Budžet razvojni za vlast, ograničen za opoziciju

Budžet Crne Gore za narednu godinu razvojni je, fiskalno odgovoran i okrenut građanima, smatraju predstavnici vlasti u skupštinskom Odboru za ekonomiju, finansije i budžet, dok iz opozicije tvrde da je ograničen i da predstavlja posljedicu pogrešne ekonomske politike.

Ministar finansija, Novica Vuković, kazao je da su izvorni prihodi budžeta u narednoj godini planirani u iznosu od 3,08 milijardi eura ili 36 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je u odnosu na plan za ovu godinu više 198,4 miliona eura ili 6,9 odsto.

- Pored smanjenja poreskog opterećenja na zarade, smanjenjem stope doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, u narednoj godini se planira ostvarenje rasta prihoda usljed rasta naplate poreza na dodatu vrijednost, akciza, poreza na dohodak i poreza na dobit, kao i naknade za privređivanje igara na sreću - naveo je Vuković na sjednici Odbora.

On je naveo da su projekcije zasnovane na konzervativnom pristupu i ne uključuju eventualne jednokratne prihode kao što su prihodi od potencijalnog ugovora o koncesiji Aerodroma Crne Gore i prihodi od legalizacije nelegalno izgrađenih nepokretnosti.

- Na osnovu projektovanih ukupnih izvora prihoda budžeta zajedno sa planiranim depozitima koji će biti prenešeni iz ove godine, kao i planiranim projekcijama zaduženja, ukupni primici države projektovani su na nivou od 3,79 milijardi eura koji se raspoređuju na tekući budžet, rezervu, budžet državnih fondova, kapitalni budžet i transakcije, finansiranje izdataka - precizirao je Vuković.

On je naveo da su, u odnosu na Zakon o budžetu za ovu godinu, izdaci tekućeg budžeta uvećani 100,1 milion eura, budžeta državnih fondova 99,1 milion, kapitalni budžet 25 miliona, dok su transakcije finansiranja umanjene 459,3 miliona i rezerva za 3,3 miliona eura.

- Uzimajući u obzir očekivane prihode u narednoj godini, kao i planirane izdatke, očekuje se ostvarenje deficita budžetske potrošnje u iznosu od 3,2 odsto BDP-a, odnosno 278 miliona eura, sa projektovanim trendom pada u srednjem roku u iznosu od 2,7 odsto u 2027. godini i 2,8 odsto BDP-a u 2028. godini - dodao je Vuković.

U narednoj godini se, kako je kazao, projektuje zaduživanje od 500 miliona eura za potrebe otplate pristiglog duga u iznosu od 384 miliona i finansiranje kapitalnih izdataka.

Vuković je, govoreći o Predlogu odluke o zaduživanju Crne Gore za narednu godinu, kazao da je njome definisan iznos sredstava koji je potrebno obezbijediti za otplatu duga i finansiranje kapitalnih izdataka, odnosno razvojnih infrastrukturnih projekata za narednu godinu, a koja iznosi do 710 miliona eura.

- U narednoj godini za otplatu duga iz prethodnog perioda potrebno je obezbijediti 383,6 miliona EU - dodao je Vuković.

Poslanik Demokratske partije socijalista (DPS), Nikola Milović, kazao je da je predloženi budžet ograničen i predstavlja posljedicu pogrešne ekonomske politike.

Predloženim budžetom je, prema njegovim riječima, predviđen skroman ekonomski rast od 3,2 odsto, što nije dovoljno, kao i inflacija od 3,3 do 3,4 odsto.

- Ušli smo u opasnu zonu koja se zove fiskalna iluzija, što znači da imamo veću potrošnju od prihoda. Dolazimo u situaciju u kojoj ćemo zavisiti od dugova i poreza, a ne od stvaranja nove vrijednosti, što je veoma opasno - saopštio je Milović.

On je podsjetio da ništa nije urađeno po pitanju strukturnih neravnoteža i podsticanja proizvodnje.

- Predloženim budžetom je za bruto zarade predviđeno 726 miliona eura, što je 254 miliona više nego 2019. Za transfere socijalne zaštite 2019. godine je opredijeljeno 554 miliona, a danas 1,16 milijardi eura. Izdaci Fonda penzijsko-invalidskog osiguranja (PIO) 2019. godine su iznosili 420 miliona EUR, a danas 837 miliona - precizirao je Milović.

On je poručio da se dominantno finansiranje rashoda obezbjeđuje preko poreza koji nijesu rezultat povećanja pruženih usluga, kao i prihoda potrošnje.

Poslanik Pokreta Evropa sad, Tonći Janović, kazao je da je budžet za narednu godinu okrenut ka građanima, da je socijalni, fiskalno odgovoran, razvojni i usmjeren na kaptalne investicije.

- Penzije će se isplaćivati redovno i neće faliti nijedan euro, a biće i usklađivane, što znači da će se povećavati. Takođe, plate u javnom sektoru će biti na vrijeme izmirivane i grčki scenario nećemo doživjeti, što slušamo već tri godine”, poručio je Janović i dodao da ćemo se zaduživati samo za kreiranje nove vrijednosti, infrastrukturne projekte i vraćanje starih dugova.

