<article>Odgađaju se koncerti Maše Vujadinović i benda "Nevladina organizacija", kao i projekcija filma "Il Boemo", planirani za 10. i 11. septembar, u okviru Podgoričkog kulturnog ljeta, zbog najavljenih nepovoljnih vremenskih prilika, obavijestili su organizatori.- O novim datumima programa, javnost će biti blagovremeno obaviještena- navodi se u saopštenju.</article>

Odgađaju se koncerti Maše Vujadinović i benda "Nevladina organizacija", kao i projekcija filma "Il Boemo", planirani za 10. i 11. septembar, u okviru Podgoričkog kulturnog ljeta, zbog najavljenih nepovoljnih vremenskih prilika, obavijestili su organizatori.
- O novim datumima programa, javnost će biti blagovremeno obaviještena- navodi se u saopštenju.

Portal ETV

original

viewImage

baseImage

610x380

500x500

400x240

400x203

thumbnail

Podgoričko kulturno ljeto

Kultura

Podgoričko kulturno ljeto: Odgađaju se programi za danas i sjutra zbog lošeg vremena

Stranka Viktora Orbana užurbano pokušava da osvoji naklonost birača uoči izbora u aprilu i to opet optužbama na račun Evropske unije i Ukrajine. To se pretvara u ozbiljan diplomatski sukob.
Na slici se vidi veseli i nasmijani Volodimir Zelenski koji pruža otvorenu ruku. Do njega su predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i šef poslaničke grupe Evropske narodne stranke u Evropskom parlamentu Manfred Veber. S ozbiljnim izrazima lica, kao da komanduju, oni pokazuju na otvoreni dlan ukrajinskog predsjednika. Na montaži je i crveni znak „stop“, i natpis: „Briselu poručujemo: Nećemo da plaćamo!“
Pismo s tim letkom ovih dana dobila su sva domaćinstva u Mađarskoj, piše Dojče vele.
Riječ je o takozvanoj „nacionalnoj peticiji“ vlade Viktora Orbana. Tekst sadrži potpuno izmišljene tvrdnje: Brisel navodno planira da Ukrajinu „u sljedeće četiri godine“ primi u Evropsku uniju i da toj zemlji isplati „800 milijardi dolara“. Da bi to finansirao, Brisel navodno želi da u Mađarskoj ukine 13. i 14. penziju, da poveća poreze i ukine subvencije za komunalije. 
- Za Brisel više nije važno ništa drugo, samo Ukrajina - tvrdi se u peticiji.
Tu su i tri rubrike u kojima se može zaokružiti „ne“ – „ne“ finansiranju rusko‑ukrajinskog rata, „ne“ finansiranju Ukrajine i „ne“ poskupljenju komunalija zbog rata.
<h2>Kijevu je dosta svega</h2>
Ta „peticija“ koja pravno ne znači ništa, samo je dio najnovije kampanje protiv Ukrajine Orbanove vlade i stiže usred mađarske izborne kampanje. Uzgred budi rečeno, naravno da je plaćena novcem mađarskih poreskih obveznika.
Ujedno, ta kampanja izazvala je novu diplomatski sukob između Mađarske i Ukrajine kakav još nije viđen. Jer, za razliku od dosadašnjih kampanja, Orbanova vlada je sada zaista izgubila sve obzire. Ali sada je i Kijevu dosta.
Tako je i ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski na Svjetskom ekonomskom forumu u Davosu reagovao jasnim riječima: „Svaki Viktor koji živi od evropskog novca, a prodaje evropske interese, zaslužuje šamar.“ 
A ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha optužio je Orbana da je od Mađarske napravio „pomagača režima u Kremlju“ i da se ponaša kao nekadašnji „Hitlerov poslušnik Ferenc Salaši“.
<h2>Prepucavanje na društvnim mrežama</h2>
Ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova zbog peticije je i zvanično pozvalo mađarskog ambasadora „na konsultacije“, a potom je i Budimpešta na to uzvratila istom mjerom i uručila ukrajinskom ambasadoru protestnu notu zbog navodnog miješanja Kijeva u mađarsku izbornu kampanju. Isto tako, traje prepucavanje na društvenim mrežama između mađarskog ministra spoljnih poslova Petera Sijarta i ukrajinskog Sibihe.
