Pismo drugu Blažu Jovanoviću
Piše: Jadranka Selhanović
Ovih vrelih julskih dana padoste mi na pamet Vi, druže Blažo Jovanoviću.
Jer, se prisjetih onih stotina, onih hiljada pisama, koja sam pročitala, a koja ste slali od 1941. do 1945, godine, kao i onih, koja su na vašu službenu adresu, pristizala od građana Crne Gore od 1945. do 1963. godine. E, upravo ta pisma učinješe da vam se i ja u pisanoj formi obratim. Možda i „dođe“ do vas.
Pa, da počnem, baš onako kako vam se i crnogorski narod obraćao.
Druže Blažo,
U onoj vili na Gorici, koju je nekada narod zvao Blažova vila, je baš 8. jula, 2025. godine, žestoko napadnut i izvrijeđan 8. jul 1941. godine. Onaj 8. jul, kad se Pokrajinski komitet KPJ za Crnu Goru, Boku i Sandžak, sastao u Stijeni piperskoj i donio odluku o podizanju slavnog 13. julskog ustanka. Vas junake, ustanike, komunističke prvake, heroje, patriote, nazvaše „slobodoljubivi ateisti“.
Nije, nije druže Blažo po srijedi neznanje. Naprotiv. U pitanju je „novo“ znanje. Koje se sad uči „na prečac“. Od slova do slova. Neki, kažu da se zove istorijski revizionizam. Može biti da jeste. Ali, nekako mi taj pojam ostaje štur, nedorečen. Znate ono kad se nekome kaže: „Ti zaobilaziš istinu“. Umjesto da mu se jasno i glasno, naški, crnogorski reče: „Lažeš ka’ pas, lažeš kad zineš“. I sve mu objasniš. Slikovito. I nema ni zabune ni revizije.
Neću vam pričati ništa o proslavi 13. jula. Ne, ne nije bila na Vili. Ovoga puta je proslavljen na Gorici, ispred spomenika „Palim borcima“. I upravo, kad pomenuh spomenik, sjetih se onih pisama o pripremama povodom prenosa posmrtnih ostataka narodnog heroja Rifata Burdžovića-Trša, koji je pod Goricu dopremljen da vječno počiva sa svojim drugovima herojima. Slava im!
I još ovo moram da vam kažem. Jer, znam da će vam posebno biti milo. Kad je narod ovog 13. jula, išao prema spomeniku „Palim borcima“, Goricom su snažno odjekivali stihovi partizanske pjesme „Oj đevojko drugarice, ispleti mi rukavice..." Jedan predivan tenor, čovjeka u godinama, posebno se čuo. Valjda i biva tako kad glas ide iz srca.
Eto, toliko druže Blažo. I da ne zaboravim. Još uvijek važi.
Smrt fašizmu-sloboda narodu!