Jovanovski: U komunikaciji više treba da se fokusiramo na drugog, a manje na sebe

Ako tokom komunikacije razmišljamo o sebi, ako smo preokupirani sobom - onda nećemo čuti drugog i nećemo ga razumjeti. U komunikaciji, u stvari, treba da se fokusiramo više na drugoga nego na sebe, kazao je - gostujući u emisiji E-uživo, stručnjak za komunikaciju Filip Jovanovski.

Često, kaže, kad se upoznajemo - čujemo ime i zaboravimo ga poslije sekund.

- I meni se događa. A zašto to tako? To je zbog toga što, u momentu kad se rukujemo, kad se upoznajemo, mi razmišljamo o sebi. Kakav smo utisak ostavili, da li smo rekli šta treba, i tako dalje...I onda, u tom razmišljanju, mi iste sekunde zaboravimo šta je drugi rekao - objasnio je on.

Postoji još jedan razlog koji je, kako kaže, drugačiji, ali povezan sa prethodnim.

- Ako ta druga osoba ima neku anksioznost, socijalnu anksioznost, neku nelagodu i onda opet razmišlja o sebi, razmišlja da li se izblamirao zbog nečega što je prije rekao...Sad, pazite, bilo je sprovedeno istraživanje: kad su uzeli dvije grupe ljudi. Jednu grupu ljudi koja ima socijalnu anksioznost, koja ima nelagodu i tremu kad priča sa drugima i drugu grupu ljudi, koja nema socijalnu ankcioznost, koja je opuštena, koja je komunikativna. I stavili su ih u situaciju da pričaju s ljudima i, poslije toga, svakog od njih su, pojedinačno, intervjuisali: ispričaj kakav je bio taj tazgovor, kakva je bila ta socijalna situacija. I koja je bila razlika između ovih anksioznih i ovih opuštenih. Razlika je bila sljedeća: što su ovi opušteni najviše opisivali spoljne stvari drugog: šta je drugi rekao, o čemu su pričali, koja je bila tema, šta je drugi nosio, kako je bio obučen, govor tijela i tako dalje. A ovi koji su bili anksiozni - oni su najviše govorili o sebi, oni su govorili: u tom momentu sam nešto rekao pogrešno, napravio lapsus, u ovom drugom momentu - zadrhtao glas, pa zacrvenio, bilo mi je ovako, onako, osjetio lupanje srca. Ovi koji su bili anksiozni kao da su opisivali scenu sa kamere koja je njih snimala, da su oni u centru, a ovi koji su bili opšuteni - oni su bili kao da su snimali druge - kazao je sagovornik TVE.

Jovanovski je dao savjete i za komunikaciju ljudi koji su pod nabojem emocija.

- Prvo, treba da se samoregulišemo. Ako smo u nekom velikom afektu, treba da se smirimo. Vi znate, u afektu ljudi, ne daj Bože, znaju da naprave i zločin i tako dalje. U afektu je takozvana sužena percepcija. Nama se sve suzi i onda možda nešto učinimo, a poslije se kajemo, pa kažemo: kao da me obuzeo neki duh, kao da to nijesam ja bio. Tako, prvo da se smirimo. Stop, tajm aut. Pođete, umijete se, istuširate se, meditacija, duboko disanje...I onda - kad se malo stabilizujete, kad se malo, što bi rekli, uzemljite, onda krećemo u nastavak. Šta je isto još bitno? Da prepoznamo zrnce istine u tome što je ta druga osoba rekla. Dakle, ne samo napad, napad, onako defanzivno, nego da nađemo neko zrnce istine u tome što je rekla i da se složimo sa tim dijelom, pa onda da kažemo ono što nama smeta. Tako onda spuštamo gard, pokazujemo da nam ta druga osoba nije neprijatelj sam po sebi, nego da zajedno možemo da riješimo neki problem - kazao je sagovornik TV E.

Cijelu emisiju pogledajte na YouTube kanalu TV E.