Popović: Srbija je sebi nanijela najveću štetu

Pričom da postoji koalicija između Podgorice, Zagreba i Sarajeva i Prištine koja sve vrijeme radi protiv Srbije, vlast Ale4ksandra Vučića potpiruje sukob i izaziva probleme radi sopstvenog opstanka. Tako su radili i kada su krenuli u ratove, sa pričom da se brane, a ratove je izazvala Miloševićeva politika. Sve to može prerasti i u neku ozbiljniju krizu ako vlast ne padne u jednom trenutku i nastavi da non-stop provocira sve okolo, objašnjava u razgovoru za Pobjedu Dragan Popović, istoričar i direktor Centra za praktičnu politiku.

Što je Srbija uradila sebi anticivilizacijskim činom kada je Ratka Mladića, sa izvršnom presudom za genocid, sahranila uz vojne počasti?

POPOVIĆ: Svi smo očekivali da će se to desiti. Vlast je celu državu stavila u službu sahrane ratnog zločinca, što je dosta radikalno čak i za takvu vlast. Pretpostavljam da je njihov interes bio da pred izbore malo pumpaju nacionalističku atmosferu i situaciju da postoji neka zavera da je Mladić ubijen u Hagu. Ali, prevarili su se u reakciji građana. Uz sve napore koje su preduzeli, uključujući i zloupotrebu vojske i medija, na sahrani je prema proceni onih koji profesionalno broje bilo 16.000 ljudi i najviše iz BiH. Vlast je nanela ogromnu štetu Srbiji, a čak ni za sebe nema opipljivu korist. Potvrđuje se pravilo da nacionalistička politika i radikalska ideologija neprestano nanose štetu Srbiji i Srbima ali i svima drugima.

Kako ćemo se izboriti sa zaostavštinom 90-ih godina - događaji se tumače mitovima a ne činjenicama, negiraju se izvršne presude Haškog tribunala koji je priznala Srbija i sarađivala sa njim. Što treba društvu da bi krenulo naprijed?

POPOVIĆ: Prvo mora da se skloni autoritarna vlast, jer autoritarna vlast zloupotrebljava istoriju. Ona gradi mitove i na njima živi. Da bi takva vlast postojala neophodno joj je da ubedi ljude da postoji protiv Srbije velika zavera, da svi mrze Srbe i da treba da glasamo za njih jer su oni ti koji navodno brane Srbe. Prvo se mora skloniti ne samo konkretna nego i svaka vrsta vlasti koja zatvara konkretan prostor za dijalog i sukob mišljenja. Kada se skloni ta ključna prepreka onda nas čeka ogroman i neizvestan posao da na činjenicama gradimo novi korpus znanja, upoznajemo nove ljude posebno mlade sa tim činjenicama i razgovaramo o tome kakve su posledice. Kao društvo treba da se suočavamo sa tim da među nama žive ubice, a ne to da tolerišemo, ali to zahteva vreme, strpljenje i ne može se raditi na silu. Primeri iz sveta, pa i Nemačka koja bi trebalo da bude najbolji primer, pokazuju da je to jako teška i naporna borba i trebaće nam mnogo saveznika i ljudi da se uključe u tu borbu. Ne umem da predvidim ishod, ali je jako važno da od te borbe ne odustanemo.

Od 2000. do 2012. godine kroz udžbenike nije mnogo urađeno da se ne revidira istorija. Zašto smo to propustili?

POPOVIĆ: Do 2012. nije postojao jedinstven pogled na ono šta nam se dešavalo u istoriji. Nije bilo dovoljno kontinuiteta da kao društvo ostavimo dovoljno traga ljudima da saznaju za činjenice, da ih prihvate i da je mogući drugačiji narativ od onog što stalno slušaju. Nije bilo isto kada su prosvetu i politiku vodili Zoran Đinđić i Gašo Knežević posle su to vođstvo preuzeli ljudi iz Koštuničine stranke.

Ponavljam, biće jako teška borba. Kada padne ova vlast niko ne treba da se vara da će doći genijalci koji će mahnuti čarobnim štapićem. Neće. Treba da se suočimo i sa tim da ogroman broj ljudi koji ne podržava ratne zločine i politiku koja je do njih dovela veruje da nije neophodno suočavati se sa prošlošću. Ne samo u Srbiji nego i u svetu ima dosta narativa da neke stvari treba zaboraviti i čeka nas rasprava u društvu.

Ljudi koji ne odobravaju ratne zločine nijesu za suočavanje sa prošlošću zato što znaju što se desilo, žrtve su propagande ili ih to ne zanima?

