Politico: Više Evropljana vidi SAD kao prijetnju nego Kinu, Španija predvodnik za otklon od Trampa

Ljudi u Španiji predvode pokret za jaču, nezavisnu Evropu usred sveprisutne sumnje u Ameriku Donalda Trampa, pokazuje novo istraživanje Politico.

U anketi sprovedenoj u martu u šest zemalja EU, većina ispitanika u Španiji – 51 odsto – reklo je da SAD predstavlja „prijetnju“ Evropi, što je najveći procenat među svim zemljama uključenim u istraživanje.

Rezultati su takođe pokazali snažan španski otpor prema spoljnopolitičkim odlukama predsjednika Trampa i ratu SAD-a i Izraela u Iranu.

Španski ispitanici su se posebno istakli podrškom za to da Evropa poveća svoju autonomiju. Devedeset četiri odsto njih je reklo da kontinent treba da postane samodovoljniji i manje zavistan od drugih velikih sila – čak i ako to nosi značajne ekonomske troškove.

Ljudi u Španiji su takođe pokazali spremnost da brzo brane zemlju članicu EU koja je napadnuta od strane strane sile, kao i široku podršku za evropsku vojsku.

Španski premijer Pedro Sančez istakao se kao glavni kritičar američkog predsjednika u Evropi i otvoreni protivnik rata u Iranu.

Nakon što je Madrid zabranio SAD-u korišćenje vojnih baza ili španskog vazdušnog prostora za napade na Bliskom istoku, Tramp je uputio u suštini praznu prijetnju da će prekinuti trgovinske odnose sa Španijom.

Istraživanje European Pulse, sprovedeno od strane Cluster17 za Politico i beBartlet, obuhvatilo je 6.698 Evropljana iz Španije, Njemačke, Francuske, Italije, Poljske i Belgije u periodu od 13. do 21. marta.

Samo 12 odsto ispitanih smatra Ameriku bliskim saveznikom, dok je 36 odsto vidjelo SAD kao prijetnju. Nasuprot tome, Kinu je kao prijetnju vidjelo 29 odsto ispitanih u ovih šest zemalja.

Na nacionalnom nivou, prijetnja iz Vašingtona bila je veća od one iz Pekinga u četiri zemlje, pri čemu su jedino ispitanici u Francuskoj i Poljskoj percipirali prijetnju iz Kine kao veću.

Pokazujući zaoštravanje stavova prema SAD-u, anketa Politico takođe ukazuje na dublju kontradikciju u srcu evropske bezbjednosne politike. Građani žele da Evropa bude bolje naoružana i samostalnija dok povjerenje u SAD opada, ali njihova spremnost slabi ako odbrana podrazumijeva lične žrtve, veće budžete ili neograničenu podršku Ukrajini.

Rusija je jasno neprijatelj – 70 odsto svih ispitanika vidjelo je Rusiju kao prijetnju.

Pedeset šest procenata ispitanika u Španiji izrazilo je snažno neslaganje sa ofanzivom SAD-a i Izraela protiv Irana, a 43 procenata smatra da bi Madrid trebao javno osuditi vojnu operaciju i pritiskati na okončanje sukoba. Samo su italijanski ispitanici pokazali jače protivljenje.

Od šest ispitanih zemalja, ispitanici u Španiji najmanje su se zalagali za neutralnost i nešmiješanje u sukob (22 procenata).

Devetnaest procenata španskih ispitanika smatralo je da Madrid treba obezbijediti trupe, logističku podršku ili pristup svojim bazama, dok je 16 procenata podržalo diplomatsku ili političku podršku.

Najveću podršku za aktivno učešće u sukobu dali su ispitanici koji su se izjasnili kao pristalice krajnje desničarske stranke Vox, od kojih je 59 procenata izrazilo podršku vojnoj pomoći američko-izraelskoj operaciji.

Anketa je sprovedena prije nego što je Tramp u utorak uveče najavio dvonedeljni prekid vatre sa Iranom.

Snažna podrška evropskoj autonomiji

Iako su ispitanici u Španiji marginalno nadmašili Belgijance po entuzijazmu za veću evropsku autonomiju (94 procenata naspram 93 procenata), koncept su podržala 87 procenata ispitanika u svih šest zemalja, što odražava široku zabrinutost zbog ranjivosti kontinenta na odluke drugih globalnih sila.

Španija se svrstala među tri zemlje EU sa najvećim udelom ispitanika koji se zalažu za to da Evropa proizvodi energiju koju troši, ulaže više u infrastrukturu koja može ojačati energetsku autonomiju i razvija evropske energetske kompanije sposobne da konkurišu globalno.

Više od 96 procenata španskih ispitanika podržalo je te mjere, a više od polovine je izrazilo snažnu podršku evropskoj tranziciji ka obnovljivim izvorima energije, koji trenutno generišu skoro 60 procenata električne energije u zemlji.

Španija je takođe zemlja čiji su građani najviše spremni da ratuju u odbranu drugog člana EU.

Osamdeset devet procenata ispitanika reklo je da bi podržalo slanje španske vojske u pomoć bilo kojoj članici koja bude napadnuta od strane strane sile, što je malo više od Belgije i Poljske, obje sa 86 procenata.

Većina Španaca se založila da Evropa razvije sopstvene odbrambene sposobnosti, a zemlja je zauzela drugo mjesto (77 procenata) odmah iza Belgijanaca (83 procenata) u podršci za formiranje vojske EU.

Sančez je prošle godine predložio da blok formira vojnu silu „pod jednom zastavom sa istim ciljevima“ kako bi „postao prava unija i garantovao trajni mir u Evropi“.

Uprkos snažnoj podršci za evropsku odbranu, unutar zemlje Španci su se istakli kao najviše protiv ponovnog uvođenja obaveznog vojnog roka. Više od polovine španskih ispitanika odbilo je vraćanje „la mili“, koju je Madrid ukinuo 2001. godine.

Taj antimilitaristički duh ogleda se i u reakcijama ispitanika na hipotetički scenario u kojem bi Španija bila napadnuta od strane strane sile.

Dok je 51 procenat rekao da bi bio spreman da brani zemlju u neborbenoj ulozi koja uključuje logistiku, medicinsku pomoć ili civilnu zaštitu, samo 17 procenata je reklo da bi bilo spremno da uzme oružje u odbrani zemlje.