<article><p>Iz Uprave policije upravo je saopšteno da je ovog vikenda u Crnu Goru ušlo preko 14.000 manje putnika nego prethodnog.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&url=https%3A%2F%2Fx.com%2FPolicijaCG%2Fstatus%2F1840429238291165662%3Fref_src%3Dtwsrc%5Etfw%7Ctwcamp%5Etweetembed%7Ctwterm%5E1840429238291165662%7Ctwgr%5E1853e164443a5110e759c87e304b3492a598fea6%7Ctwcon%5Es1_&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p>- Zbog čega nema mjesta zaključku da su izbori doveli do većeg broja ulazaka putnika u našu državu - ocijenili su oni u objavi na društvenoj mreži X.</p><p>Kažu da je su sa spiska koji je dostavljen Upravi policije, u posljednja tri dana, registrovana 54 ulaska i 67 izlazaka.</p></article>

<p>Iz Uprave policije upravo je saopšteno da je ovog vikenda u Crnu Goru ušlo preko 14.000 manje putnika nego prethodnog.</p>
<div class="embed-block"><div style="max-width: 550px;"><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&amp;url=https%3A%2F%2Fx.com%2FPolicijaCG%2Fstatus%2F1840429238291165662%3Fref_src%3Dtwsrc%5Etfw%7Ctwcamp%5Etweetembed%7Ctwterm%5E1840429238291165662%7Ctwgr%5E1853e164443a5110e759c87e304b3492a598fea6%7Ctwcon%5Es1_&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen=""></iframe></div></div></div>
<p>- Zbog čega nema mjesta zaključku da su izbori doveli do većeg broja ulazaka putnika u našu državu - ocijenili su oni u objavi na društvenoj mreži X.</p>
<p>Kažu da je su sa spiska koji je dostavljen Upravi policije, u posljednja tri dana, registrovana 54 ulaska i 67 izlazaka.</p>

Portal ETV

original

viewImage

baseImage

610x380

500x500

400x240

400x203

1250x600

1084x550

thumbnail

Lokalni izbori

Uprava policije

Birači iz Srbije i Republike Srpske

Politika

UP: Ovog vikenda u Crnu Goru ušlo 14.000 manje putnika nego prošlog, nema mjesta zaključku da su izbori doveli do većeg broja ulazaka

<p>Iz Uprave policije upravo je saopšteno da je ovog vikenda u Crnu Goru ušlo preko 14.000 manje putnika nego prethodnog.</p>
<div class="embed-block"><div style="max-width:550px"><div style="left:0;width:100%;height:0;position:relative;padding-bottom:56.25%"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&amp;url=https%3A%2F%2Fx.com%2FPolicijaCG%2Fstatus%2F1840429238291165662%3Fref_src%3Dtwsrc%5Etfw%7Ctwcamp%5Etweetembed%7Ctwterm%5E1840429238291165662%7Ctwgr%5E1853e164443a5110e759c87e304b3492a598fea6%7Ctwcon%5Es1_&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top:0;left:0;width:100%;height:100%;position:absolute;border:0" allowfullscreen></iframe></div></div></div>
<p>- Zbog čega nema mjesta zaključku da su izbori doveli do većeg broja ulazaka putnika u našu državu - ocijenili su oni u objavi na društvenoj mreži X.</p>
<p>Kažu da je su sa spiska koji je dostavljen Upravi policije, u posljednja tri dana, registrovana 54 ulaska i 67 izlazaka.</p>

<p>The acting state prosecutor at the Basic State Prosecutor’s Office in Podgorica is undertaking certain measures and actions in order to clarify the circumstances surrounding the escape of <b>Miloš Medenica</b> - the Basic State Prosecutor’s Office told Television E in response to a question as to whether this prosecution has initiated or will initiate an investigation to determine whether there were any omissions in the case of Medenica’s escape.</p>
<p>The prosecution also stated that, for the time being, it is not possible to disclose further details.</p>
<p>As a reminder, Medenica was sentenced on January 28 to ten years and two months in prison and has been unavailable to Montenegrin authorities since then. National and international arrest warrants have been issued for him.</p>

The Basic State Prosecutor’s Office in Podgorica to investigate the circumstances of Medenica’s escape

