Došli smo u situaciju da profesori predaju lične istorije

Ako želimo da imamo poboljšan uspjeh znači da moramo stvoriti uslove, osnovne škole ne bi trebalo da prelaze više od 600–700 učenika, način rada sa djecom da se promijeni iz frontalnog i repetitivnog u individualni, samo su neki od zaključaka sa sinoć održane tribine „Crnogorski obrazovni sistem i udžbenici“ koju je organizovala Matica crnogorska. 

Bivši ministar prosvjete, akademik Slobodan Backović istakao je da nam nizak nivo funkcionalne pismenosti govori da „imamo djecu koja znaju da pročitaju tekst ali ako ih pitate šta ste pročitali, šta to znači, o čemu je tekst, oni ne znaju o čemu se radi.“

- Takve djece imamo mnogo, skoro 50 odsto četrnaestogodišnjaka od kojih 70 odsto ide u srednje stručne škole. Srednje stručne škole su po meni veliki problem, posebno za visoko obrazovanje, jer tamo je 70 odsto djece funkcionalno nepismeno i kako na fakultetu tu djecu mogu da nauče nečemu a da bude funkcionalno dobro? Ako uporedite skandinavske zemlje sa našim zemljama to su egalitarna društva za razliku od nas koji smo kompetitivna. To što daje rezultate u Finskoj kod nas neće dati, jer pazite: u Finskoj se djetetu nikad ne govori da je najbolji, ne pita se za ocjenu, nego koliko si naučio. Skandinavske zemlje izdvajaju iz nacionalnog dohotka mnogo više nego mi. Prosjek po OECD-e za izdvajanje na obrazovanje je 4,7 odsto bruto društvenog proizvoda. Mi izdvajamo 4,2 ili 4,3 odsto, dok  Island izdvaja preko sedam odsto – objasnio je Backović.  

On je podsjetio i da su u jednom periodu vanredni učenici koji su pohađali obrazovanje odraslih vraćeni u škole i time je, kako je istakao, vraćena korupcija u škole.

- Pazite, imate nekih 800 plus koji završe vanredno godinu i imaju pravo da se zapošljavaju i da se upisuju na univerzitet. Za šta smo ih osposobili tim vanrednim učenjem? Samo će dobiti papir s kojim dobiju posao koji neće znati da rade – objasnio je Backović.  

Smatra da bi trebalo razmisliti o povećanju broja učenika u srednjim školama s opštim obrazovanjem, gimnazijalcima.

- Iako smo bili predvidjeli da završni ispit u stručnim školama ne može biti jednak gimnazijskoj maturi, zakonodavci su ih poslije izjednačili i oborili nivo mature i dozvolili upis na fakultet sa završnim ispitom koji po suštini mora da je nešto drugo od maturskog ispita. Na ispitu u stručnoj školi mora da se pokaže i stručnost koju je trebalo da steknu učenici da bi počeli da rade. Imamo problem tržišta rada. To malo što se zaposli ima niske plate pa nemaju nikakav stimulans da rade pa se više isplati da upišu neke studije, dobiju neke stipendije koje su povećane na 300 eura, socijalno su zaštićeni i u jednom trenutku smo imali univerzitet koji je bio praktično socijalna ustanova koja je upisivala po 800 ekonomista i pravnika. Na moje javno suprotstavljanje toj praksi, odgovor je bio da je ustavno pravo da imaju pravo na obrazovanje. Onda sam pitao ako je ustavom zagarantovano pravo na rad, što ne zaposlimo sve? Nije bilo odgovora, ali je bilo važno da se sačuva socijalni mir. Taj socijalni mir nam je napravio toliko pravnika i ekonomista, učinio je da tolike odškolujemo, a da ih ništa ne naučimo – rekao je Backović.

Osvrnuo se i na skraćenje norme, te da je time najviše štete nanijeto predmetima kao što su biologija i istorija, te onima koji kod djece razvijaju kognitivne vještine. To je rezultiralo time da djeca u osnovnoj i u srednjim stručnim štolama ne čuju ništa o Darvinu i ne znaju ništa o sopstvenoj istoriji.

Predsjednik Udruženja profesora istorije Crne Gore Rade Vujović je istakao da je jedan od najpogubnijih poteza koji možete napraviti – ne poštovati plan i program.

- Profesori jesu obučeni, ali pitanje je hoće li se držati programa. Mi smo došli u situaciju da profesori predaju lične istorije, istorija je postala lična stvar svakog profesora – rekao je Vujović i objasnio da je to zato što smo mi „društvo koje se ne zamjera“.  

- Čini mi se da nismo imali snage i hrabrosti da sprovedemo reforme. Nije problem u zakonima, nije problem u bolonji. Neko je mudar rekao: dajte mi dva čovjeka, glumca i gledaoca i napraviću pozorište. Ja to smatram i za školu – škola su profesor i đak. Ako vi hoćete da proizvedete nešto, vi ćete na ledini toga đaka naučiti da bude neko ko će da se raznese i bude terorista ili da upravlja avionom. Tu suštinu mi trideset godina nemamo – rekao je Vujović.  

On se osvrnuo i na opštu sliku obrazovanja u današnjoj Crnoj Gori.

