<article>Grupa "Mandolin Bluz" (Mandolin Blues) u sastavu renomiranih italijanskih muzičara održaće koncert u ponedjeljak, 20. oktobra, u velikoj sali Kulturno-informativnog centra "Budo Tomović" u 20 sati.Ulaz je, kako se navodi u saopštenju, slobodan.- Riječ je o novom projektu poznatog napolitanskog mandoliniste i gitariste Lina Muoja (Lino Muoio), koji obuhvata različite stilove, od vintidž kantri bluza Jenka Rejčela (Jenkins Rachel) do čikaškog bluza Karla Martina (Carl Martin) i Džonija Janga (Johnny Young), sa primjesama džeza, svinga i blugrasa. Spajajući ranovrsne stilove „Mandolin Bluz” ostvaruje ravnotežu između muzike čikaškog bluza i svinga napolitanskih orkestara - navodi se u saopštenju.Pored Lina Muoja u ansamblu sviraju usni harmonikaš Maks Manđaneli (Max Manganelli), basista Đani Franki (Gianni Franchi), bubnjar Roberto Ferante (Roberto Ferrante) i pijanista Roberto Lanco (Roberto Lanzo).Orgnizatori koncerta su Ambasada Italije, Italijanski institut za kulturu u Beogradu i KIC „Budo Tomović”.</article>

Grupa "Mandolin Bluz" (Mandolin Blues) u sastavu renomiranih italijanskih muzičara održaće koncert u ponedjeljak, 20. oktobra, u velikoj sali Kulturno-informativnog centra "Budo Tomović" u 20 sati.
Ulaz je, kako se navodi u saopštenju, slobodan.
- Riječ je o novom projektu poznatog napolitanskog mandoliniste i gitariste Lina Muoja (Lino Muoio), koji obuhvata različite stilove, od vintidž kantri bluza Jenka Rejčela (Jenkins Rachel) do čikaškog bluza Karla Martina (Carl Martin) i Džonija Janga (Johnny Young), sa primjesama džeza, svinga i blugrasa. Spajajući ranovrsne stilove „Mandolin Bluz” ostvaruje ravnotežu između muzike čikaškog bluza i svinga napolitanskih orkestara - navodi se u saopštenju.
Pored Lina Muoja u ansamblu sviraju usni harmonikaš Maks Manđaneli (Max Manganelli), basista Đani Franki (Gianni Franchi), bubnjar Roberto Ferante (Roberto Ferrante) i pijanista Roberto Lanco (Roberto Lanzo).
Orgnizatori koncerta su Ambasada Italije, Italijanski institut za kulturu u Beogradu i KIC „Budo Tomović”.

Portal ETV

Najava za koncert grupe "Mandolin Bluz"

original

viewImage

baseImage

610x380

500x500

400x240

400x203

1250x600

1084x550

thumbnail

KIC Budo Tomović

Mandolin Bluz

Kultura

Koncert grupe "Mandolin Bluz" u ponedjeljak 20. oktobra u KIC-u "Budo Tomović"

Službenici Sektora granične policije lišili su sinoć slobode državljanina Azerbejdžana na graničnom prelazu Aerodrom Podgorica, nakon što je ometao i vrijeđao policijske službenike prilikom obavljanja redovnih graničnih provjera.
Kako je saopšteno iz Uprave policije, kontrolom putnika F.M. (29), koji je doputovao letom iz Istanbula, utvrđeno je da ne ispunjava uslove za ulazak u Crnu Goru propisane Zakonom o strancima – nije posjedovao dokaz o svrsi i uslovima boravka, dovoljan iznos sredstava za izdržavanje niti rezervaciju smještaja. Zbog toga mu je izdato rješenje o zabrani ulaska u zemlju.
Nakon što mu je saopšteno da će biti vraćen u Istanbul povratnim letom, F.M. je odbio da se ukrca u avion, pružao aktivan otpor, pokušao fizički da se obračuna sa policijskim službenicima i upućivao im uvredljive riječi.
Zbog narušavanja javnog reda i mira, F.M. je lišen slobode i priveden Sudu za prekršaje u Podgorici, gdje je proglašen krivim i osuđen na 60 dana zatvora. Nakon izricanja presude sproveden je na izdržavanje kazne u Upravu za izvršenje krivičnih sankcija u Spužu.

