Vučiću stigao ultimatum iz Rusije: „Moraš izabrati...“

Okreće li Aleksandar Vučić definitivno leđa Evropskoj uniji i bira Rusiju, koliko god to bilo ili izgledalo (barem sa strane) neracionalno i pogubno? I Moskva je posljednjih sedmica pojačala pritisak te poslala nekoliko intrigantnih i znakovitih poruka Beogradu – „Došlo je vrijeme izbora. Srbija će morati da napravi izbor“ – jasno je poručio glavni kremaljski portparol Dmitrij Peskov, a prvi Putinov diplomata Sergej Lavrov pojačao je retoriku – Evropska unija pokušava da pretvori Srbiju u tampon-zonu prema Rusiji te, kako navodi režimska agencija TASS, „istakao je važnost proširenja saradnje između Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbjednosti (ODKB) i prijateljskih zemalja, posebno Srbije“.

Podsjetimo, ODKB je ruski antizapadni vojni i politički savez, koji nazivaju „Putinov džepni NATO“, a u koji su uključene neke od zemalja bivšeg SSSR-a, tako da je ovo jasna poruka o jačanju ne samo političkih nego i vojnih veza između Rusije i Srbije. Peskov navodi kako „Brisel antagonizuje Srbiju protiv Rusije“, a Lavrov dodaje i kaže, kako prenosi TASS, da tjera Srbiju na direktan sukob s Rusijom zbog Ukrajine, a po njemu je Srbija „na prvoj liniji fronta, bori se za nacionalnu nezavisnost i suočava se s direktnim zahtjevima briselskih birokrata da zauzme antiruski stav ili čak da pošalje svoje trupe upravo u blok koji prijete formirati protiv naše zemlje“, rekao je ruski ministar vanjskih poslova na sastanku Savjeta Parlamentarne skupštine ODKB-a, očigledno imajući u vidu „Koaliciju voljnih“, koja je formirana „da se pomogne Ukrajini koja je izložena ruskoj agresiji“.

- EU uslovljava pristupanje Srbije prekidom odnosa s Rusijom - izjavio je Peskov. No, uvjeren je da će se „Beograd u tom pitanju voditi isključivo svojim nacionalnim interesima“.

Lavrov se početkom aprila telefonski čuo sa srpskim ministrom unutrašnjih poslova Ivicom Dačićem, a ovih dana je u Beograd poslao svog zamjenika Aleksandara Gruška.

- Predsjednik Vučić više puta je izjavio da se neće pridružiti EU pod uslovima koji su antiruski. Poštujemo taj stav. Ali takođe čujemo šta govori Evropa. Srbiji se govori da može nastaviti pregovore o pristupanju samo ako ispuni dva uslova: prizna nezavisnost Kosova – a to je dovoljno da shvatite antisrpsku prirodu Brisela - kaže Lavrov i nastavlja: „I drugo, mora se pridržavati svih, bez izuzetka, sankcija koje Evropska unija nameće Rusiji. To je sve. Drugim riječima, pokušavaju Srbiju pretvoriti u neku vrstu tampon-zone protiv Rusije - naglasio je Lavrov.

U Moskvi Vučića stalno upozoravaju na „dogovore“ s nedavnog sastanka (u martu) koji je imao sa Vladimirom Putinom. Iz ruskog Ministarstva ekonomskog razvoja objavili su da su u Beogradu 24. aprila Rusija i Srbija potpisale program ekonomske saradnje za period 2026–2031, a Rusi su najavili dalju rekonstrukciju srpskih željeznica u koju će se uključiti i kineske kompanije.

Vučić je pred novim izazovom dok mu se vlast drma, mada je utisak da je zasad drži u rukama...

Vučić, suočen s političkom krizom na ivici haosa i nasilja u zemlji i stalnim antirežimskim protestima te neizvjesnošću rezultata izbora, očigledno kalkuliše i teško se odupire Putinovom sirenskom zovu. No, istovremeno, Vučić se nalazi pod pritiskom jer mu je ambasador SAD pri NATO-u Metjuu Vitakeru poručio na svom nalogu na mreži Iks da Srbija treba da se uzdrži od, kako je napisao, „odbrambene i bezbjednosne saradnje s nepouzdanim partnerima“, te da strateški pravac zemlje mora biti usklađen sa Zapadom.