Na mreži je aktivan i Orban: na Fejsbuku je, obraćajući se Zelenskom i ukrajinskom rukovodstvu, objavio citat iz vulgarnog pesničkog teksta mađarskog nacionalnog pjesnika Šandora Petefija. U toj antihabsburškoj pjesmi iz 1848. Petefi izgovara izrazito uvredljivu i opscenu psovku protiv moguće okupacije Mađarske.
<h2>Teške optužbe na račun Ukrajine</h2>
Ali Orbanu nije važna Ukrajina, nego parlamentarni izbori, koji će se održati 12. aprila. Orban i njegova stranka Fides već mjesecima pokušavaju da pronađu temu uz pomoć koje bi u anketama potisnuli opozicionog lidera Petera Mađara i njegovu stranku Tisa – za sada bez uspjeha. Proljećna antiukrajinska kampanja iz 2025. u kojoj je Ukrajina prikazivana kao mafijaška, narkodilerska i prevarantska država, propala je jer su je, čini se, mnogi Mađari smatrali previše primitivnom.
Sada Orban pokušava ponovo, ali s drukčijim naglaskom: snažno cilja na strah od rata, želju za mirom i finansijsku nesigurnost Mađara. Poručuje kako Brisel i Kijev navodno žele da dovedu opozicionu Tisu na vlast kako bi regrutovali mađarske vojnike za rat s Rusijom, a Mađarima uzeli novac za finansiranje rata u Ukrajini.
Samo „nacionalna vlada“ pod Orbanom, tvrdi se, Mađarskoj garantuje mir.
<h2>„Teritorija koja se danas zove Ukrajina“</h2>
Premijer takođe tvrdi da je EU odlučila da Ukrajinu primi u članstvo već 2027. Pored navodnih 800 milijardi dolara, Ukrajina bi u sljedećih deset godina trebalo da dobije još 700 milijardi dolara vojne pomoći. Novinarima u Briselu Orban je nedavno rekao: „Mislim da u sljedećih sto godina nijedan mađarski parlament neće glasati za ulazak Ukrajine u EU.“
A onda je u subotu 24. januara Orban svoje viđenje budućnosti Ukrajine iznio s do sada neviđenim cinizmom, ignorišući geografske činjenice i protivno sopstvenoj politici „suvereniteta“. 
- Moramo prihvatiti da NATO i EU ne mogu direktno da dosegnu rusku granicu. Rusi će na to uvijek odgovoriti ratom - rekao je na jednom predizbornom skupu. Rusija je, tvrdi, jasno dala do znanja da želi tampon-zonu prema NATO.
- Do rata 2022. to je bila Ukrajina. Rat je izbio jer je Ukrajina željela u NATO. Sada treba učiniti sve da teritorija koja se danas zove Ukrajina opet postane mirna tampon-država - rekao je Orban i dodao da se to može uporediti sa brakom: „Ponekad je mir važniji od pravde.“
<h2>Zašto ruski ambasador nije pozvan?</h2>
Opoziciona stranka Tisa do sada je reagovala uzdržano na tu kampanju Orbanove vlade protiv Ukrajine. Ponavlja samo da se zalaže se za humanitarnu, ali nenasilnu pomoć Ukrajini. Pritom, iako je i Tisa nepovjerljiva prema ulasku susjedne zemlje u EU, ona traži radikalni zaokret u odnosu na Orbanovu prorusku politiku i želi da Mađarska ponovo postane pouzdan i predvidljiv EU-partner.
Povodom pozivanja ukrajinskog ambasadora u mađarsko Ministarstvo spoljnih poslova, spoljnopolitička portparolka Tise, Anita Orban, napisala je na Fejsbuku: „Zašto je ministar spoljnih poslova Peter Sijarto "zaboravio" da pozove ruskog ambasadora kad je ruska raketa pogodila Mukačevo?“
Mukačevo (mađarski: Munkács) na zapadu Ukrajine u avgustu 2025. bilo je izloženo raketnom napadu, a u tom regionu živi pretežno mađarska manjina. Iako se Orbanova vlada predstavlja kao zaštitnica Mađara i u susjednim državama, ona nikada nije osudila taj napad. Štaviše: mađarski predsjednik Tamaš Šuljok tada je u pisanoj poruci saučešća žrtvama napada lično precrtao pridev „ruski“ ispred „raketni napad“.