POPOVIĆ: Sva istraživanja koja su rađena na tu temu pokazuju da je trećina ljudi poverovala u narativ da se ništa strašno nije desilo jer su svi činili zločine, trećina osuđuje ratne zločine, a preostalu trećinu to ne interesuje. Iz mog višedecenijskog rada znam da ozbiljnu većinu ljudi to ili ne interesuje ili smatra da je suviše naporno o tome razmišljati i razgovarati. Misle da te teme dovode do sukoba i polarizacije u društvu i da mogu naneti štetu društvenoj koheziji. Možda će nam ti ljudi biti veća prepreka, kada se radi na suočavanju sa prošlošću nego oni koji misle da je nacionalizam dobra politika i da su ratovi bili nužni.

Srbija vuče radikalne poteze, zbog veličanja Mladića kao heroja uzdrmala je region. Oštre su reakcije iz Hrvatske, BiH. Crna Gora će preispitati povjerenje predsjedniku parlamenta. Ko u Srbiji nije svjestan što se dešava?

POPOVIĆ: Vlast u Srbiji živi na pomeranju sukoba. Ne mogu da se setim nijedne ozbiljnije situacije u regionu i tenzije a da vlast u Srbiji nije bila umešana, što nam govori da vlast živi na tome da treba uplašiti dovoljan broj ljudi.

Vlast u Srbiji prikazuje da postoji koalicija između Podgorice, Zagreba i Sarajeva i Prištine koja sve vreme radi protiv Srbije. To je njihov narativ i bilo bi čudno da ne izazivaju sukobe jer ih non-stop potpiruju. Tako su radili i kada su krenuli u ratove, sa pričom da se brane, a ratove je izazvala Miloševićeva politika. Ljudi iz Nikšića su išli da brane Dubrovnik i Konavle. Svetski trendovi pokazuju da lako možete uplašiti ljude ako ih ubedite da vreba neki neprijatelj, a uplašeni ljudi su spremni da pristanu na mnoge stvari uključujući i da se malo ostrve prema neprijatelju jer misle da je to korisno. Dakle, ključni problem je vlast Aleksandra Vučića koja izaziva probleme radi opstanka na vlasti. Sve to može prerasti i u neku ozbiljniju krizu ako takva vlast ne padne u jednom trenutku i nastavi da sve okolo stalno provocira.

Poslije kritičkih tekstova u zapadnim medijima zaoštrene su poruke evropskih zvaničnika na Iks mreži: Kaja Kalas je prvo rekla da nije bila državna sahrana. Hoće li se oštre poruke pretvoriti u praksu?

POPOVIĆ: Ne verujem. Na ono što Vučić radi, EU ne može da žmuri na oba oka već samo na jedno jer imaju svoju računicu koja je dnevnopolitička, ključna im je navodna stabilnost i na osnovu toga gledaju sve drugo. Osim što urušava Srbiju, Vučić urušava i regionalnu stabilnost i tu mu izmiču tepih ispod nogu. Njegovi potezi su sve veći autogolovi. Možda će EU malo zaoštriti prema Srbiji, ali EU je spora birokratska tvorevina koja teško menja svoju politiku. Zemlje EU imaju i različite interese prema Srbiji neke prodaju rafale, druge hoće da očuvaju velike investicije u Srbiji, treće da obezbede mesto za sopstvene investicije. Na sve to moramo računati. Ovakvu vlast mogu da sruše jedino građani Srbije . Bilo bi lepo da barem ne odmažu ljudi van granica Srbije.

Parlamentarni izbori u Srbiji su zakazani za 25. oktobar. Da li EU treba Vučić? U momentu kada ga svi osuđuju zbog pomenute sahrane i negiranja genocida on je otišao u Pariz, na poziv predsjednika Francuske Emanuela Makrona, na Međunarodni samit o svemuru.

POPOVIĆ: Zato sam i rekao nije samo podrška zbog stabilnosti nego i zbog bilateralnih i ekonomskih interesa. Neke od Vlada država EU su dosta uložile u odnose sa vlastima u Srbiji i u ekonomiju. Svi u Evropi smo nažalost u velikom problemu jer je EU učinila mnogo da izblede njeni principi i nije jasno gde su povučene crvene linije. Treba i to razumeti. Mi u ovom trenutku na to ne možemo da utičemo, ali građani i mediji mogu da vrše pritisak na zvaničnike EK da barem ne pomažu režimu.