Lider krajnje desnice poziva Francuze na protest protiv zabrane kandidature Le Pen

Šef krajnje desničarske partije Žordan Bardela pozvao je Francuze da se okupe ovog vikenda i protestuju protiv presude kojom se Marin Le Pen zabranjuje kandidovanje na javne funkcije na pet godina, nakon što je proglašena krivom za pronevjeru sredstava Evropske unije.

Presuda izrečena u ponedjeljak predstavlja katastrofalan udarac za Le Pen, dugogodišnju liderku Nacionalnog okupljanja (RN), koja je prema anketama bila favorit za predsjedničke izbore 2027. godine.

- Vjerujem da Francuzi danas moraju biti ogorčeni, i kažem im: Budite ogorčeni! – kazao je Bardela za radio Evropa 1 i televiziju CNews, komentarišući presudu koju su lideri krajnje desnice okarakterisali kao pristrasnu i nedemokratsku.

- Izaći ćemo na ulice ovog vikenda. Organizujemo podjelu letaka, demokratske, mirne i staložene mobilizacije - dodao je.

Bardela nije iznio mnogo detalja o protestima, osim što je naveo da će se dijeliti leci i organizovati skupovi „širom Francuske“, te da će poslanici RN-a održavati konferencije za štampu u svojim izbornim jedinicama.

U utorak, u uporištu Le Pen, gradu Enin-Bomonu na sjeveru Francuske, lokalni zvaničnici RN-a dijelili su letke sa natpisom: „Spasimo demokratiju. Podržimo Le Pen!“.

Bardela bi mogao postati i de facto kandidat RN-a za izbore 2027. godine. Međutim, Le Pen je jasno stavila do znanja da još nije spremna da mu preda štafetu, rekavši juče da neće dozvoliti „da je ovako eliminišu“. 

Le Pen je najavila da će se što prije žaliti na presudu, koju je opisala kao politizovanu odluku sa ciljem da je spriječi da se kandiduje za predsjedničku funkciju. Do sada se tri puta kandidovala za predsjednika, a ranije je izjavila da će 2027. godina biti njen posljednji pokušaj da dođe na vrh države.

- Nećemo se predati - rekla je Le Pen poslanicima RN-a u utorak, tvrdeći da je presudom „establišment“ protiv nje upotrijebio „nuklearnu bombu“.

Sutkinja Benedikta de Pertui, izjavila je da je Le Pen bila „u samom središtu“ šeme za nezakonito prisvajanje više od četiri miliona eura sredstava EU.

Nedostatak kajanja kod Le Pen i drugih optuženih bio je jedan od razloga zbog kojih im je sud izrekao trenutnu zabranu kandidovanja za javne funkcije, dodala je sudija de Pertui.

Javno mnjenje

Le Pen je takođe osuđena na četiri godine zatvora – od kojih su dvije uslovne, a dvije će morati da odsluži u kućnom pritvoru – i na novčanu kaznu od 100.000 eura, ali presuda neće stupiti na snagu dok se ne iscrpe sve žalbene instance. Žalbeni postupci u Francuskoj mogu trajati mjesecima ili čak godinama.

Optuženi nisu terećeni da su prisvojili novac za ličnu korist, već da su ga nezakonito koristili za plaćanje partijskog osoblja u Francuskoj umjesto za asistente u Evropskom parlamentu. Oni su negirali krivicu i tvrdili da je novac korišćen legitimno.

Iako je presuda izazvala bijes među pripadnicima krajnje desnice u Francuskoj, Evropi i šire, koji su je jednoglasno osudili kao pravosudnu zloupotrebu, istraživanje javnog mnjenja pokazalo je da većina Francuza podržava presudu.

Neki političari, uključujući i bivšeg socijalističkog predsjednika Fransoa Olanda, naglasili su važnost poštovanja nezavisnosti pravosudnog sistema.

Pedeset sedam odsto ispitanika u anketi koju je sproveo institut Elabe smatra da je presuda opravdana s obzirom na optužbe protiv Le Pen, dok je 42 odsto ocijenilo da je politički motivisana.

Ista anketa, sprovedena za televiziju BFM, pokazala je da je 42 odsto birača zadovoljno presudom, 29 nezadovoljno, dok je 29 ostalo ravnodušno.

Predsjednik Emanuel Makron i njegova manjinska centristička vlada još se nisu zvanično oglasili povodom presude. Premijer Fransoa Bajru rekao je saveznicima da mu je neprijatno zbog presude, naveo je jedan izvor.

Poslanik Makronove partije Renesansa, Pjer-Aleksandar Anglad, rekao je za Rojters da ne očekuje masovne proteste.

- Da li biste očekivali da 300.000 ljudi maršira između Trga Bastilja i Trga Republike da podrži Le Pen? Ne - rekao je, aludirajući na dva pariška trga koja često budu mjesta velikih protesta.