Nobelova nagrada za ekonomiju za objašnjenje rasta vođenog inovacijama

Nobelova nagrada za ekonomiju dodijeljena je Džoelu Mokiru, Filipu Agionu i Peteru Hauitu „za objašnjenje ekonomskog rasta vođenog inovacijama“, pri čemu jednu polovinu Mokiru „za identifikaciju preduslova za održivi rast kroz tehnološki napredak“, a drugu polovinu zajednički Agionu i Hauitu „za teoriju održivog rasta kroz kreativnu destrukciju“.

Kako je saopštila Švedska akademija nauka, ovogodišnji laureati za ekonomske nauke, Džoel Mokir, Filip Agion i Piter Hauit, objašnjavaju kako inovacije pružaju podsticaj za dalji napredak.

Tehnologija brzo napreduje i utiče na sve nas, a novi proizvodi i metode proizvodnje zamenjuju stare u beskrajnom ciklusu. Ovo je osnova za održivi ekonomski rast, što rezultira boljim životnim standardom, zdravljem i kvalitetom života ljudi širom svijeta.

Međutim, kako se ukazuje u obrazloženju - to nije uvijek bio slučaj.

- Naprotiv - stagnacija je bila norma tokom većeg dela ljudske istorije. Uprkos važnim otkrićima povremeno, koja su ponekad dovodila do poboljšanja životnih uslova i većih prihoda, rast se uvijek na kraju stabilizovao - navodi se.

Džoel Mokir je koristio istorijske izvore kao jedno od sredstava da otkrije uzroke održivog rasta koji postaje nova norma. Pokazao je da ako inovacije treba da smenjuju jedna drugu u samogenerišućem procesu, ne samo da moramo znati da nešto funkcioniše, već moramo imati i naučna objašnjenja zašto. Ovo posljednje je često nedostajalo pre industrijske revolucije, što je otežavalo nadogradnju na novim otkrićima i pronalascima. Takođe je naglasio važnost otvorenosti društva za nove ideje i dozvoljavanja promjena.

Filip Agion i Piter Hauit su takođe proučavali mehanizme koji stoje iza održivog rasta.

U članku iz 1992. godine, konstruisali su matematički model za ono što se naziva kreativna destrukcija: kada novi i bolji proizvod uđe na tržište, kompanije koje prodaju starije proizvode gube. Inovacija predstavlja nešto novo i stoga je kreativna. Međutim, ona je takođe destruktivna, jer kompanija čija tehnologija postaje zastarela biva nadmašena konkurencijom.

Na različite načine, laureati pokazuju kako kreativna destrukcija stvara sukobe kojima se mora upravljati na konstruktivan način. U suprotnom, inovacije će biti blokirane od strane postojećih kompanija i interesnih grupa koje rizikuju da budu stavljene u nepovoljan položaj.

- Rad laureata pokazuje da se ekonomski rast ne može uzimati zdravo za gotovo. Moramo podržati mehanizme koji su u osnovi kreativne destrukcije, kako ne bismo ponovo pali u stagnaciju - rekao je Džon Hasler, predsjednik Komiteta za nagradu za ekonomske nauke.

Nobelovu nagradu za ekonomiju 2024. godine dobili su Amerikanci Daron Ačemoglu, Sajmon Džonson, Džejms A. Robinson, za studije o tome kako se institucije formiraju i utiču na prosperitet.

Nagrada Švedske banke za ekonomske nauke u znak sjećanja na Alfreda Nobela je nagrada koja se dodjeljuje svake godine za vanserijske intelektualne doprinose u oblasti ekonomije.

Ova nagrada je osnovana od strane Švedske banke, najstarije centralne banke na svijetu, na 300. godišnjicu njenog osnivanja 1968. godine.

Godinu prije, 2023, nagradu je dobila Klaudija Goldin za unapređenje razumevanja ishoda na tržištu rada žena.

Najmlađi dobitnik ove nagrade je Ester Duflo za eksperimentalni pristup ublažavanju globalnog siromaštva. Ona je ovu prestižnu nagradu dobila 2019. godine u svojoj 46.godini.

Najstariji dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju je Leonid Hirvic za postavljanje temelja teorije konstruktivnog mehanizma 2007. godine. On je u tom trenutku imao 90 godina.