Vujović: Građani će dobiti jasnu zaštitu na internetu, a kompanije precizno određene obaveze

Poslanici su usvojili Zakon za sprovođenje Regulative Evropske unije o digitalnim uslugama (DSA), čime se uspostavlja konkretan sistem odgovornosti za primjenu evropskih pravila u Crnoj Gori, pa će građani dobiti jasnu zaštitu na internetu, a kompanije precizno određene obaveze, saopšteno je iz Ministarstva kulture i medija.

Čelnica tog resora Tamara Vujović kazala je da je zadatak Zakona za sprovođenje Regulative Evropske unije o digitalnim uslugama da obezbijedi nacionalni institucionalni, procesni i sankcioni okvir za primjenu Akta o digitalnim uslugama (DSA).

- Obaveze pružalaca usluga proizilaze iz evropske regulative, dok ovaj Zakon određuje ko ih nadzire, kako se štite prava korisnika i kako se utvrđuje odgovornost za izričito propisane povrede. Ono što je nezakonito u offline svijetu biće nezakonito i u online prostoru. Primjenom ove direktive se normira i to ko vrši nadzor nad primjenom ovog zakona i ovim zakonom se imenuje koordinator za digitalne usluge. Time se obezbjeđuje djelotvorna zaštita korisnika, naročito maloljetnika, i utvrđuju precizne granice nadzornih ovlašćenja i proporcionalne sankcije - pojasnila je Vujović.

Agencija za audiovizuelne medijske usluge, dodala je, biće koordinator za digitalne usluge i ona time postaje jedinstvena kontakt tačka za Evropsku komisiju, Evropski odbor i koordinatore drugih država članica.

- Nezavisnost ovog organa konkretizovana je članom 10. Drugi domaći nadležni organi pružaju pravnu, stručnu i tehničku pomoć u okviru svojih postojećih nadležnosti, ali ne učestvuju u donošenju odluka Agencije - objasnila je Vujović.

Članovi 6 i 7, kako je navela, uređuju važno pitanje naloga protiv nezakonitog sadržaja na internetu i naloga za davanje informacija, a ovlašćenje za izdavanje naloga mora postojati u posebnom zakonu.

- Član 11 zakona omogućava nadzor samo za pružaoce internet usluga za koje je nadležna Crna Gora, ili koji su osnovani u Crnoj Gori, a izuzimaju se pitanja za koja je isključivo nadležna Evropska komisija. Evropska komisija je isključivo nadležna za veoma velike online platforme koje imaju više od 45 miliona korisnika - objasnila je Vujović.

Prema njenim riječima, Agencija može da naloži usklađivanje sadržaja, da prihvati izjavu koju daje pružalac usluga na internetu da će ukloniti sadržaj ili ga uskladiti sa normama, a može i da odredi privremenu mjeru radi sprječavanja neposredne opasnosti od ozbiljne štete.

- Za građane će biti naročito važan član 13, a to je kada oni šalju pritužbe Agenciji za audiovizuelne medijske usluge. One se mogu podnijeti elektronski, neposredno ili preko ovlašćene organizacije. Agencija potvrđuje prijem, procjenjuje navode iz prijave, dokaze i obavještava podnosioca o postupanju i ishodu. Ako je nadležan koordinator druge države članice za tog internet providera, pritužba mu se prosljeđuje - kazala je Vujović.

Član 5, kako je rekla, dodatno uređuje sertifikovanje organa za vansudsko rješavanje sporova, reguliše status pouzdanih prijavljivača, uz zabranu da se podzakonskim aktom mijenjaju uslovi iz DSA-a.

- Zaštita maloljetnika dobija konkretan sankcioni oslonac u članu 16, koji obuhvata povredu obaveza iz člana 28 Evropske direktive. A to je npr. da ne može da ima ciljano oglašavanje za maloljetnike, da su neodgovarajuće dizajnirani interfejsi za maloljetnike itd. - pojasnila je Vujović.

Član 17 štiti potrošače na platformama i tu se, kako je rekla, radi o ugovorima o kupoprodaji online.

- Platforma je dužna da do određene mjere obezbijedi i garantuje tačnost podataka, dakle nema obavezu da sve provjerava, samo u mjeri mogućeg - rekla je Vujović.

Ukazala je da članovi 15 do 18 propisuju prekršaje, a član 19 kriterijume kojima sud odmjerava kaznu.

- Agencija prikuplja dokaze i podnosi zahtjev za pokretanje prekršajnog postupka, ali naravno sud odlučuje o odgovornosti i o visini kazne. Maksimalna kazna koja može biti za pružaoca usluga je 6 odsto od svjetskog godišnjeg prometa za povrede postupka iz članova 15 do 17 i maksimum 1 odsto od godišnjeg dohotka ili svjetskog godišnjeg prometa za procesne povrede iz člana 18 i to predstavljaju gornje granice finansijskog kažnjavanja - kazala je Vujović.

Ako platforma dobije nalog da plati tri odsto od svoga dohotka i nije platila tu kaznu, Agencija, kako je kazala, daje nalog koji, sve dok se ne izvrši uplata, povećava finansijsku kaznu po pet odsto dnevno od dnevnog profita te platforme.

- Član 22 predviđa najmanje 0,05 odsto tekućeg budžeta za svaku fiskalnu godinu do pristupanja, a član 9 uređuje trajno finansiranje nakon članstva - pojasnila je Vujović.