je Mugoša.
Osim što se bavi poljoprivredom, Mugoša je svojevremeno bio i ministar poljoprivrede, a u emisiji je komentarisao i to što je u Crnoj Gori skoro pa rijetkost da resorima rukovode ljudi iz struke.
- Mislim da je Duško Radović rekao: oni koji ništa ne znaju - oni mogu da rade sve. Oni koji nešto znaju, oni znaju da rade samo ono što znaju. Mi u Zeti imamo fin izraz: malo pameti - blago Božije. Ne sjekirate se, ne znate za bolje i tako to funkcioniše. S druge strane, vidim ove mlade ljude koji se prihvataju raznih funkcija, ministarskih, državni sekretari, direktori direktorata, direktora velikih javnih preduzeća. Oni kažu: pa šta, naučićemo. Pa zaštto ne nađete nekog ko već zna? Nije to auto-škola pa da vas uči - kaže on.
To je, kaže, vrlo težak posao.
- Uvijek se poljoprivredom teško bilo baviti, bavili su se masovno ljudi pa se iz te masovnosti i velikog rada ostvarivala neka dobit. Danas je to došlo da je poljoprivreda postala biznis kao i svaki drugi, gdje vi morate da postignete vrhunske rezultate da biste mogli da opstanete - dodao je on.
On dodaje i da u Crnoj Gori nešto nije potaman u ovoj oblasti.
- Postoje neka mjerila kao u svemu. Ako jedan poljoprivrednik proizvede. hipotetički govorim, 30-ak tona krompira po hektaru, 25-30 tona breskve po hektaru, on je dobar poljoprivrednik. Ali, ako on od toga ne može dobro da živi, onda živi u lošem sistemu - zaključio je on.

Mugoša o funkcionerima: Oni koji ništa ne znaju - oni mogu da rade sve

U okviru projekta Evropske investicione banke (EIB Global) i UNOPS-a pod nazivom „Unapređenje školske infrastrukture u Crnoj Gori“, zvanično je počela sveobuhvatna procjena 813 predškolskih, osnovnih i srednjih školskih objekata u Crnoj Gori - saopšteno je iz Ministarstva prosvjete, nauke i inovacija (MPNI).
Eksperti su, kažu, započeli prve terenske posjete u Podgorici, označavajući početak sveobuhvatnog napora za provjeru kvaliteta, bezbjednosti i inkluzivnosti obrazovnih objekata, kako bi se osiguralo moderno okruženje za učenje za sve učenike i nastavnike širom zemlje.
- Finansiran od strane EIB Global sa 2,3 miliona eura u okviru Inicijative za ekonomsku otpornost, projekat sprovodi UNOPS, u bliskoj saradnji sa Ministarstvom prosvjete, nauke i inovacija. Inicijativa „Bolje škole za sve“ nadovezuje se na dugogodišnju podršku EIB-a sektoru obrazovanja u Crnoj Gori kroz pristup „Tim Evropa“, uz preko 55 miliona eura mobilisanih do danas putem zajmova i grantova EU u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan - naveli su u MPNI.
Šef Predstavništva EIB-a u Crnoj Gori Davor Kunc poručio je da su snažne i moderne škole temelj otporne ekonomije zasnovane na znanju, kao i bolje budućnosti za građane i građanke Crne Gore.
- Ovim projektom pomažemo da se osigura da svako dijete u zemlji može učiti i napredovati u bezbjednom, modernom okruženju, koje ispunjava najviše obrazovne standarde - naveo je on.&nbsp;
U MPNI kažu da je procjena koju sprovodi tim od 25 inženjera i arhitekata ispitaće da li školske zgrade ispunjavaju nacionalne i međunarodne standarde u pogledu bezbjednosti, pristupačnosti, energetske efikasnosti, vodosnabdijevanja sanitacije i higijene, ventilacije, osvjetljenja, rodno osjetljivog dizajna i inkluzije djece sa invaliditetom. Takođe će, dodaju, biti pregledana urbanističko-tehnička dokumentacija i procijenjeni neiskorišćeni školski objekti, uz davanje preporuka za njihovu potencijalnu buduću upotrebu.
- Kvalitetno obrazovanje počinje sa bezbjednim, funkcionalnim i inkluzivnim školskim objektima. Ova procjena će nam pružiti pouzdane podatke i ukazati na jasne prioritete, omogućavajući pametnija ulaganja za bolje uslove učenja za svu djecu u Crnoj Gori. Kroz ovu inicijativu jačamo našu posvećenost dostupnom, ravnopravnom i kvalitetnom obrazovanju, i potvrđujemo dugoročnu viziju obrazovnog sistema zemlje - istakla je ministarka prosvjete, nauke i inovacija Anđela Jakšić Stojanović.
Projekat, kažu u MPNI, ima za cilj jačanje nacionalnih kapaciteta za planiranje i investiranje u obrazovnu infrastrukturu na osnovu podataka.
- Ovaj projekat pretvara podatke u konkretne poteze koji jačaju institucionalne kapacitete za upravljanje obrazovnom infrastrukturom i osiguravaju da se kroz buduće aktivnosti ostvare bezbjednije škole, bolje okruženje za učenje i dugoročni uticaj - naglasila je Mikela Telatin, direktorica UNOPS za Jugoistočnu Evropu.
Prikupljeni podaci biće, navode oni, unijeti u Informacioni sistem obrazovanja Crne Gore, čime će se dodatno osnažiti sposobnost Ministarstva da analizira infrastrukturne potrebe, kako na nivou pojedinačnih škola, tako i na nivou cijelog sistema.
- Procjena će rezultirati preporukama na nivou škola, kao i strateškim izvještajem koji identifikuje kratkoročne, srednjoročne i dugoročne investicione prioritete. Pored toga, projekat će podržati Ministarstvo u pripremi tehničke dokumentacije za prioritetna ulaganja u škole, čime se povećava spremnost za buduće finansiranje - zaključili su u saopštenju.

