EU spremna da ukine 1,5 milijardi eura finansiranja Srbiji zbog zabrinutosti za demokratiju

Srbija bi mogla da izgubi do milijardu i po eura sredstava koje opredjeljuje Evropska unija, dok Evropska komisija razmatra obustavljanje sredstava zbog nazadovanja u demokratiji i bliskih veza te zemlje sa Rusijom.

Srbija je započela pregovore o pristupanju 2014. godine, ima pravo na sredstva i grantove koji treba da joj pomognu u sprovođenju pravnih reformi. Odluka o obustavi isplata dodatno bi zakomplikovala takozvani proces proširenja EU, pri čemu zemlje poput Ukrajine i Crne Gore žure ka članstvu, dok uticajne države poput Francuske pozivaju na oprez.

- Sve smo zabrinutiji zbog onoga što se dešava u Srbiji. Od zakona koji potkopavaju nezavisnost pravosuđa, do obračuna sa demonstrantima i ponovljenog miješanja u nezavisne medije - rekla je evropska komesarka za proširenje Marta Kos za briselski POLITICO. 

Komisija procjenjuje da li zemlja i dalje ispunjava uslove za „isplate u okviru finansijskih instrumenata EU“, rekla je Kos.

Pritisak unutar Komisije raste posljednjih sedmica da se sredstva zadrže, rekla su četiri zvaničnika EU koji rade sa zemljama kandidatima i kojima je odobrena anonimnost kako bi mogli otvoreno govoriti. EU je javno kritikovala pravosudne reforme koje je progurao predsjednik Srbije Aleksandar Vučić, čija se vlada suočila sa širokim protestima.

Danijel Apostolović, ambasador Srbije pri EU i glavni pregovarač sa blokom, rekao je za POLITICO da je „uvjeren da nećemo doći do tog nivoa“ obustave finansiranja i da se „ne odustaje od punopravnog članstva u EU“.

- Beograd ostaje uključen u intenzivne razgovore sa Komisijom - rekao je  Apostolović.

Paket zakona za reorganizaciju sudova i promjenu načina imenovanja sudija i tužilaca bio je „ozbiljan korak unazad“ za Srbiju, upozorila je Kos kada su predstavljeni.

Venecijanska komisija, savjetodavno pravno tijelo Savjeta Evrope, treba da da stručno mišljenje o spornim izmjenama zakona u Srbiji krajem mjeseca.

To mišljenje bi moglo biti podsticaj da Komisija zamrzne finansiranje Srbije, nagovijestila su dva zvaničnika EU sa kojima je POLITICO razgovarao. Kos je rekla da će tražiti da Srbija „uskladi svoje pravosudne zakone sa preporukama Venecijanske komisije“.

- Beograd je „jasno saopštio“ da će pratiti preporuke Venecijanske komisije „čim ih dobije“, rekao je Apostolović.

Rusko balansiranje

EU je najveći pružalac finansijske podrške Srbiji i izdvojila je više od 586 miliona eura bespovratnih grantova od 2021. do 2024. godine. Na raspolaganje je stavljeno još do 1,5 milijardi eura uslovljenih reformama. Prema podacima vlade Srbije, zemlja je dobila više od sedam milijardi eura sredstava i investicija iz EU od 2000. godine.

Ali Srbija već dugo balansira na tankoj liniji u odnosima sa EU, približavajući se Moskvi dok istovremeno prima novac iz Brisela.

Sofija Todorović, direktorka balkanske nevladine organizacije za ljudska prava YIHR, rekla je za POLITIKO da su sloboda medija i vladavina prava u Srbiji na „održavanju u životu“ zbog pritisaka vlade na novinare, i pozvala Komisiju da reaguje „prije nego što u Srbiji zavlada gotovo potpuni mrak“.

Strpljenje EU prema Beogradu je posljednjih mjeseci oslabilo, a oštar izvještaj o napretku zemlje u proširenju prošlog novembra upozorio je na nazadovanje i „anti-EU narativ“ na „najvišim nivoima“ srpske politike.

Tenizije su dodatno porasle u decembru kada je predsjednik Vučić preskočio samit EU–Zapadni Balkan. Vučić, koji je održavao bliske odnose sa Moskvom tokom rata u Ukrajini, kritikovao je spor tempo pregovora o članstvu u EU.

U zajedničkom tekstu sa albanskim kolegom u februaru rekao je da bi radije išao ka bližem ekonomskom usklađivanju sa EU, poput ulaska u jedinstveno tržište i zonu slobodnog kretanja, nego ka punopravnom političkom članstvu. Kos je odbacila te prijedloge, navodeći da bi i dalje bile potrebne značajne reforme.

Zatim je prošlog mjeseca Srbija došla pod kritike zbog izvještaja o nasilju i nepravilnostima tokom lokalnih izbora, kao i policijske racije na univerzitetu tokom koje su stotine studenata došle u sukob sa policijom.

Jedan zvaničnik EU rekao je da su ti nedavni događaji, zajedno sa nastavkom saradnje Srbije sa Moskvom, predstavljali prekretnicu za Brisel u odnosima sa Beogradom i doveli do zaoštravanja stava izvršne vlasti EU.

- Kao zemlja kandidat, očekujemo i da Srbija stoji uz nas u spoljnoj politici i da se bliže uskladi sa našim stavovima - rekla je Kos za POLITICO, bez direktnog pominjanja Rusije.