Na Aerodromu Podgorica uhapšen državljanin Azerbejdžana zbog vrijeđanja i ometanja policije

Ustavni sud Crne Gore pokrenuo je postupak za ocjenu ustavnosti odredbi dva zakona koji propisuju ko se sve smatra da je povezano lice sa javnim funkcionerom, pa samim tim podliježe obavezi vođenja podataka o njegovoj ličnosti bez date saglasnosti.
&nbsp;Postupak je pokrenut prihvatanjem inicijative grupe sudija Vrhovnog suda Crne Gore.
&nbsp;Predmet ocjene ustavnosti su Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma i Zakon o sprečavanju korupcije.
&nbsp;Prvim zakonom je propisano da se za politički eksponirana lica smatraju članovi uže porodice funkcionera, između ostalih, srodnici u pravoj liniji do bilo kojeg stepena srodstva.&nbsp;
Drugi zakon predviđa da funkcioner, prilikom predaje imovinskog kartona, dostavlja lične podatke za povezana lica, među kojima se smatraju srodnici do drugog stepena srodstva, po tazbinskoj liniji do prvog stepena srodstva, kao i osobe sa kojima je uspostavio poslovni, politički ili lični odnos.
&nbsp;Osnovano se postavlja pitanje da li je ovakvim zakonskim rješenjima postignuta pravična ravnoteža između, s jedne strane potrebe da se zaštiti nacionalna bezbjednost, ekonomska dobrobit zemlje, moral i spriječi kriminal i, sa druge strane da se zaštiti pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života kao i pravo na zaštitu podataka o ličnosti, ne samo javnog funkcionera nego i drugih osoba.
&nbsp;Ustavni sud ocjenjuje i da se osnovano postavlja pitanje da li je zakonodavac, time što je propisao da se za politički eksponirano lice smatra i srodnik funkcionera “do bilo kojeg stepena srodstva”, odredio širi krug lica iz reda srodnika koji se smatraju članovima uže porodice od onog koji propisuje Direktiva o zaštiti ličnih podataka Evropske unije.
&nbsp;Kako je Crna Gora u procesu pristupanja EU, uvažavanje evropskog prava od strane državnih organa, pa i od strane Ustavnog suda, predstavlja instrument za usklađivanje domaćeg prava.
&nbsp;Ustavni sud je odbacio kao nesnovanu inicijativu u dijelu u kojem su sudije Vrhovnog suda tvrdile da ne pripadaju politički eksponiranim licima, odnosno da je neustavno da budu obuhvaćene ovim antikorupcijskim zakonima.&nbsp;

Ustavni sud ocjenjuje dokle seže privatnost porodica funkcionera

Potpredsjednik DPS-a i poslanik u Skupštini Crne Gore, Ivan Vuković, reagovao je na mreži X komentarišući političku situaciju u zemlji na polovini mandata aktuelne Vlade.
U svojoj objavi, Vuković je istakao da se situacija u zemlji razvija upravo onako kako je DPS predviđao nakon što je PES uključio nekadašnji DF u vlast.&nbsp;
On je podsjetio da, prema istraživanju CEDEM-a, podrška PES-u značajno opada, sa 25,5% na izborima 2023. godine, na sadašnjih 20,3%, dok e- kstremna desnica bilježi snažan rast, sa 14,7% u 2023. na 23,5%.
-- upozorava Vuković.
Vuković je posebno istakao da DPS održava stabilan rejting, koji je trenutno za 20% viši nego na izborima 2023. godine, uprkos političkim pritiscima i izazovima sa kojima se suočava partija.