Počela sveobuhvatna procjena 813 predškolskih, osnovnih i srednjih školskih objekata u Crnoj Gori

U dva odvojena napada na severozapadu Pakistana danas je ubijeno pet policajaca, saopštile su tamošnje vlasti.
Napadači su iz zasjede napali policijsko vozilo i ubili jednog policajca u Kohatu, okrugu u provinciji Hajber Pahtunhva.
Na policijsko pojačanje, koje je stiglo nekoliko minuta kasnije, izveli su još jedan napad i ubili još četiri policajca.
Za sada niko nije preuzeo odgovornost, ali se sumnja na pakistanske talibane.
Predsjednik Pakistana Asif Ali Zardari osudio je napade i uputio saučešće porodicama žrtava.

U Pakistanu talibani ubili pet policajaca

Najavljena reforma tržišta rada poslužila je kao povod za javni linč ministarke Naide Nišić, pa se, umjesto argumentovane rasprave, svjedočilo brutalnim ličnim uvredama u digitalnom prostoru.
To su saopštile ministarke evropskih poslova Maida Gorčević, prosvjete, nauke i inovacija Anđela Jakšić Stojanović i javnih radova Majda Adžović.&nbsp;
- Čvrsto vjerujući da će i ove zakonske izmjene biti još jedan uspješan korak na našem evropskom putu, poručujemo da je politička debata temelj svake demokratije, a da je vokabular ulice sinonim za nesigurno i nerazvijeno društvo - navodi se u saopštenju.
Gorčević, Jakšić Stojanović i Adžović su naveli da, kao koleginice koje svakodnevno svjedoče profesionalizmu i posvećenosti Nišić, najoštrije osuđuju brutalnu salvu uvreda i mizoginih napada kojima je izložena samo zato što savjesno obavlja svoj posao.
- Cilj ove Vlade je jasan - a to je veća sigurnost i zaštita dostojanstva svakog radnika, što na najbolji način dokazuju prethodni potezi koji su osjetno podigli životni standard građana - ističe se u saopštenju.
Gorčević, Jakšić Stojanović i Adžović su pozvale nadležne institucije da hitno preispitaju elemente odgovornosti pojedinaca koji su brutalno vrijeđali i omalovažavali Nišić, jer, kako su istakli, sloboda govora ne smije biti paravan za nasilje u digitalnom prostoru.

Tag: 326-38-miliona-eura

CBCG: Obavezna rezerva 326,38 miliona eura

Mugoša o funkcionerima: Oni koji ništa ne znaju - oni mogu da rade sve

Počela sveobuhvatna procjena 813 predškolskih, osnovnih i srednjih školskih objekata u Crnoj Gori

U Pakistanu talibani ubili pet policajaca

MEP: Najavljena reforma tržišta rada poslužila kao povod za javni linč Nišić

PRATITE TVe UŽIVO