Orban u borbi za glasove u Mađarskoj: Đonom na Ukrajinu

Kina će smanjiti carine na uvoz viskija sa deset odsto na pet odsto, što će biti podsticaj britanskoj industriji viskija nakon što su se lideri dvije zemlje sastali ove sedmice kako bi popravili napete odnose.
&nbsp;Smanjenje carinske stope stupa na snagu danas, prema izjavi Kineskog državnog savjeta.
&nbsp;Kancelarija britanskog premijera Kira Starmera, koja je u srijedu objavila sporazum, navela je da će ovaj dogovor donijeti 250 miliona funti (GBP) ili 344 miliona USD britanskim izvoznicima u narednih pet godina, prenosi Biznis.ba.
&nbsp;Carine na škotski viski bile su jedna od tema o kojima su Starmer i kineski predsjednik Si Đinping razgovarali u Pekingu, gdje su se obavezali na veću saradnju u trgovini, investicijama i tehnologiji.
&nbsp;Kina je u prošloj godini uvezla viski u vrijednosti od 445,5 miliona USD, od čega je 84 odsto bilo iz Velike Britanije, prema podacima carinske službe i proračunima Rojtersa.
&nbsp;Peking je 2017. godine postavio privremenu carinu od pet odsto na uvoz viskija, ali je ovu odredbu ukinuo za prošlu godinu, čime je efektivno povećao stopu na deset odsto.

Kina smanjuje carine za uvoz viskija na pet odsto

Zvanični podaci o izvršenju Budžeta Crne Gore za 2025. godinu ukazuju na ozbiljno pogoršanje fiskalne pozicije države, koje više nije moguće zanemariti kroz optimistične narative ili političke poruke - kazali su iz Strategije za evropsku i građansku Crnu Goru.
Crna Gora se, kako navode u saopštenju, nalazi u stanju izražene fiskalne neravnoteže, nastale kao posljedica kombinacije neadekvatnog fiskalnog planiranja, preoptimističnih projekcija i mjera koje nijesu imale održivu finansijsku osnovu.
- Program „Evropa sad 2“ ne predstavlja zaokruženi set strukturnih ekonomskih reformi, već skup mjera sa snažnim kratkoročnim fiskalnim efektima, čiji se dugoročni troškovi u punoj mjeri prenose na javne finansije i buduće obveznike - kazali su iz Stege.&nbsp;
Činjenice su, dodaju, neumoljive.
<h2>Prekoračenje fiskalnih ograničenja</h2>
- Budžetski deficit iznosi 321,6 miliona eura, odnosno oko 4 odsto BDP-a, čime je prekoračen zakonski limit od 3 odsto. Ovakvo odstupanje ne može se tretirati kao tehnička greška, već ukazuje na nepoštovanje fiskalnih pravila i ozbiljno ugrožavanje fiskalne stabilnosti - navodi se u saopštenju.
<h2>Održivost penzionog sistema je dovedena u pitanje</h2>
- Prihodi Fonda PIO smanjeni su za 33,7 odsto, dok su rashodi za penzije dostigli 796,7 miliona eura. Nastali jaz se ne pokriva iz doprinosa zaposlenih, već iz budžeta i zaduživanja, čime se teret današnje potrošnje sistematski prebacuje na buduće generacije - kazali su iz Stege.
<h2>Razvojne investicije su potisnute</h2>
- Izdvajanja za kapitalne projekte su niža u odnosu na prethodne godine. Smanjeno ulaganje u infrastrukturu, obrazovanje, zdravstvo i energetiku ukazuje da se razvojna funkcija budžeta potiskuje u korist tekuće potrošnje, što dugoročno slabi ekonomski potencijal države - navodi se u saopštenju.
<h2>Zaduživanje značajno iznad planiranog</h2>
- Planirano zaduženje za 2025. godinu iznosilo je 770 miliona eura, dok je stvarno zaduženje dostiglo oko 1,4 milijarde eura. Razlika od približno 630 miliona eura ukazuje na to da su budžetske projekcije bile nerealne, a upravljanje javnim finansijama nedovoljno kontrolisano. Povećava se i učešće kamata u ukupnom dugu, što dodatno ograničava fiskalni prostor - rekli su iz Stege.
<h2>Efekti na životni standard građana</h2>
- Inflacija se kreće oko 4 odsto, dok je realni rast zarada ispod 1 odsto, što znači da je kupovna moć stanovništva smanjena. Istovremeno, zaduženost građana prema bankama prelazi 2 milijarde eura, uz visoke kamatne stope, što dodatno opterećuje domaćinstva. Imajući u vidu gore napisano, program „Evropa sad 2“ ima obilježja politike koja kratkoročne dobitke finansira povećanim javnim dugom - navodi se u saopštenju.
Troškovi takvog pristupa ne padaju na donosioce odluka, već na naše potomke.
- Ovo ne predstavlja održivu ekonomsku politiku, već model koji dovodi do strukturnog slabljenja javnih finansija i fiskalne autonomije države - rekli su iz Stege.
Pitaju ko snosi odgovornost za prekoračenje zakonskih fiskalnih ograničenja i kako će se obezbijediti dugoročna održivost penzionog sistema.
- Na koji način će se servisirati rastući dug u uslovima pogoršanja uslova zaduživanja na međunarodnim tržištima? Ukoliko se ovakav fiskalni kurs hitno ne koriguje, Crna Gora se suočava sa rizikom prinudnih fiskalnih rezova, vanrednih mjera štednje i postepenog gubitka fiskalnog suvereniteta. Ovo više nije pitanje procjene, već ekonomske nužnosti i odgovornosti prema budućim generacijama - zaključili su iz Stege.

