Samit EU-Velika Britanija: Novo približavanje
„Istorijski trenutak“, oduševljeno je rekla predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen na konferenciji za novinare u sali kuće Lankaster u srcu Londona. Britanski premijer Kir Starmer, s druge strane, govorio je o „zdravom razumu“. Izbor riječi jasno pokazuje koliko su interesi njih dvoje različiti.
Starmer želi da sporazum proda kao pragmatično rješenje od kojeg će posebno britanske kompanije imati koristi. Za Evropsku uniju geopolitički suočenu s prijetnjom iz Rusije to je pitanje repozicioniranja i dobijanja pouzdanog vojnog partnera u Velikoj Britaniji. Samit je bio prvi te vrste od Bregzita prije pet godina.
Pismo o namjerama s dugačkim spiskom obaveza
U mnogim oblastima, sporazum je samo izjava o namjerama; tek bi trebalo razraditi mnogo detalja. U svakom slučaju, dvije strane izjavljuju da će u budućnosti bliže sarađivati. To se odnosi na bezbjednost i odbranu, standarde hrane, ribarstvo i energetiku.
- I jedna i druga strana imaju dugačak spisak obaveza. Ujedinjeno Kraljevstvo u Evropi koja se mijenja - procjenjuje sporazum Janike Vahoviak, stručnjakinja u istraživačkom centru.
Pritom se, kaže, ističe bezbjednosno partnerstvo: zbog promijenjene geopolitičke situacije, EU mora da preispita svoju odbranu i pronađe način da u to uključi i treće zemlje.
Iako detalji još nisu jasni, osnova je postavljena: obije strane ubuduće će se sastajati svakih šest mjeseci. Britanske kompanije za proizvodnju oružja imaju perspektivu da u budućnosti učestvuju u takozvanom programu SAFE EU. Taj projekat vojne nabavke vrijedan je 150 milijardi eura – i to je uspjeh za Starmera.
Osjetljiva pitanja počinju s ribom
Britanski premijer je, međutim, morao da napravi kompromise oko ribolova. Tokom narednih dvanaest godina, flote EU imaće neograničen pristup britanskim vodama – to je „prodaja“, žali se britanski opozicioni lider Kemi Badenoh.
Još jedno osjetljivo pitanje za Veliku Britaniju je takozvana Šema mobilnosti mladih, program koji promoviše razmenu mladih. Pregovori su još uvek u toku, ali se smatra veoma vjerovatnim da će dogovor uskoro biti postignut. Evropska unija veoma je zainteresovana za program razmjene, a britanski univerziteti su među najboljima na svijetu. Britanski stav se poslednjih meseci promenio, kaže Janike Vahovijak – EU je jasno stavila do znanja da neće biti sporazuma bez programa za mlade.
Britanska vlada želi da izbegne sve što bi moglo da bude upotrebljeno protiv konzervativnih opozicionih stranaka: sve što bi moglo biti protumačeno kao „imigracija na mala vrata“ ili čak kao povratak slobodi kretanja. Od stupanja na dužnost, Kir Starmer više puta je obećavao da će smanjiti imigraciju: „Sve oblasti imigracionog sistema – posao, porodica i studiranje – biće pooštrene kako bismo imali veću kontrolu“, rekao je Starmer prošle nedjelje. Takođe je obećao da će broj učesnika u takvim programima biti ograničen.
„Razmjena nije predaja“
Britanske omladinske organizacije pozdravljaju tu najavu: takva razmjena nije „kapitulacija“, već naprotiv, veliki korak napred, kaže Mauricio Katin iz Britanskog omladinskog foruma. Na kraju krajeva, mladi ljudi su ti koji su najviše pogođeni Bregzitom. Loren Mejson, mlada Britanka koja radi u Evropskom omladinskom forumu u Briselu, nada se da će se pregovori brzo nastaviti. Za nju je godina studija u Bonu, koju joj je omogućio program Erazmus, bila „jedna od najboljih godina u životu“. Sa samo dvadeset godina i mjesečnom platom od oko 500 eura, otvorio joj se novi svijet, sjeća se ona: „Prvi put u životu sam bila na baletu.“
Radilo se o mnogo više od pukog učenja novog jezika.
- Odjednom sam morala sama da se snađem, da otvorim bankovni račun i brinem o telefonu- rekla je ona.
Ove godine je naučila i šta je empatija, ali prije svega otpornost i istrajnost. Sada se nada da će i drugi mladi Britanci imati slična iskustva u budućnosti.
Ekonomija se takođe oslanja na mobilnost
Poslovna zajednica se takođe nada napretku u mobilnosti mladih i da bi to moglo da donese „novi zamah“ ekonomskom rastu, ukazuje uticajno britansko poslovno udruženje CBI. Generalno, poslovna zajednica pozitivno gleda na sporazum. Činjenica da London namjerava da se uskladi sa standardima EU u higijeni hrane trebalo bi da olakša trgovinu.
Prema CBI, to bi bila „velika pobjeda“ za britanske kompanije. Sporazum pokazuje da se klima u međusobnim odnosima značajno poboljšala, ocjenjuje Ulrih Hope, generalni direktor Njemačko-britanske industrijske i trgovinske komore.
Koliko god se Britanci ovim sporazumom približavaju EU, Starmerova vlada će nastaviti da insistira na važnim principima. A povratak u Evropsku uniju i dalje ne dolazi u obzir.