<article>Poslanica Demokratske partije socijalista u Skupština Crne Gore, Aleksandra Despotović,  kritikovala je rad nadležnih institucija povodom nestašice peleta i rasta uvoza hrane.– Nema peleta. Nema državnog preduzeća, a uvoz hrane je na istorijskom maksimumu. Šta radi i da li uopšte postoji Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede? Očigledno su svi na odmoru, i to usred zime, kada mu vrijeme nije – navela je Despotović u objavi na mreži X.Kako je poručila, aktuelna situacija pokazuje ozbiljan izostanak odgovornosti i upravljanja u resoru od ključnog značaja za građane i ekonomsku stabilnost države.</article>

Poslanica Demokratske partije socijalista u Skupština Crne Gore, Aleksandra Despotović, &nbsp;kritikovala je rad nadležnih institucija povodom nestašice peleta i rasta uvoza hrane.
– Nema peleta. Nema državnog preduzeća, a uvoz hrane je na istorijskom maksimumu. Šta radi i da li uopšte postoji Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede? Očigledno su svi na odmoru, i to usred zime, kada mu vrijeme nije – navela je Despotović u objavi na mreži X.
Kako je poručila, aktuelna situacija pokazuje ozbiljan izostanak odgovornosti i upravljanja u resoru od ključnog značaja za građane i ekonomsku stabilnost države.

Portal ETV

original

viewImage

baseImage

400x240

400x203

thumbnail

Aleksandra Despotović

Društvo

Despotović: Nema peleta, nema državnog preduzeća, a uvoz hrane na istorijskom maksimumu

Poslanica Demokratske partije socijalista u Skupština Crne Gore, Aleksandra Despotović,  kritikovala je rad nadležnih institucija povodom nestašice peleta i rasta uvoza hrane.
– Nema peleta. Nema državnog preduzeća, a uvoz hrane je na istorijskom maksimumu. Šta radi i da li uopšte postoji Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede? Očigledno su svi na odmoru, i to usred zime, kada mu vrijeme nije – navela je Despotović u objavi na mreži X.
Kako je poručila, aktuelna situacija pokazuje ozbiljan izostanak odgovornosti i upravljanja u resoru od ključnog značaja za građane i ekonomsku stabilnost države.

