Izlazak iz SRJ bio pravi potez, ali Crna Gora nije ono što smo zamišljali

Nezavisna Crna Gora nije onakva kakvom smo je zamišljali jer su vlasti proćerdale mnogo toga, građani mogu donekle biti zadovoljni ispunjenim na planu spoljnje politike, a je izlazak iz SRJ bio neophodan jer je to bila najgora država nakon Drugog svjetskog rata, poručili su učesnici CDT-ove digitalne konferencije „20 godina nezavisnosti: Od maja do maja“.

Koordinator GI 21.maj, Rade Bojović, ocijenio je da su ciljevi, kada je u pitanju spoljna politika dijelom ispunjeni, a na unutrašnjem planu nijesu.

- Suverenističke vlasti koje su vladale do 2020. su, po mom sudu, proćerdale mnogo toga što su trebale da urade i u znatnoj mjeri izdale one referendumske poruke koje su kreirane tada preko Pokreta za evropsku nezavisnu Crnu Goru- rekao je Bojović. 

On je dodao da je pozitivno što se pred referendum pokazalo se da se mogu nadići partijske uskosti i teško političkog nasljeđa.

- Mnogo bih se bolje osjećao da je 90 odsto građana glasalo za nezavisnost kao što je to bilo u nekim drugim jugoslovenskim republikama, ali to nažalost nije tako- naveo je on.

Izvršni direktor CDT-a, Dragan Koprivica, ocijenio je da nije bilo ozbiljne alternative na referendumu te da je SRJ bila najgora država nakon Drugog svjetskog rata. 

- Nakon referenduma 1992. stvorila se jedna država koja je bila najgora u Evropi poslije drugog svjetskog rata. Rezime je - generator ratova, ne i jedina odgovorna, ali su krenuli iz te naše države, ja je nikad nisam osjećao kao svoju. Najveća inflacija, pljačka sopstvenih građana, ubistva, ratovi, sve ono što najgore što može da se zamisli. U meni ima dosta jugoslovenskog identiteta, a ta SRJ je za mene bila jedna prevara tog jugoslovenskog, ne zaboravite ko je napadao Dubrovnik, petokraka, ti ljudi su imali petokraku na glavi što je bila dodatna prevara, oni su iskoristili to jugoslovensku da bi nas upakovali u homogenu vjersku i nacionalnu zajednicu- kazao je Koprivica.

On je dodao da je Crna Gora pred referendum praktično bila protektorat međunarodne zajednice. 

- Pravila su prihvatili svi, odluku su prihvatili svi. Ja sam tu državu zamišljao mnogo boljom nego što ona zaista jeste- dodao je on.

Komentarišući porast podrške, nekadašnji šef crnogorske diplomatije, Miodrag Lekić, rekao je da ga porast podrške u korist nezavisnosti Crne Gore ne iznenađuje, ali da ta tema u sadašnjem trenutku nije aktuelna.

Odgovarajući na pitanje na koji način bi izgledao crnogorski evropski put, da je ostala u saveznoj državi Srbiji i Crnoj Gori, Lekić je kazao da bi takav ishod bio ispunjen tenzijama.

- Teško je predvidjeti šta bi se sve dešavalo. Sigurno je da bi bila ispunjena tenzijama, čak i da idealiste imaju “modus vivendi”, a imali su ga dosta dugo, tenzije su bile objektivne. Jedna bivša jugoslovenska republika, Crna Gora, bila je šest odsto stanovništva. Naša pretenzija je bila u toj federaciji da budemo, makar verbalno saopšteno, da smo 50 odsto politički, u sistemu odlučivanja, u kadrovima, gdje je Srbija mogla da zaključi da je neravnopravna. Svođenje Crne Gore na šest odsto, po svim ovim elementima, predstavlja totalnu inferiornost. Ta federacija bi bila neodrživa- rekao je Lekić.

On je istakao da je dobra stvar što je Srbija odmah priznala Crnu Goru, podsjećajući da je tadašnji predsjednik Srbije Boris Tadić Pivljanin i da je došao u i korektno priznao rezultat referenduma.

- Dobro je završeno imajući u vidu dramatičnost. Kada Škotska i druge države kad imaju te refrendume te drame nema- kazao je on.

Koprivica je dodao da se Crna Gora sada pretvara u etno-federalnu državu i da su za to krivi svi narodi. 

- Počinjemo da stvaramo nacionalne opštine 2012. godine. Pravi se geografska podjela Crne Gore, postavlja se sistem prevare Ustava i dolazimo do toga da to više liče na dogovor struktura koje predstavljaju nacije nego na stvaranje građanske nacije“, kazao je Koprivica. „Ja ne bih glasao za suverenu Crnu Goru da sam znao da će biti etnofederalna država- dodao je.

Lekić je saglasan da je najveći problem u Crno Gori upravo činjenica da građanski koncept države nije ostvaren.

- Sad smo na terenu nekih pozitivnih strana, naročito na tom spoljno-političkom planu. Ovih deformacija, a tu su ekonomija, koja nikada nije konsolidovana, kockarska uglavnom i sa jakim zaduženjima. Jedan podatak je egzaktan 750 miliona je Crna Gora bila zadužena do 2006., danas je više od 5 milijardi. Taj balon može da pukne, a treba da isfinansira ovo čudo od birokratij- istakao je on.

Bojović je ocijenio da veliki dio države nije funkcionalan, ističući opštine, za koje je naveo da ih većinu treba svesti na kancelarije mjesnih zajednica jer nisu održive i konstantno su dužne te se moraju spašavati iz egalizacionog fonda.