Istraživanje pokazalo da Britanici žele nazad u EU, ovo su uslovi koje bi London morao da prihvati

Većina Britanaca bi podržala povratak njihove zemlje u Evropsku uniju, a sa njima se slaže i novi premijer. Međutim, taj proces bi mogao da bude prilično komplikovan.

Najnovija istraživanja javnog mnjenja pokazuju da čvrsta većina britanskih građana sada podržava povratak Ujedinjenog Kraljevstva u Evropsku uniju ili uspostavljanje znatno bližih odnosa sa EU. Promjena raspoloženja posledica je sve raširenijeg kajanja zbog Bregzita i generacijskih promjena u biračkom tijelu. Podaci vodećih agencija za istraživanje javnog mnjenja, poput YouGova i Ipsosa, pokazuju da se stav javnosti značajno promijenio u odnosu na rezultat referenduma iz 2016. godine.

Oko 55 do 58 odsto birača izjavljuje da bi na hipotetičkom referendumu glasalo za ponovno članstvo u Evropskoj uniji, dok je tome protiv između 34 i 37 odsto ispitanika.

Bernam podržava pokretanje procesa

Britanski premijer Endi Bernam mogao bi da u naredni izborni program Laburističke partije uvrsti obećanje o pokretanju procesa za povratak Ujedinjenog Kraljevstva u Evropsku uniju, nakon što ministar za evropske odnose Hamiš Falkoner nije isključio takvu mogućnost, piše Independent.

Na pitanje da li bi nova vlada mogla da obeća povratak u EU, Falkoner je rekao da se „danas ne razgovara o ponovnom pristupanju“, ali je dodao da će „ono što će se naći u sledećem manifestu biti pitanje za Laburističku partiju“, prenosi Independent.

Bernam je i ranije govorio da podržava ideju da se Britanija jednog dana vrati u Evropsku uniju, ali je nakon dolaska na vlast ublažio retoriku, poručivši da ne želi da zemlju ponovo deli raspravama o Bregzitu. Ipak, najnovije izjave njegovog ministra podstakle su spekulacije da bi povratak u EU mogao da postane jedna od tema narednih parlamentarnih izbora, piše Independent.

Potpuno nova kandidatura

Ako bi se to zaista dogodilo i britanski birači dali mandat vladi da pokrene proces povratka, London ne bi mogao jednostavno da obnovi članstvo koje je izgubio Bregzitom. To znači da bi uslijedili pristupni pregovori tokom kojih bi Britanija morala da dokaže da ispunjava sve političke, pravne i ekonomske kriterijume za članstvo, uključujući prihvatanje cjelokupnog zakonodavstva Evropske unije, odnosno pravnih tekovina EU (acquis communautaire), navodi Evropska komisija.

Na kraju procesa, svih 27 država članica morale bi jednoglasno da odobre prijem Britanije, a saglasnost bi morao da da i Evropski parlament. Jedna jedina članica mogla bi vetom da blokira čitav proces, piše Institute for Government.

Morali bi da ispune iste uslove kao i ostali kandidati

Pored formalne kandidature, Britanija bi morala da ispuni takozvane Kopenhaške kriterijume, koji podrazumijevaju stabilne demokratske institucije, vladavinu prava, zaštitu ljudskih i manjinskih prava, funkcionalnu tržišnu ekonomiju i sposobnost da u potpunosti primjenjuje pravo Evropske unije, navodi Evropska komisija.

Iako je Velika Britanija decenijama bila članica EU i veliki dio njenog zakonodavstva već poznaje evropske propise, pregovori bi se vodili od početka, kao i sa svakom drugom državom kandidatom.

Nema više posebnog statusa

Jedna od najvećih razlika u odnosu na period prije Bregzita bila bi činjenica da Britanija gotovo sigurno više ne bi mogla da računa na privilegije koje je nekada imala.

Bivši evropski pregovarači za Bregzit poručili su da za London ne bi bilo novog „specijalnog aranžmana“, već bi morao da prihvati standardne uslove koji važe za sve nove članice, piše Guardian.

To znači da više ne bi bilo britanskog rabata na uplate u budžet EU koji je izborila Margaret Tačer, niti trajnog izuzeća od uvođenja eura ili članstva u Šengenskom prostoru. Takođe, Britanija više ne bi mogla da bira u kojim evropskim politikama želi da učestvuje, a u kojima ne, prenosi Guardian.

Šta bi bilo sa funtom?

Pitanje koje se često postavlja jeste da li bi Britanija morala da uvede euro.

Pravno gledano, svaka nova članica EU obavezuje se da će, kada ispuni propisane kriterijume, pristupiti eurozoni. Međutim, iskustvo pojedinih država, poput Švedske, pokazuje da u praksi taj proces može biti odlagan godinama.

Drugim riječima, London gotovo sigurno više ne bi dobio trajno izuzeće kakvo je imao prije Bregzita, ali ni uvođenje eura ne bi bilo automatsko odmah po prijemu u Evropsku uniju, piše The Week.

Proces bi trajao godinama

Iako je Velika Britanija već bila članica evropskog bloka gotovo pola vijeka, stručnjaci smatraju da bi novi pristupni pregovori i njihova ratifikacija potrajali godinama.

Razlog je to što bi bilo potrebno otvoriti i zatvoriti pregovaračka poglavlja, uskladiti zakonodavstvo sa svim promjenama koje su u međuvremenu usvojene u EU, a zatim dobiti saglasnost svih država članica za prijem, navodi Institute for Government.