Vuković: Ulazak nekadašnjeg DF-a u vlast donio posljedice na koje smo upozoravali

Predsjednik Crne Gore Jakov Milatović danas je, odgovarajući na pitanje novinara, komentarisao kašnjenje u donošenju presude u slučaju Miloša Medenice, ističući zabrinutost zbog dugotrajnih sudskih postupaka i pozvao na odgovornost svih grana pravosuđa.&nbsp;
- Šta da kažem? Prvo, ne želim da komentarišem ni jedan pojedinačni slučaj. Želim da govorim iz jednog načelnog ugla. Prvo, zaista je zabrinjavajuće da se jedna pravosudna presuda ne može donijeti u roku od tri godine. Mislim, napravite autoput za tri godine, a ne možete da zaokružite jedan slučaj u pravosuđu - kazao je on.&nbsp;
Dodao je da je postavio to pitanje ranije, a želi ga ponoviti i danas – moramo da počnemo da utvrđujemo čija je to odgovornost.&nbsp;
- Da li je to odgovornost tužilaca koji neadekvatno napišu optužnice ili sudova koji poprilično neefikasno pristupaju ovim predmetima? Ali mislim da ovo što trenutno govorim misli svaki građanin u Crnoj Gori. Pozivam na odgovornost i tužilačku i sudsku granu vlasti. Znate o čemu se ovdje radi? Nažalost, pravda u Crnoj Gori izgleda samo završava nekim početnim hapšenjima. Nemojmo da imamo takvu pravdu. Ako je to pravda, bolje da je nemamo. Građani Crne Gore očekuju da se slučajevi dovedu do kraja. Naravno, poštujući prezumpciju nevinosti, svako ima pravo na to. Ali isto tako, pravda mora da dobije svoj sudski epilog. Moramo da znamo – da li je neko kriv ili nije kriv za nešto zbog čega je bio hapšen - naveo je.&nbsp;
Ističe da smatra da konačno mora da se uvede neka odgovornost.
- Sada pozivam i Tužilački savjet, Sudski savjet, i predsjednicu Vrhovnog suda da se konačno vidi čija je odgovornost za ovakvo postupanje, koje jeste zabrinjavajuće. Opet kažem – ne komentarišući nijedan pojedinačni slučaj, nego generalno ono što svi građani Crne Gore vide, a to je da pravda ne dobija svoj epilog. Mislim da je to loše i za ljude koji prolaze kroz sve te slučajeve. Ne samo za građane Crne Gore koji su željni pravde. Ako smo čega željni – u Crnoj Gori smo željni pravde. Ali ta pravda nikako da dobije svoj neki krajnji epilog - poručio je Milatović.

Milatović: Za tri godine se izgradi auto put a ne da se zaokruži jedan sudski proces