<p>U jutarnjem programu "Budilnik" na Televiziji E gledaoci će imati priliku da prate analizu odluke Vlade o povećanju penzija za svega 0,38 odsto, uz pitanje šta ona zaista govori o odnosu prema najstarijim građanima i da li je dovoljna za dostojanstven život.</p>
<p>Povodom Svjetskog dana borbe protiv raka, biće predstavljena inspirativna priča <b>Milice Radulović</b> iz Nikšića, koja svojim iskustvom svjedoči o snazi hrabrosti, nade i volje za životom.</p>
<p>U emisiji će gostovati i predstavnici NVO Mozaik, koji će govoriti o projektu „Otvoreni grad po mjeri svih“, inicijativi usmjerenoj na unapređenje pristupačnosti gradskih prostora za osobe sa invaliditetom.</p>
<p>Na kraju, biće otvorena i tema uticaja popularne Viber grupe Patrola CG na efikasnost policijskih kontrola i bezbjednost u saobraćaju.</p>
<p>Emisija donosi spoj aktuelnih analiza, društveno važnih tema i priča koje podstiču na razmišljanje i solidarnost.</p>

"Budilnik": Da li je 0,38 odsto dovoljno za dostojanstven život penzionera?

<p>Vraćanje u skupštinsku proceduru zakona koji su prošli kompletnu proceduru može ugroziti institucionalnu efikasnost i evropsku agendu, upozorili su iz Ministarstva finansija, navodeći da su svi zakoni koje su predložili pripremljeni u skladu sa važećim procedurama.</p>
<p>Iz tog Vladinog resora pojasnili su da za zakone koje su predložili sprovedene javne rasprave, konsultacije sa relevantnim institucijama i socijalnim partnerima, kao i usklađenost sa evropskim standardima i obavezama koje Crna Gora ima u procesu pristupanja Evropskoj uniji (EU).</p>
<p>- Javna rasprava je sprovedena u skladu sa propisima, a izvještaj sa javne rasprave je objavljen na internet stranici Ministarstva finansija- kazali su iz Ministarstva finansija.</p>
<p>&nbsp;Kako su dodali, ti zakoni su pravovremeno i u skladu sa Poslovnikom Skupštine dostavljeni u skupštinsku proceduru, uz svu prateću dokumentaciju, obrazloženja i mišljenja nadležnih organa.</p>
<p>&nbsp;Iz Ministarstva su istakli da to poslanicima omogućava dovoljno vremena i materijala za kvalitetno razmatranje.</p>
<p>&nbsp;- Smatramo da ponovno vraćanje zakona na razmatranje, bez navođenja konkretnih proceduralnih ili suštinskih nedostataka, predstavlja dodatno usporavanje zakonodavnog procesa i šalje negativan signal u trenutku kada je Crnoj Gori neophodna institucionalna efikasnost i jasno političko opredjeljenje ka ubrzanju evropske agende- ocijenili su iz Ministarstva finansija.</p>
<p>Iz tog Vladinog resora naglasili su da evropske reforme podrazumijevaju i poštovanje institucionalnih uloga i odgovornosti, kao i konstruktivnu saradnju svih grana vlasti.</p>
<p>&nbsp;- Ministarstvo finansija ostaje otvoreno za dijalog i dodatna pojašnjenja, ali istovremeno naglašava da odlaganje usvajanja reformskih zakona direktno utiče na dinamiku ispunjavanja obaveza iz EU integracionog procesa, kao i na finansijsku stabilnost i predvidivost za građane i privredu- istakli su iz tog resora.</p>
<p>&nbsp;Ministarstvo će, kako su dodali, i dalje dosljedno raditi na reformama koje su u interesu građana Crne Gore i njenog evropskog puta i na to pozivamo sve nosioce ključnih državnih funkcija.</p>