Piše: Bojan Jovanović
Dok se svet trese od afere Epstajn, dok se u najmoćnijim državama planete preispituju imena, institucije i decenije sistemskog zataškavanja pedofilije i trgovine decom, postoji jedno mesto koje ostaje netaknuto. Ne zato što je nevino - već zato što je gluho. Srbija.
Ovde je afera Epstajn prošla kao loša vest iz sveta slavnih. Jedan usputni komentar predsednika, u kojem se čak i ta globalna trauma relativizuje teorijom da bi Amerika mogla da započne rat kako bi prikrila činjenice o pedofiliji i podvođenju dece - i tišina. Medijska, institucionalna, društvena.
U isto vreme, domaća predstava: „istorijska zaplena droge“, kamere, slikanje, zezanje, smene kao nagrada i na kraju - proces bez procesa. Sve po starom ritualu srpske normalnosti, gde se spektakl nudi umesto odgovora, a sistem ostaje netaknut.
Ali Epstajn nije izolovana priča. On je simbol.
Simbol mreže. Simbol elite. Simbol sistema u kojem deca nestaju, a institucije gledaju na drugu stranu.
Pre nekoliko godina u srpskoj štampi moglo se čitati o centrima prostitucije i pedofilije. Osim Beograda, targetirane su okolina Subotice, Palić, okolina Šapca, Jagodina i jug Srbije, odakle su devojke organizovano odvožene na Kosovo. Niko od autora tih tekstova nikada nije pozvan u Tužilaštvo. Ne da dostavi dokaze - nego da objasni zašto piše.
To je, možda, najglasniji dokaz da sistem nije bio radoznao. A kada država nije radoznala prema zločinu nad decom, to nije propust - to je odluka.
Poseban sloj ove tišine postaje još uznemirujući kada se u obzir uzmu tvrdnje koje su se pojavile u američkom medijskom prostoru, van domašaja srpske javnosti. U jednom od najuticajnijih političkih podkasta u Sjedinjenim Američkim Državama, u emisiji Aleksa Džonsa, gost je izneo tvrdnje da je Ričard Grenel, bivši visoki američki diplomata i specijalni izaslanik za dijalog Beograda i Prištine, tokom boravaka u Beogradu imao seksualne odnose sa maloletnim dečacima uzrasta 14 i 15 godina, kao i da ruske bezbednosne službe navodno poseduju kompromitujuće video-zapise.
Važno je naglasiti: ove tvrdnje nikada nisu proverene pred sudom, ali nikada nisu ni demantovane kroz institucionalni proces. A to je suština problema.
Jer, ako je činjenica - a jeste - da je Grenel zvanično i višestruko boravio u Beogradu, ako je činjenica da se u američkim medijima pojavljuju tvrdnje da strane službe raspolažu kompromitujućim materijalom, onda se nameće pitanje koje niko u Srbiji ne postavlja: Kako je moguće da ruske službe „znaju“, a srpske ne?
Ili znaju - ali ćute.
Ili ne znaju - pa se postavlja pitanje čemu služe.
U obe varijante, ishod je isti: država ne reaguje ni na najteže moguće sumnje koje uključuju decu, strane diplomate i međunarodne ucene. Kada se takve teme prepuštaju podkastima i stranim medijima, dok domaće institucije ostaju u stanju potpunog mirovanja, više ne govorimo o nedostatku dokaza - već o nedostatku volje.
U javnom prostoru se u međuvremenu pojavljuju i podaci da je veliki broj devojaka sa Balkana završio u takozvanom „Sotonističkom raju“, što se direktno uklapa u šire obrasce međunarodne trgovine ljudima. Opet - bez reakcije. Bez istrage. Bez pitanja.
Ne sme se izostaviti ni Srpska pravoslavna crkva. Ne zato što je jedina - već zato što je najzaštićenija. Dugogodišnji slučajevi podvođenja, sistematsko zataškavanje, premeštanje sveštenika, ćutanje hijerarhije i napadi na one koji pitaju postali su obrazac. Zvanični podaci iz međunarodnih registara lica povezanih sa pedofilijom u verskim zajednicama pokazuju da SPC zauzima drugo mesto, odmah iza Ruske pravoslavne crkve, sa 32,2 odsto učešća u registrovanim slučajevima seksualnog zlostavljanja u pravoslavnom svetu.
Svaki put isti mehanizam: negiranje, relativizacija, pozivanje na „napad na veru“, dok žrtve ostaju same.
Ako je tačno da je preko Balkana prošlo, ili nestalo, na stotine hiljada, a možda i više od milion dece u mrežama trgovine ljudima, da li je moguće da srpske službe to nisu znale?
Ako nisu znale - čemu služe?
Ako jesu - za koga rade?
Epstajn nije pao s neba. Takve mreže ne postoje bez logistike, granica, pasoša, policije, obaveštajnih službi, crkava i, pre svega, tišine.
A tišina u Srbiji traje predugo da bi bila slučajna.
Krug se polako zatvara. Ne zato što je pravda neumoljiva - već zato što istina uvek na kraju pokuca.
Pitanje je samo jedno: kad je već pokucala - da li će Srbija ikada reći: uđi?