Rusija, očigledno, nastoji ponovo aktivirati pritisak na Vučića kako bi ostala „aktuelna“ na Balkanu, ali i preko Srbije destabilizovala ovaj region i nastojala da ga onemogući u približavanju evropskim integracijama.

Naime, Srbija se prvi put suočava s najavom blokade sredstava iz EU (radi se o za Srbiju značajnih 1,5 milijardi eura). Srpski mediji sve više šire antievropsku histeriju, podrška ulasku u EU je na gotovo istorijski najnižem nivou od svega 38 odsto, a skoro četvrtina građana – 23,9 odsto – vjeruje da Srbija nikada neće postati članica Unije. Provučićevski mediji već sada najavljuju da bi neke zemlje (najviše se upire prstom u Bugarsku i Hrvatsku, mada su tu ipak ključne neke vodeće zemlje EU poput Njemačke, Nizozemske i Danske) mogle blokirati otvaranje tzv. Klastera 3 i time praktično zamrznuti pregovarački proces. No, istovremeno, treba reći da Vučiću ide u prilog i činjenica da ni njegovi oponenti – studenti i većina opozicije – ne forsiraju evropsku agendu niti je „evropski put“ uopšte tema sukobljavanja ili izbornih programa.

EU je naprosto potpuno u drugom planu, što Vučiću svakako olakšava posao, ali i jača ionako snažne i sve izraženije proruske, odnosno antievropske snage, koje su dominantne na političkoj, javnoj i medijskoj sceni režima, ali nijesu zanemarljive ni među njegovim protivnicima. Napomenimo da se Srbija ni četiri godine od početka ruske agresije na Ukrajinu nije pridružila zapadnim sankcijama protiv Rusije, a da to ne zahtijeva ni najveći dio antirežimskih aktera, i sve ovo vrijeme joj to prolazi „lišo“ u odnosima s Briselom, mada se čini da sada i „evropska birokratija“ gubi strpljenje.

Uz sve to, Vučića zabrinjava ne samo uticaj mađarskih izbora na Srbiju, nego se pobjedom Petera Mađara moguće zakomplikovala i, navodno već dogovorena, transakcija o MOL-ovoj kupovini ruskog udjela u Naftnoj industriji Srbije (NIS). SAD konstantno vrši pritisak na Beograd da se riješi ruskog većinskog udjela, a dok se to ne učini, Srbija je stalno na ivici energetskog kolapsa. No, taj „dogovor“ mogao bi propasti ne zato što novi lider Mađarske to ne bi želio, nego zato što sada Rusi kalkulišu da li da izađu u susret Mađaru, koji im nije toliko naklonjen kao Viktor Orban.

I nezavisni srpski nedjeljnik Radar navodi da bi „kontrola nad NIS-om bila dobrodošla i vladi Petera Mađara“, ali ključ više nije u njegovim rukama, već sve zavisi, kako navodi taj list, od procjene može li prodaja akcija NIS-a MOL-u u novonastaloj situaciji obezbijediti „reformatiranje“ ruske prisutnosti na Balkanu, kako je to „u entuzijastičnoj izjavi za medije formulisala Lavrovljeva portparolka Marija Zaharova“. Ako Mađar promijeni pravac mađarske vanjske politike (a čini se da je na tom putu) i bude kooperativan s EU kada je riječ o Rusiji, odnosno ako ne bude više igrao ulogu ruskog „trojanskog konja“ u EU – to bi vjerovatno podstaklo rusku stranu da definitivno odustane od prodaje NIS-a, navodi Radar, „koja je već ionako ozbiljno uzdrmana, a potpisani okvirni sporazum daje dovoljno prostora za odustajanje“.

Vučić je pred novim izazovom dok mu se vlast drma, mada je utisak da je zasad drži u rukama.