Presuda Suda pravde EU: Najviši sudovi moraju obrazložiti odbijanje prethodnih pitanja
Nedavna odluka Suda pravde Evropske unije u predmetu C-767/23 mogla bi značajno uticati na strategiju odbrane u krivičnim postupcima na nacionalnom nivou, jer je utvrđeno da najviši sudovi moraju jasno obrazložiti razloge kada odbiju da postave prethodno pitanje tom sudu.
Kako se navodi u obrazloženju presude (ECLI:EU:C:2026:243), kada se zatraži upućivanje prethodnog pitanja o tumačenju ili valjanosti prava EU, sudija koji o tom zahtjevu odlučuje – a protiv čije odluke prema nacionalnom pravu ne postoji pravni lijek – ne može ostati nijem na takav zahtjev.
Pitanje je pokrenuo najviši sud u upravnom postupku u Holandiji, tražeći pojašnjenje da li je moguće o takvim zahtjevima odlučivati u „skraćenom postupku“. Sud pravde EU je jasno odgovorio da to nije moguće. Ukoliko odbije zahtjev za upućivanje prethodnog pitanja, najviši nacionalni sud mora navesti makar konkretne i precizne razloge zbog kojih se u tom slučaju primjenjuje jedan od izuzetaka od obaveze obraćanja Sudu pravde Evropske unije.
Pravni stručnjaci ističu da ova odluka potvrđuje sve snažniji uticaj prava EU na krivične postupke u državama članicama. Sud pravde Evropske unije sve češće odlučuje o pitanjima iz oblasti slobode, bezbjednosti i pravde, dok evropsko zakonodavstvo već uvodi nova pravila, uključujući i ona koja se odnose na krivično pravo.
Prema ocjeni advokata specijalizovanih za krivičnu odbranu, presuda Velikog vijeća od 24. marta 2026. godine pokazuje da se pravo EU više ne može posmatrati samo pasivno i kroz materijalno pravo, već će za odbranu biti sve važnije i aktivno procesno pozivanje na evropsko pravo.
Posebno se naglašava da vrhovni sudovi širom Evrope često nerado upućuju prethodna pitanja Sudu pravde EU, ali i da nerijetko izostaje detaljno obrazloženje odluka kojima se potvrđuju presude, čak i kada odbrana iznese konkretne argumente zbog kojih bi presudu trebalo ukinuti.
Iako je efikasnost pravosuđa važna, pravnici upozoravaju da ona ne može biti iznad vladavine prava, naročito u predmetima sa visokim ulozima – poput dugih kazni zatvora ili ozbiljnih finansijskih mjera – kao i u složenim slučajevima koji uključuju digitalne dokaze, kriptovalute ili pitanja međunarodnog prava.
Odluka Suda pravde Evropske unije zato se u pravničkim krugovima ocjenjuje kao važan korak ka jačanju procesnih garancija i pravne zaštite osumnjičenih, ali i kao signal da će uloga evropskog prava u nacionalnim krivičnim postupcima u budućnosti biti sve značajnija.