MF: Vraćanje zakona može ugroziti efikasnost i evropsku agendu

<p>Evropske vlade i korporacije ubrzano nastoje da smanje svoju izloženost američkoj tehnologiji, vojnoj opremi i energetskim resursima usljed pogoršanja transatlantskih odnosa. Decenijama se EU oslanjala na garancije NATO-a za bezbjednost i na američku tehnologiju za svoju ekonomiju, ali prijetnje <b>Donalda Trampa</b> u vezi s Grenlandom i oštri komentari njegove administracije o Evropi dali su novi zamah pozivima evropskih lidera na „nezavisnost“, piše Politiko.</p>
<p>- Ako želimo da nas ponovo shvate ozbiljno, moraćemo da naučimo jezik politike moći- izjavio je prošle sedmice njemački kancelar <b>Fridrih Merc. </b>Od zabrana korišćenja američkih videokonferencijskih alata za državne službenike, preko trgovinskih sporazuma s Indijom, do nastojanja da se diversifikuju evropski dobavljači energije — jačaju napori za smanjenje evropske zavisnosti od SAD-a.</p>
<h3>Zaokret u začetku</h3>
<p>Lideri EU upozoravaju da se transatlantski odnosi vjerovatno neće vratiti na stanje prije Trampa. Zvaničnici EU naglašavaju da je riječ o „smanjenju rizika“ u odnosima s Amerikom, a ne o „razdvajanju“, terminu koji podrazumijeva potpuni prekid ekonomskih i strateških veza.</p>
<p>Donedavno su se oba izraza uglavnom koristila za napore Evrope da smanji zavisnost od Kine, ali se sada sve češće pominju u kontekstu SAD-a, glavnog evropskog trgovinskog partnera i garanta bezbjednosti.</p>
<p>Ovaj zaokret je tek u začetku. SAD je i dalje ubjedljivo najveći trgovinski partner Evrope i biće potrebne godine da se blok oslobodi američke tehnološke i vojne podrške, smatra <b>Žan-Lik Demarti</b>, bivši direktor za trgovinu Evropske komisije.</p>
<p>- U trgovinskom smislu, SAD čini značajan dio našeg izvoza. To je mnogo, ali nije pitanje života i smrti- rekao je Demarti. U okviru diversifikacije, Brisel je posljednjih mjeseci sklopio trgovinske sporazume s južnoameričkim blokom Merkosur, Indijom i Indonezijom, obnovio sporazum s Meksikom i oživio pregovore s Australijom.</p>
<h3>Odbrana Evrope</h3>
<p>Od završetka Drugog svjetskog rata, Evropa se za bezbjednost oslanjala na NATO, koji se najvećim dijelom finansira iz SAD-a. Na nedavnom sastanku u Zagrebu, konzervativni evropski lideri, uključujući Merca, poručili su da je vrijeme da Unija ojača sopstvenu klauzulu o uzajamnoj odbrani, koja obavezuje članice da brane svaku napadnutu državu EU.</p>
<p>Iako postoji od 2009. godine, član 42.7 Ugovora o EU rijetko se smatrao ključnim jer je istu svrhu ispunjavao član 5 Sjevernoatlantskog ugovora. Međutim, evropske vlade počele su da sumnjaju da li bi SAD zaista pritekla u pomoć Evropi.</p>
<p>Lideri su u Zagrebu prihvatili novu ulogu EU kao bezbjednosnog aktera i zadužili dvojicu, još neimenovanih, lidera da hitno izrade planove kako bi se evropska klauzula pretvorila u čvrsto bezbjednosno jamstvo. „Decenijama su neke zemlje govorile: ‘Imamo NATO, zašto bismo imali paralelne strukture?’ Nakon Trampovog zveckanja oružjem oko Grenlanda, suočeni smo s nužnošću i moramo uspostaviti vojne komandne strukture unutar EU“, rekao je visoki diplomata EU pod uslovom anonimnosti.</p>
<p>Generalni sekretar NATO-a <b>Mark Rute </b>prošle sedmice poručio je evropskim poslanicima da svako ko vjeruje da se Evropa može braniti bez SAD-a „može samo da nastavi da sanja“. Evropa i dalje u velikoj mjeri zavisi od američkih vojnih sposobnosti, posebno u podršci Ukrajini, ali neki Evropljani sada otvoreno govore o cijeni smanjenja zavisnosti od SAD-a i tvrde da je ona podnošljiva.</p>
<h3>U potrazi za evropskim rješenjima</h3>
<p>Promjena raspoloženja najočitija je u tehnološkom sektoru, gdje zavisnost od platformi poput X-a, Mete i Gugla već dugo zabrinjava građane EU. Vlada francuskog predsjednika <b>Emanuela Makrona </b>planira da zabrani zvaničnicima korišćenje američkih videokonferencijskih alata, a slične poteze razmatra i Njemačka.</p>