Demokrate Alekse Bečića, koje upravljaju ključnim sektorima bezbjednosti i odbrane, kao i brojnim drugim važnim resorima u državi, iz godine u godinu bilježe strmoglav pad podrške. To potvrđuje i najnovije istraživanje CEDEM-a, prema kojem ovu partiju trenutno podržava svega 8,2% građana. Ovo je ozbiljan pad u odnosu na prošlu godinu, kada je prema istom istraživanju, podrška iznosila 10%. Podrška Demokratama, prema istraživanju CEDEM-a objavljenom u maju 2023. iznosila je 11,1 %.&nbsp; U tom kontekstu, ne iznenađuje što se Demokrate obračunavaju sa svakim ko se usudi da uputi i najmanju kritiku na njihov račun — posebno kada je riječ o sistemima kojima upravljaju, a koji su, po svemu sudeći, pred pucanjem. Čini se da partija Bečića i Borisa Bogdanovića, suočena s padom rejtinga, pokušava da upotrebom mehanizama sistema kojim upravlja zaustavi kritičko medijsko izvještavanje, pokušavajući time da spasi brod koji očigledno tone.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/2025101616104_ed0c58c73d43e50016337e18ef93a4a463f7092ec4a8db8d2e16033d9566cdd4.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="2025101616104_ed0c58c73d43e50016337e18ef93a4a463f7092ec4a8db8d2e16033d9566cdd4" data-rendition-name="original" width="1179" height="679" loading="lazy" alt="gradikon"> </figure>  Crna Gora se ponovo nalazi u političkom haosu, u situaciji gdje najvažnije državne sisteme kontrolišu oni sa najmanjom podrškom građana. Demokrate, koje imaju presudnu ulogu u sektorima bezbjednosti, uživaju podršku znatno manju od Pokreta Evropa sad i koalicije Za budućnost Crne Gore. <h2>CEDEM-ovo istraživanje: Ko ima najveću podršku?</h2> Prema istraživanju Centra za demokratiju i ljudska prava (CEDEM), koje je sprovedeno od 25. septembra do 6. oktobra 2025. godine, da su naredne sedmice izbori, Demokratsku partiju socijalista (DPS) bi podržalo 25,8% birača, dok bi za koaliciju Za budućnost Crne Gore (ZBCG) glasalo 23,5%. Pokret Evropa sad (PES), koji je prošle godine bio u vrhu sa 26,3%, sada ima podršku od 20,3%, što predstavlja značajan pad od čak šest procentnih poena. S druge strane, DPS je zadržao stabilnu podršku – oko 26%, potvrđujući konstantu u glasačkom tijelu. <h2>Uporedni podaci iz prethodnih godina: DPS stabilno, Milojko u padu</h2> U istraživanju objavljenom u martu 2024. godine, PES je imao podršku od 26,3%, a DPS 26%. Ovi rezultati ukazuju na trend opadanja podrške PES-u, dok je DPS uspio da stabilizuje, pa i blago poveća, svoju poziciju.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/2025101616104_4ea8e07fa9382aa4d08d7ee6880d1701e6f929a1cd5a65f57eabacce5d36badd.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="2025101616104_4ea8e07fa9382aa4d08d7ee6880d1701e6f929a1cd5a65f57eabacce5d36badd" data-rendition-name="original" width="1179" height="652" loading="lazy" alt="grafikon"> </figure>  Rezultati parlamentarnih izbora iz 2023. godine: “Zajedno” (DPS, SD, LP, DUA) – 70.228 glasova (23,22%) – 21 mandat Pokret Evropa sad – 77.203 glasa (25,53%) – 24 mandata “Hrabro se broji” (Demokrate i URA) – 37.730 glasova (12,48%) – 11 mandata “Za budućnost Crne Gore” (NSD, DNP, RP) – 44.565 glasova (14,74%) – 13 mandata Ovi rezultati dodatno potvrđuju da su Demokrate, uprkos upravljanju ključnim državnim sektorima, u ozbiljnom padu i bez značajnije podrške javnosti. U isto vrijeme, DPS bilježi stabilan rejting, a PES ozbiljan pad, što nagovještava moguću rekonstrukciju političke scene u bliskoj budućnosti.

Demokrate u slobodnom padu: Sad je jasno zašto Bečić i Bogdanović koriste državne institucije da uguše kritiku