Stega o budžetu za prošlu godinu: Ozbiljno narušena fiskalna stabilnost

Evropski sud pravde (ESP) presudio je da je Evropska komisija opravdano odbila 68,5 miliona eura od sredstava Evropske unije Poljske zbog toga što nije zaustavila eksploataciju u rudniku lignita Turov.
Pravni spor oko rudnika Turov, koji se nalazi u jugozapadnoj Poljskoj blizu granica s Njemačkom i Češkom, započeo je 2020. godine podnošenjem tužbi EK-u u kojima se tvrdilo da rudarstvo na toj lokaciji smanjuje nivo podzemnih voda u obližnjim češkim pograničnim zajednicama.
U maju 2021. ESP je izdao zabranu kojom se od Poljske zahtijeva da prekine rad rudnika. Međutim, tadašnja konzervativna vlada (PiS) odbila je postupiti, navodeći zabrinutost za energetsku sigurnost zbog važnosti postrojenja za poljsku energetsku mješavinu.
Kao odgovor, Vrhovni sud EU izrekao je kaznu od 500.000 evra dnevno za svaki dan u kojem je Poljska prekršila presudu ESP-a.
Poljska i Češka postigle su bilateralni sporazum o tom pitanju u februaru 2022. godine, a Prag je povukao svoju tužbu. EK je, međutim, tvrdila da kazne obračunate prije postizanja nagodbe ostaju plative te je iznos koji je, prema njenim riječima, odbio od poljskih fondova EU.
Sadašnja vlada lijevog centra na čelu s premijerom Donaldom Tuskom, koja ima dobre odnose s EK, žalila se na odluku EK, tvrdeći da se finansijskim kaznama treba retroaktivno ukinuti, prenosi "BrusselsSignal".

Poljska ostaje bez 68,5 miliona eura zbog Vrhovnog suda EU

Ekonomija

Tolić: Zaposlićemo 130 radnika zbog baze Wizz Air-a u Podgorici, gruba procjena renoviranja oba aerodroma je 250 - 300 miliona eura

Hronika

(VIDEO) Snimak Miloša Medenice nakon bjekstva – policija utvrđuje autentičnost snimka

Društvo

Ministarka kulture prisustvovala Centralnoj Svetosavskoj akademiji u Muzičkom centru

Politika

Vlasti ne čekaju Brisel: Zakon o ANB i o unutrašnjim poslovima na dnevnom redu bez mišljenja EU

Podgoričko kulturno ljeto: Odgađaju se programi za danas i sjutra zbog lošeg vremena

Tagovi

Orban u borbi za glasove u Mađarskoj: Đonom na Ukrajinu

Kina smanjuje carine za uvoz viskija na pet odsto

Stega o budžetu za prošlu godinu: Ozbiljno narušena fiskalna stabilnost

Poljska ostaje bez 68,5 miliona eura zbog Vrhovnog suda EU

Programska šema

PRATITE TVe UŽIVO