- Bio sam frapiran činjenicom da smo na popisu od jedne države u kojoj je vjernika bilo desetak posto došli do države koja meni, pravo da vam kažem liči, na Avganistan jer imamo 2,5% ateista. Ta slika u stvari govori šta smo mi učinili u obrazovanju, šta smo učinili u kulturi. Od štrikova za Brisel mi smo zaboravili da mislimo svojom glavom i čini mi se da sve to što je rađeno jeste jedan veliki promašaj i to je ono što je okvir – rekao je Vujović.  

Iz pozicije nekoga ko je učestvovao u recenziranju udžbenika osvrnuo se i na jedan momenat iz prošlosti.

- Krenuli smo s užbenikom za deveti razred pošto je 20. stoljeće bilo najproblematičnije u kojem su autori gospodin Burzanović i Jasmina Đorđević imali rečenicu: „U Drugom svjetskom ratu naši neprijatelji su koristili pravilo zavadi pa vladaj, a partizanski pokret je odgovarao sa  bratstvom i jedinstvom.“ Meni se čini da su u zadnjih 30 godina naši prijatelji koristili pravilo zavadi pa vladaj, da su razigravali najgore kod nas – rekao je Vujović i dodao da se čudimo otkud nered u našim školama, otkud agresija u našim školama, „a mi smo iznjedrili generacije kojima su očevi siledžije, kojima su u Skupštini heroji oni koji lome kompjutere, psuju...“

Profesor sa Fakulteta za crnogorski jezik i književnost Aleksandar Čogurić je govorio iz pozicije jednog od autora udžbenika i osvrnuo se na naziv predmeta koji u sebi ima četiri jezika.

- Taj naziv predmeta je bio stvar političkoga momenta zbog drugih ciljeva i morao je predmetni program to slijediti. Teško je i programom i udžbenikom ispratiti taj naziv, ali ono što što sam siguran, učenik od početka do kraja može da razumije jezik kao sistem, a obilježja ta četiri jezika je vrlo teško predstaviti, pogotovo što je to od najranijeg uzrasta. Mi odrasli teško možemo te posebnosti jezičke shvatiti; to su četiri jezika, ko prihvatio – ko ne prihvatio. Svi su potekli od staroslovenskoga pa su se jezici razišli, formirali vremenom. Bitno je da shvate jezik kao sistem, strukturu jezika i mislim da to udžbenici prate u jednom vrlo korektnom obimu – objasnio je Čogurić i dodao da je obrazovni sistem vrlo složen sistem u kome učestvuje čitavo društvo.

- Imate učenike, nastavnike, roditelje i to je vrlo teško pa je sve sinhronizovati. Reforme kad se dešavaju ta je riječ vrlo vrlo slojevita, a ovdje se olako upotrebljava. Ovdje se koristi riječ reforma i za najmanju promjenu. Treba uvijek razlikovati promjenu od reforme. Reforma podrazumijeva ogromna ulaganja, ogromna materijalna sredstva u prostor i u ljude. Ljudi koji je u svemu tome učestvovali napravili su velike stvari to ne može da se dovodi u pitanje, ali onda dalje nije otišlo do svih rukavaca prosvjetnih, oni su izostali – objasnio ej Čogurić i dodao da je „zvijezda obrazovnog sistema učenik.“

Backović je objasnio i kao je došlo do „četvoroimenog jezika“.

- Anketa je neka bila u kojoj je 18 odsto izrazilo da govori crnogorski i to nam je bila jedina tačka na osnovu koje smo mogli da uvedemo crnogorski jezik u priču. Vi znate koja je nastala halabuka ne zato što je uvođenje ugrožavalo nekoga, nego što se pojavio crnogorski. Šta je radila gimnazija nikšićka i tako dalje. Mi smo u tom trenutku imali srpskohrvatski jezik kao kodirani jezik sa gramatikom i pravopisom. Da bi crnogorski jezik ozvaničili i da bude u programima morali smo da ga kodifikujemo i zbog toga je crnogorski stajao sa ova tri jezika na srpskohrvatskoj jezičkoj normi sve dok se nije kodifikovao. Poslije toga se, kad se Ustavom odredio kao službeni jezik, moglo uraditi i nešto više. Nije urađeno i za to dalje ne snosim odgovornost. Predmet se uvijek u nastavnom planu zvao maternji jezik, a program koji je dolazio na taj materni jezik je bio srpsko-hrvatski, pa su ga promijenili na srpski ne pitajući nikoga, pa smo mi stavili crnogorski, srpski, bosanski i hrvatski prosto da sačuvamo crnogorski jezik. Četiri smo imali tužbe na Ustavnom sudu do uvođenja crnogorskog u papire prosvetne i Ustavni sud je zaključio da smo imali to pravo da uradimo, da nijesmo povrijedili Ustav, tako da je to ostalo. Inače bila je žilava borba i od pokojnog vođe crkve Amfilohija i onda svih sljedbenika njegovih, sastanaka u Reževićima. Ne znate šta se radilo u Reževićima, svi politički predstavnici, da ih ne nabrajam sad, idu na sastanak, uključujući ovog našeg predsjednika Skupštine, pa dobiju zadatke, pa onda na Univerzitetu pokreću peticije i tako dalje. Svakog dana meni ispred Ministarstva dolaze studenti iz Nikšića, a faksove šalju iz Parohijskog doma SPC – rekao je Backović i zaključio da su u tom trenutku uradili sve što su mogli da urade.

Medijatorka tribine bila je novinarka i teoretičarka književnosti Jelka Malović.