Kakvo je to pomirenje, u kom jedna strana treba da se liši istine, da bi druga strana svoje laži i zablude mogla da proglasi za istinu?
Kakvo je to pomirenje, kada se očekuje da se jedna strana odrekne antifašizma, da bi biološki ili ideološki naslednici fašizma mogli da uživaju u paralelnoj realnosti samoobmane i aboliciji svojih predaka i njihovih zločina?
Kakvo je to pomirenje, po čijim se “pravilima” ima zaboraviti izdaja i prodaja države i nacije, zarad konvalidiranja zločina, izdaje, pravnog nasilja i gubljenja državno-pravne samostalnosti, o čemu su i stvarnost i istorija odavno dali ocenu?
Kakvo je to pomirenje, u kom jedna strana mora da pristane da bude sluga, da bi druga strana mogla da i dalje bude sluga? I kada je podaništvo postalo vrlina, da bi uopšte moglo da bude tema pomirenja?
Kakvo je to pomirenje, koje od prvih traži da se svaki junak, vojskovođa, pisac, pesnik, slikar, pevač, sportista, novinar… zaboravi ili zanemari, da bi ustupio mesto u pamćenju nekim opskurnim likovima bez ikakvih ličnih i profesionalnih kvaliteta i dostignuća, s jedinim “kvalitetom” – da su drugi?
Kakvo je to pomirenje, dođavola, kad jedna strana mora da prihvati stalno poništavanje i unižavanje države, a druga ne želi i ne prihvata da se odrekne ničega destruktivnog, antievropskog, podaničkog?
Kakvo je to pomirenje, da se ljudskost, saosećanje, kajanje, realnost, dobronamernost, humanost, dobrosusedstvo… jedne strane mora poništiti, da bi kompleksi, mitomanija, frustracije, integrisano zlo ili genetska izopačenost druge strane mogli da budu spokojni?
Kakvo je to pomirenje, kada jedna strana mora da prihvati uništavanje spomenika onih koji su državu gradili, razvijali i spašavali, i svih uspomena na njih, da bi druga strana mogla nesmetano da diže spomenike zločincima, ubicama, uništiteljima države i drugih Naroda i izmišlja njihovu slavu i “svetost”?
Kakvo je to pomirenje, zaboga, ako prva strana mora da bespogovorno prihvati da joj druga otme sve šta želi, a ono šta ne želi, da uništi, opogani ili denuncira?
Kakvo je to pomirenje, po čijim pravilima jedna strana treba da ćuti i trpi bahate, nedozrele, frustracijama gonjene poteze druge strane, koja, opet, može da divlja bez kontrole, uništava državu, privredu, resurse, poredak i čini sve da država bude pripojena drugoj ili bar pod njenim starateljstvom?
Kakvo je to pomirenje, kad jedna strana mora da prihvati da su moralni i fizički patuljci u stvari visokoetični i prečasni dvometraši, kako svoje istaknute “prvake” vidi ili predstavlja zaslepljena druga strana?
Kakvo je to pomirenje, u kome jedna strana ne sme ni da kritikuje drugu, dok druga i može i treba da proganja i kinji prvu, bez obzira na zakon i pravdu?
Kakvo je to pomirenje, u kome ubica postaje jednak ubijenom, u kome silovatelj biva izjednačen sa humanistom, u kome se jednako slave zločinac i heroj, u kome moral, plemenitost, čast, principijelnost, vrlina… dolaze na istu ravan sa moralnim nihilizmom i etičkim relativizmom?
Kakvo je to pomirenje, kada jedna strana treba da prihvati da je verske vođe druge strane negiraju, vređaju, ponižavaju, odbacuju, a državu koja im je zajednička tretiraju tek kao privremeno otuđeni deo druge države – čemu sve druga strana tercira?
Kakvo je to pomirenje, gde laž, izdaja, zabluda, frizirana istorija, nasilje, bezobrazluk, bahatost, primitivizam… moraju da budu prihvaćeni, jer to onda drugoj strani otvara mogućnost za ostvarenje njenih (u najvećem broju nečasnih) ciljeva?
Kakvo je to pomirenje, koje od pobednika traži da priznaju poraz, da bi poraženi mogli da se proglase za pobednika?