<p>- Vrlo je jasno da Evropa proživljava svoj trenutak nezavisnosti. Tokom protekle godine svi su zaista shvatili koliko je važno da ne zavisimo od jedne zemlje ili jedne kompanije kada je riječ o nekim veoma kritičnim tehnologijama- izjavila je povjerenica EU za tehnologiju <b>Hena Virkunen.</b></p>
<p>Francuska se sprema da zabrani javnim funkcionerima korišćenje američkih platformi poput Google Meeta, Zooma i Teamsa, a uskoro bi trebalo da pređu na Visio, alat zasnovan na infrastrukturi francuske kompanije Outscale.</p>
<p>U Evropskom parlamentu poslanici pozivaju predsjednicu Robertu Metsolu da se odrekne američkog softvera i hardvera. U Njemačkoj političari traže njemačku ili evropsku zamjenu za softver američke kompanije za analizu podataka Palantir.</p>
<p>- Takva zavisnost od ključnih tehnologija prirodno je veliki problem- rekao je <b>Sebastian Fideler,</b> poslanik SPD-a. Čak i u Holandiji jačaju pozivi da se osjetljive tehnologije zaštite od američkog uticaja. Krajem januara u Davosu je njemačka preduzetnica Ana Cajter najavila pokretanje evropske društvene mreže W, koja bi trebalo da konkuriše Maskovom X-u.</p>
<h3>Trend u energetici</h3>
<p>Isti trend vidljiv je i u energetici. Sjedinjene Države obezbjeđuju više od četvrtine gasa za EU, a taj udio bi trebalo dodatno da poraste stupanjem na snagu potpune zabrane uvoza iz Rusije. Međutim, zvaničnici EU upozoravaju na opasnost od povećanja zavisnosti od SAD-a na još jednom polju.</p>
<p>Povjerenik EU za energetiku <b>Dan Jergensen</b> izjavio je prošle srijede da su Trampove izjave o Grenlandu bile „jasno upozorenje“ koje je pokazalo da se energetika više ne može posmatrati odvojeno od geopolitike.</p>
<p>Prema njegovim riječima, kriza je pojačala zabrinutost da blok rizikuje „zamjenu jedne zavisnosti drugom“, zbog čega Brisel pojačava napore u diversifikaciji i produbljuje razgovore s alternativnim dobavljačima poput Kanade, Katara i sjevernoafričkih zemalja.</p>
<h3>Evropska plaćanja</h3>
<p>Pod lupom su i platni sistemi, pri čemu poslanici upozoravaju na preveliko oslanjanje na američke kompanije poput Masterkarda i Vize. Digitalni euro, koji Evropska centralna banka planira da uvede 2029. godine, trebalo bi da smanji tu zavisnost.</p>
<p>- S digitalnim eurom Evropljani bi zadržali kontrolu nad svojim novcem, svojim izborima i svojom budućnošću- izjavila je prošle godine predsjednica ECB-a <b>Kristin Lagard.</b></p>
<p>Uz to, sve više evropskih zemalja zagovara klauzule „Kupujmo evropsko“, kojima bi se pri trošenju javnog novca prednost davala evropskim proizvođačima.</p>
<h3>Vojna ulaganja</h3>
<p>Program EU vrijedan 150 milijardi eura za jačanje odbrambenih ulaganja, usvojen u maju prošle godine, propisuje da najviše 35 odsto vrijednosti komponenti u nabavkama smije poticati izvan EU i partnerskih zemalja poput Norveške i Ukrajine — među koje se SAD ne ubraja.</p>
<p>Evropske zemlje se i dalje u velikoj mjeri oslanjaju na SAD u oblastima nadzora, izviđanja, obavještajnih podataka i strateškog transporta. Međutim, Evropska narodna partija (EPP), uticajna konzervativna grupacija, smatra da su to upravo oblasti u kojima Evropa mora ojačati sopstvene kapacitete.</p>
<p>U svom planu za 2026. godinu, usvojenom u Zagrebu pod nazivom „Vrijeme za nezavisnost“, lideri EPP-a naveli su da bi princip „Kupujmo evropsko“ trebalo primijeniti i na buduće predloge o zajedničkim nabavkama.</p>

UP: Ovog vikenda u Crnu Goru ušlo 14.000 manje putnika nego prošlog, nema mjesta zaključku da su izbori doveli do većeg broja ulazaka

Tagovi

The Basic State Prosecutor’s Office in Podgorica to investigate the circumstances of Medenica’s escape

"Budilnik": Da li je 0,38 odsto dovoljno za dostojanstven život penzionera?

MF: Vraćanje zakona može ugroziti efikasnost i evropsku agendu

Politico: Evropsko odvajanje od SAD-a je počelo

Programska šema

PRATITE TVe UŽIVO