Tišina u Srbiji traje predugo da bi bila slučajna

Crnogorski karate na Evropskom prvenstvu za kadete, juniore i mlađe seniore u Limasolu predstavljaće 34 takmičara – 27 u borbama i sedam katama, saopšteno je iz Karate saveza.&nbsp;
Šampionat je na programu od 6. do 8. februara, a okupiće 1.205 karatista iz 47 država.&nbsp;
U katama nastupiće kadeti Uroš Stevović (Grbalj) i 
Neda Beljkaš (Potoci), juniori Benjamin Aljošević (Bar) i Katarina Vlahović (Iskra) i mlađa seniorka Jovana Milić (Bar).
U ekipnoj konkurenciji takmičiće se kadetko-juniorski tim u sastavu Benjamin Aljošević, Aleksa Janjić i Aleksa Barjaktarović.
U borbama, u konkurenciji kadeta, nastupiće Arijan Aljošević (do 52, Bar), Luka Đurić (do 63, Gorštak), Lazar Rakočević (do 70, Gorštak), Andrija Kosović (preko 70, Bar), Matea Dedaj (do 47, Bar), Petra Marković (do 54, Omladinac), Dejana Blečić (do 61, Šampion) i Gorana Đorojević (preko 61, (OKK Mavaši).
U konkurenciji juniora za medalje boriće se Branko Lazović (do 55, Iskra), Balša Danilović (do 61, Gorštak), Jusuf Saljiu (do 68, Omladinac), Anes Arifaj (do 76, Iskra), Vuk Vučinić (preko 76, Iskra), Tara Perković (do 48, Omladinac), Lana Vukčević (do 53, Omladinac), Katarina Đukić (do 59, Gorštak), Lara Šakotić (do 66, Onogošt) i Una Raković (preko 66, Omladinac).
Tradiciju dobrih rezultata i osvajanja medalja pokušaće da nastave i mlađi seniori Balša Vojinović (do 60, Iskra), Lazar Đurčević (do 67, Vukovi), Nikša Zejak (do 75, Iskra), Đorđe Durutović (do 84, Bar), Lazar Potpara (preko 84, Fokus), Helena Backović (do 55, Omladinac), Nađa Boričić (do 61, Omladinac), Mariam Zahrane (do 68, Bar) i Jovana Damjanović (preko 68, Omladinac).
Predvodiće ih selektori Biserka Radulović i Milena Milačić u katama, a u borbama Almir Cecunjanin, Žarko Raković, Dejan Ivanović i Nenad Vojinović.
Mečeve na šampionatu sudiće Miodrag Radunović i Toko Raičević.&nbsp;
Crnogorsku delegaciju predvodiće predsjednik Igor Ognjenović, u kojoj su još direktor Slobodan Vlahović, sekretar Veljko Brnović i doktor Perica Maraš.
Prvog takmičarskog dana, u petak, na tatami će kataši u svim uzrasnim kategorijama i kadeti u borbama.&nbsp;
Za subotu predviđeni nastupi kata timova i borbe u konkurenciji juniora i mlađih seniora, dok su u nedjelju finalni mečevi.&nbsp;
Na prošlogodišnjem šampionatu Evrope crnogorski karatisti osvojili su šest bronzanih medalja.
Medalje u poljskom gradu Bjelsko-Bjala osvojili mlađi seniori Balša Vojinović i Helena Backović, juniorke Una Raković i Jovana Damjanović u borbama i Katarina Vlahović u katama i muški kadetsko-juniorski kata tim u sastavu Benjamin Aljošević, Aleksa Janjić, Ajsel Gershwitz i Aleksa Barjaktarović.&nbsp;
Na korak od medalje bio je i ženski kadetsko-juniorski kata tim (Viktorija Raičević, Mia Ramović i Katarina Vlahović), ali je u meču za treće mjesto doživio poraz i završio kao petoplasirani .&nbsp;