Pomirenje, i po babu i po stričevima

Demokratsku partiju socijalista (DPS) bi, ukoliko bi naredne sedmice bili održani parlamentarni izbori, glasalo 25,8 odsto birača, a Za budućnost Crne Gore (ZBCG) 23,5 odsto, pokazalo je istraživanje Centra za demokratiju i ljudska prava (CEDEM).
Istraživanje, koje je CEDEM realizovao od 25. septembra do 6. oktobra, pokazuje da Pokret Evropa sad (PES) ima podršku 20,3 odsto ispitanika, Demokrate 8,2 odsto, Bošnjačka stranka i Evropski savez po pet odsto.&nbsp;
Prema istraživanju, Građanski pokret URA podržava 3,6 odsto birača, Pokret narodnog povjerenja 2,1 odsto, Albanski forum 1,8 odsto, Socijalističku narodnu partiju 1,4 odsto, Preokret 0,9 odsto, DUA 0,8 odsto, dok FORCA i Hrvatska građanska inicijativa imaju po 0,7 odsto podrške.
&nbsp;Direktorica CEDEM-a Nevenka Vuksanović je, na konferenciji za novinare povodom predstavljanja rezultata istraživanja „Političko javno mnjenje u Crnoj Gori“, kazala da je DPS u blagom padu u odnosu na prošlogodišnje istraživanje, a ZBCG u znatno većem porastu, dok pad bilježi i PES.&nbsp;
Ona je navela da je u istraživanju učestvovalo 1.006 ispitanika.&nbsp;
&nbsp;Vuksanović je rekla da 36 odsto građana smatra da se Crna Gora kreće pravim putem, 38 odsto da se kreće pogrešnim, dok je njih 25,9 odsto odgovorilo da ne zna ili ne može da procijeni. &nbsp;
&nbsp;Ona je kazala da je 9,2 odsto ispitanika veoma zadovoljno učinkom Vlade Milojka Spajića, 29,7 odsto uglavnom zadovoljno, 23,1 odsto uglavnom nezadovoljno, 21,3 odsto veoma nezadovoljno, a 16 7 odsto nema stav.
&nbsp;Vuksanović je navela da su najveći stepen povjerenja zavrijedile institucije zdravstvenog i sistema obrazovanja, pri čemu su brojne druge institucije doživjele pad povjerenja.
Porast povjerenja u odnosu na prošlo mjerenje, kako je dodala, ima &nbsp;i &nbsp;Vojska Crne Gore, dok Srpska pravoslavna crkva (SPC) bilježi pad.
&nbsp;- Vidimo veliki pad povjerenja u sudstvo, tužilaštvo, nevladin sektor i nešto manji pad povjerenja u političke partije- navela je Vuksanović.
&nbsp;Govoreći o rejtingu ministarstava, ona je kazala da je najbolje ocijenjeno Ministarstvo prosvjete, nauke i inovacija, dok je na drugom mjestu resor poljoprivrede.
&nbsp;Vuksanović je kazala da, od političara, najveću prosječnu ocjenu ima Milojko Spajić - 2,56, Jakov Milatović 2,49, Milan Knežević 2,39, Milo Đukanović 2,37, Danijel Živković 2,26, Andrija Mandić 2,18.

CEDEM: DPS bi podržalo 25,8 odsto birača, ZBCG 23,5 odsto, PES 20,3 odsto

Crnogorski državljanin Filip Ivanović ubijen je sinoć u pucnjavi u naselju Beograd na vodi - potvrđeno je Portalu ETV.
Kako prenosi N1 Beograd, policija je sinoć pronašla tijelo muškarca (35) u tom beogradskom naselju.
"Telegraf" piše da je policija uhapsila osumnjičenog za ubistvo - Đ. Z. (21), kao i da se traga za još dvije osobe koje su pobjegle nakon zločina u kolima.
Kako navode, kod ubijenog muškarca su pronađena slovenačka dokumenta za koje se sumnja da su falisifikovana.
Doktorka Violeta Nikolić iz Hitne pomoći rekla je za RTS da je muškarac upucan sinoć u 23.13 sati u Bulevaru Vudro Vilsona i da je ekipa Hitne pomoći mogla samo da konstatuje smrt.

Koncert grupe "Mandolin Bluz" u ponedjeljak 20. oktobra u KIC-u "Budo Tomović"

Tagovi

Na Aerodromu Podgorica uhapšen državljanin Azerbejdžana zbog vrijeđanja i ometanja policije

Ustavni sud ocjenjuje dokle seže privatnost porodica funkcionera

Vuković: Ulazak nekadašnjeg DF-a u vlast donio posljedice na koje smo upozoravali

Milatović: Za tri godine se izgradi auto put a ne da se zaokruži jedan sudski proces

PRATITE TVe UŽIVO