On je kazao da je budžet već treći put koncipiran po zlatnom pravilu ekonomije – da su tekući prihodi veći od tekućih rashoda, a ta razlika je za narednu godinu 70 miliona eura.

- To potvrđuje tezu da će se plate penzije i socijalna davanja striktno finanisrati iz tekućih prihoda - rekao je Janović.

Budžet je, kako tvrdi, razvojni, jer kapitalni budžet iznosi 305 miliona eura i veći je 25 miliona nego ovogodišnji.

Poslanica Demokrata, Zdenka Popović, ocijenila je da je predloženi budžet za narednu godinu dobro urađen, socijalno odgovoran i razvojni.

- Imamo rast BDP-a i to značajan, mnogo veći nego što bi se moglo planirati - rekla je Popović.

Ona je saopštila da, iako imamo programsko budžetiranje, koristi se gotovinski model.

- Uvedite makar kombinovani oblik u narednom periodu kako bismo znali po programima i aktivnosti kakvi su učinci - dodala je Popović.

Ona je navela da imamo dobru naplatu poreskih prihoda i dobru poresku disciplinu, kao i da je dosta djelatnosti iz sive zone prešlo u realnu zonu.

- Što se tiče akciza, one su izvorni prihodi i iz njih se finansira tekuća potrošnja - dodala je Popović.

Ona je poručila da mora da se stvara realan rast na osnovu proizvodnje i produktivnosti.

Prema riječima poslanika DPS-a, Mihaila Anđušića, kada se pogleda struktura predloženog budžeta, odnosno planirana zaduženja, javna potrošnja i prihodi, teško je moguće očekivati stvaranje nove ekonomske vrijednosti.

On je saopštio da se budžet finansira od dvije vrste prihoda – nameta i zaduženja, koji su galopirajući.

- Dominantno se zadužujemo za otplatu starih kredita, a na terenu ne vidim nijedu realizovanu investiciju. Za nepunih šest godina nije pripremljena projektna dokumentacija za drugu dionicu auto-puta, a vidimo i kako ide ovo sa projektom Velje brdo - rekao je Anđušić i dodao da bulevar Jaz-Tivat neće biti realizovan do početka naredne sezone, kako je obećano.

On je podsjetio i da se u periodu od 2006. do 2020. godine država zaduživala prosječno oko 170 miliona eura, a od 2020. do dana 450 miliona eura.

- Ovakav budžet održavaju građani i preduzetnici, koji će da trpe posljedice - naveo je Anđušić.

Poslanik Građanskog pokreta URA, Miloš Konatar, pitao je Vukovića na osnovu čega je zaključio da je budžet dinamičan i razvojni.

- Planirani budžet je manji nego prethodne godine, što je drugi put u posljednjih 20 godina. Kada kažete da je razvojni, pitam se zašto nam onda ne raste ekonomska aktivnost, već se rast BDP-a u narednim godinama procjenjuje na oko tri odsto - pitao je Konatar.

On je dodao da je predloženi budžet odraz trenutnog stanja javnih finansija.

- To znači - koliko para toliko muzike - poručio je Konatar.

On je kazao da mu je žao što Crna Gora ne pokreće veliki investicioni ciklus, te što se budućim generacijama ostavlja oko šest milijardi eura dugova.

Poslanik Socijaldemokrata (SD), Boris Mugoša, kazao je da nije dobro da poslanici govore da je budžet sjajan niti da je katastrofalan, jer nije korektno prema građanima.

- Niti mi pomažemo time što kažemo da je sve sjajno niti time što govorimo da je katastrofa. Ja sam za to da budemo što realniji. Pitanje životnog standarda je kompleksna problematika. Neću u ime građana da govorim je li im bolji ili lošiji životni standard - naveo je Mugoša.

On je rekao da ne može da podrži predloženi budžet, jer nije dovoljno razvojno orjentisan, jer se manje od devet odsto daje za kapitalni budžet, a preko 80 odsto su mandatorni troškovi.

- Crnogorska ekonomija raste, ali se ne razvija. Rast od tri odsto je najmanji rast u osam godina, izuzimajući godinu korone. Crnoj Gori nije dovoljna stopa rasta od tri odsto - smatra Mugoša.

Prema njegovim riječima, Crna Gora nije bogatija nego skuplja, jer se strukturno ništa ne mijenja u crnogorskoj ekonomiji.

- Imamo najveći spoljnotrgovinski deficit u istoriji Crne Gore, imamo pokrivenost uvoza izvozom 12 odsto. Dnevno uvozimo dva miliona EUR hrane - rekao je Mugoša.

On je naveo da se ne može radovati zatvaranju poglavlja koji se tiču poljoprivrede, ako imamo ljude sa traktorima na ulici.

- Oni kažu da, iako agrobudžet raste, ne raste onaj dio koji se tiče podsticaja - dodao je Mugoša.