EP u Limasolu: Crnogorska karate reprezentacija učestvuje sa 34 takmičara

&nbsp;Institut „Simo Milošević“ u ovu poslovnu godinu ulazi sa značajno boljim finansijskim pokazateljima, dok preliminarni rezultati ukazuju da će prethodna biti najuspješnija od početka tranzicionog perioda, saopštio je izvršni direktor, Zoran Kovačević.
- U prethodnoj godini smo ostvarili osam odsto više noćenja nego u 2024, a dobit nakon oporezivanja premašiće tri miliona EUR. Kada se realizuje prvi krug Plana restrukturiranja, kroz dokapitalizaciju koja je u toku, Institut ulazi u period finansijski stabilnog poslovanja- rekao je Kovačević agenciji Mina-business.
&nbsp;On je dodao da ne treba zanemariti sve buduće izazove, u kontekstu održavanja finansijske stabilnosti, počevši od daljnje dinamike realizacije Plana restrukturiranja, u funkciji povećanja konkurentnosti kroz unapređenje kvaliteta smještajnih kapaciteta i medicinske opreme, pa do svih drugih eksternih faktora koji mogu imati izrazite uticaje na djelatnosti poput one kojim se Institut bavi.
Kovačević je kazao da Institut Igalo u ovu poslovnu godinu ulazi sa značajno boljim finansijskim pokazateljima, kako u poređenju sa prethodnom, tako i u odnosu na cijeli tranzicioni period.&nbsp;
&nbsp;- Danas smo kompanija koja ima stabilno tekuće poslovanje, te kada se kroz prvi krug realizacije Plana restrukturiranja, okončanjem aktuelnog procesa dokapitalizacije, riješe obaveze iz ranijeg perioda, za očekivati je da će nastavak procesa oporavka biti jednako uspješan- naveo je Kovačević.&nbsp;
&nbsp;Na tom putu su, prema njegovim riječima, kako aktuelni, tako i budući izazovi, koje već registruju.
&nbsp;- Obezbjeđenje operativne funkcionalnosti, do početka renoviranja predviđenog Planom restrukturiranja, zastarjelih kapaciteta i opreme, u koje godinama nije adekvatno ulagano, jedan je od najvećih izazova sa kojim se trenutno suočavamo. Pored toga, očuvanje i podmlađivanje kadrovskog potencijala, posebno onog u domenu specifičnih poslova vezanih za medicinsku rehabilitaciju, po kojem je Institut Igalo prepoznat širom Evrope, predstavlja jedan od &nbsp;najvećih izazova, sa kojim se u ovom trenutku dobro nosimo, ali moramo stalno pratiti trendove i biti u skladu sa novim kretanjima- rekao je Kovačević.&nbsp;
&nbsp;On je kao jedan od izazova u poslovanju Instituta naveo i problem takozvane urbane degradacije.
&nbsp;- S obzirom na to da smo rehabilitacioni centar, koji pretenduje da privuče korisnike sa najzahtjevnijih evropskih i svjetskih tržišta, možemo reći da je urbana degradacija kroz betonizaciju, koja se kao rezultat nedostatka strukovne etike „legalno“ sprovodi na prostoru u bližem okruženju Instituta, izazov je koji prijeti da trajno naruši kvalitet i konkurentnost naše ponude u odnosu na druge centre ovog tipa u regionu i Evropi. Da li će se i kako izvesti neki vid urbane sanacije prostora u našem okruženju, koji bi trebalo da izgleda kao lječilišno mjesto, kakvo je Igalo nekad bilo, jedan je od najvećih izazova sa kojim će se Institut u budućnosti nositi- kazao je Kovačević
&nbsp;On je podsjetio da se trenutno realizuje prvi korak Plana restrukturiranja, koji je na inicijativu Vlade i uz podršku manjinskog akcionara Vila Olive, usvojila Skupština Instituta, a koji podrazumijeva uplatu, kroz dokapitalizaciju, nešto preko 21 milion EUR.
&nbsp;- Na taj način će se riješiti preostale zaostale obaveze iz ranijeg perioda. Plan restrukturiranja dalje predviđa značajne investicije u unapređenje smještajnih kapaciteta i medicinske opreme. Time će se omogućiti povratak Instituta na veoma zahtjevno evropsko tržište medicinske rehabilitacije. Vrijednost tih ulaganja iznosi 60 miliona EUR, a očekivani period za njihovu realizaciju je do kraja 2028. godine- precizirao je Kovaćević.&nbsp;
&nbsp;On je dodao da se rizici koji mogu ugroziti Plan restrukturiranja vezuju prvenstveno za zadatu dinamiku realizacije.
&nbsp;- Neće biti jednostavno da se ispoštuju sve zakonom predviđene procedure, uz poštovanje pravila struke koja se vezuju za renoviranje, a imajući u vidu nedostatak radne snage i građevinske operative na tržištu Crne Gore- naveo je Kovačević.
&nbsp;Jedan od najvećih izazova je, prema njegovim riječima, potreba organizacije redovnih poslovnih aktivnosti i ispunjenja permanentnih obaveza prema crnogorskim i drugim stalnim korisnicima usluga Instituta, preko kojih se osigurava aktuelna tekuća likvidnost, sve dok traje renoviranje kapaciteta u kojima im se obezjeđuje uspješan oporavak.
&nbsp;Kovačević je podsjetio da su u prvom krugu dokapitalizacije, sprovedenom u januaru, pravo otkupa 152,07 hiljada emitovanih akcija imali samo postojeći akcionari emitenta. On je objasnio de je od tog broja upisano 74,9 hilajda akcija, za koje je Vlada uplatila 4,6 miliona, a HTP Vila Oliva sedam miliona EUR.
&nbsp;Nakon toga, objavljen je drugi krug prodaje akcija u postupku javne ponude u kojem je preostalo 77,16 hiljada akcija, što je 50,74 odsto ukupnog iznosa emitovanih dionica, pojedinačne nominalne vrijednosti 154,93 EUR.
&nbsp;- Očekujemo da će Vlada, shodno svim prethodnim odlukama, otkupiti planirani iznos, uz ulaganje još oko deset miliona EUR, čime bi se obezbjedila uspješnost cijelog procesa i sredstva za Planom restrukturiranja predviđeno rješavanje preostalih obaveza iz ranijeg perioda- objasnio je Kovačević.
&nbsp;Planom restrukturiranja su, prema njegovim riječima, predviđene značajne investicije, kako u unapređenje smještajnih kapaciteta, mjereno hotelskim standardima do nivoa četiri zvjezdice, tako i u kompletnu medicinsku opremu.&nbsp;
&nbsp;- Naravno, to podrazumjeva i renoviranje kompletne infrastrukture, koja je stara preko 40 godina. U ovom trenutku, mi smo već počeli sa renoviranjem urgentnih pozicija, tako da je u toku veoma obiman zahvat na renoviranju šest postojećih i ugradnja jednog novog lifta u objektu druge faze Instituta. Nadamo se da ćemo do ljeta obezbjediti sve preduslove za izolaciju ogromnih površina ravih krovova, te potom postavljanje solarnih kolektora na tom objektu- kazao je Kovačević.
&nbsp;On je dodao da ih očekuje i veoma zahtjevna priprema za izradu kompleksne projektne dokumentacije potrebne za raspisivanje tendera u cilju izbora izvođača radova koje previđa Plan restrukturiranja.
&nbsp;Kovačević smatra da je jedini ispravan cilj budućeg razvoja Instituta vezan za viziju koju su uspostavili njegovi utemeljivači, a to je međunarodno konkurentan centar za medicinsku rehabilitaciju, zasnovan prije svega na znanju, a potom i prirodnim faktorima, izvanrednoj geografskoj poziciji, adekvatnom okruženju i svemu što se u prethodnih 75 godina rada pokazalo kao uspješna formula.
&nbsp;- Kolika je snaga i održivost tog koncepta pokazuje iskustvo koje imamo posljednjih par decenija tranzicije, kada je iz različitih razloga Institut Igalo doveden do ivice poslovnog ambisa, u odnosu na ono što imamo u ovom trenutku. Danas, zahvaljujući odlukama iz prethodne dvije godine, nadležnih u Vladi, vazanim za kreiranje Plana restrukturiranja, kojim je obezbjeđena pomoć države usklađena sa evropskom regulativom, uz uvažavanje realnih troškova u obradi crnogorskih osiguranika iskazano kroz adekvatnu cijenu, te permanentnoj posvećenosti zaposlenih uz adekvatno rukovođenje, Institut je opet jedan od najznačajnijih crnogorskih brendova koji može da ima sjajnu i više nego održivu budućnost- poručio je Kovačević.

Institut ''Simo Milošević'' bilježi najbolje finansijske pokazatelje od tranzicije

Na sastanku parlamentarne delegacije Demokratske partije socijalista sa američkim kongresmenom Majklom Tarnerom u Vašingtonu ocijenjeno je da Crna Gora mora nastaviti da snaži partnerstvo sa Sjedinjenim Američkim Državama kako bi sačuvala evroatlantsku orijentaciju i sopstvenu stabilnost.
Predsjednik DPS-a i poslanik u Skupština Crne Gore, Danijel Živković, istakao je da aktuelna parlamentarna većina u Crnoj Gori, koja se, kako je naveo, osipa pod spoljnim pritiscima, nije sposobna da zemlju uvede u Evropsku uniju.
– Put u Evropsku uniju nema alternativu i zato je Crnoj Gori potrebna stabilna proevropska vlada koja će predano raditi na evropskim integracijama – poručio je Živković tokom sastanka.
Kongresmen Tarner je, kako se navodi u saopštenju DPS-a, naglasio da Sjedinjene Američke Države snažno podržavaju integraciju Crne Gore u Evropsku uniju.
– Mi vas razumijemo i podržavamo. Ne idemo nikud i ostajemo u regionu – poručio je Tarner.
Parlamentarnu delegaciju DPS-a, pored Živkovića, činili su predsjednik Odbora za evropske integracije Ivan Vuković i šef poslaničkog kluba DPS-a Andrija Nikolić.
Delegacija je zahvalila kongresmenu Tarneru na njegovoj važnoj ulozi u pružanju podrške integraciji Crne Gore u NATO, kao i na aktivnom angažmanu kroz crnogorski kokus u Kongresu Sjedinjenih Američkih Država.

Despotović: Nema peleta, nema državnog preduzeća, a uvoz hrane na istorijskom maksimumu

Tagovi

Tišina u Srbiji traje predugo da bi bila slučajna

EP u Limasolu: Crnogorska karate reprezentacija učestvuje sa 34 takmičara

Institut ''Simo Milošević'' bilježi najbolje finansijske pokazatelje od tranzicije

Živković sa Tarnerom: Očuvanje evroatlantskog kursa zahtijeva stabilnu proevropsku vlast

Programska šema

PRATITE TVe UŽIVO