<article>U okviru Godišnjih sastanaka Svjetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda, koji se održavaju u Vašingtonu, guvernerka Centralne banke Crne Gore Irena Radović sa svojim timom realizovala je niz bilateralnih sastanaka sa visokim predstavnicima partnerskih centralnih banaka.Guvernerka Radović prisustvovala je radnom doručku koji su zajednički organizovale guvernerka Danske narodne banke Signe Krogstrup, zamjenica guvernera Švedske narodne banke Anna Seim i zamjenica guvernera Banke Finske Marja Nykänen. Tema razgovora bile su nove forme novca, digitalna plaćanja, inovacije u platnim sistemima i prekogranična plaćanja.Poseban akcenat stavljen je na potrebu ravnoteže između efikasnosti, otpornosti i bezbjednosti platnih sistema, kao i na ulogu digitalnog eura i digitalnih valuta centralnih banaka (CBDC) u budućem finansijskom okruženju.Guvernerka Radović istakla je da je Crna Gora, kao eurizovana ekonomija koja koristi euro, već integrisana u evropski platni prostor kroz SEPA sistem, te da su iskustva nordijskih zemalja dragocjena za dalji razvoj digitalnih finansijskih servisa u Crnoj Gori.U nastavku dana, guvernerka Radović učestvovala je na sastanku guvernera centralnih banaka zemalja Zapadnog Balkana sa guvernerom Banke Italije Fabiom Panettom. Nakon što su centralne banke Albanije, Bosne i Hercegovine, Republike Kosovo i Crne Gore u januaru ove godine potpisale pismo o namjerama za realizaciju TIPS Clone projekta, potpisan je i aneks ovog dokumenta kojim se Sjeverna Makedonija zvanično priključila projektu.Na taj način dodatno je ojačana regionalna saradnja centralnih banaka Zapadnog Balkana u izgradnji interoperabilne infrastrukture za instant plaćanja.Tokom boravka u Vašingtonu, guvernerka Radović sastala se i sa guvernerom Centralne banke Malte Edwardom Sciclunom, sa kojim je razgovarala o mogućnostima produbljivanja saradnje dvije centralne banke, s ciljem integracije Centralne banke Crne Gore u Evropski sistem centralnih banaka. U tom kontekstu, razmatrane su teme vezane za poslovanje trezora, gotovinske operacije, emisiju novca u okviru Eurosistema, kao i drugi aspekti saradnje od zajedničkog interesa.</article>

U okviru Godišnjih sastanaka Svjetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda, koji se održavaju u Vašingtonu, guvernerka Centralne banke Crne Gore Irena Radović sa svojim timom realizovala je niz bilateralnih sastanaka sa visokim predstavnicima partnerskih centralnih banaka.
Guvernerka Radović prisustvovala je radnom doručku koji su zajednički organizovale guvernerka Danske narodne banke Signe Krogstrup, zamjenica guvernera Švedske narodne banke Anna Seim i zamjenica guvernera Banke Finske Marja Nykänen. Tema razgovora bile su nove forme novca, digitalna plaćanja, inovacije u platnim sistemima i prekogranična plaćanja.
Poseban akcenat stavljen je na potrebu ravnoteže između efikasnosti, otpornosti i bezbjednosti platnih sistema, kao i na ulogu digitalnog eura i digitalnih valuta centralnih banaka (CBDC) u budućem finansijskom okruženju.
Guvernerka Radović istakla je da je Crna Gora, kao eurizovana ekonomija koja koristi euro, već integrisana u evropski platni prostor kroz SEPA sistem, te da su iskustva nordijskih zemalja dragocjena za dalji razvoj digitalnih finansijskih servisa u Crnoj Gori.
U nastavku dana, guvernerka Radović učestvovala je na sastanku guvernera centralnih banaka zemalja Zapadnog Balkana sa guvernerom Banke Italije Fabiom Panettom. Nakon što su centralne banke Albanije, Bosne i Hercegovine, Republike Kosovo i Crne Gore u januaru ove godine potpisale pismo o namjerama za realizaciju TIPS Clone projekta, potpisan je i aneks ovog dokumenta kojim se Sjeverna Makedonija zvanično priključila projektu.
Na taj način dodatno je ojačana regionalna saradnja centralnih banaka Zapadnog Balkana u izgradnji interoperabilne infrastrukture za instant plaćanja.
Tokom boravka u Vašingtonu, guvernerka Radović sastala se i sa guvernerom Centralne banke Malte Edwardom Sciclunom, sa kojim je razgovarala o mogućnostima produbljivanja saradnje dvije centralne banke, s ciljem integracije Centralne banke Crne Gore u Evropski sistem centralnih banaka. U tom kontekstu, razmatrane su teme vezane za poslovanje trezora, gotovinske operacije, emisiju novca u okviru Eurosistema, kao i drugi aspekti saradnje od zajedničkog interesa.

Portal ETV

original

viewImage

baseImage

610x380

500x500

400x240

400x203

thumbnail

Irena Radović

CBCG

Ekonomija

Guvernerka Radović u Vašingtonu: Jačanje međunarodne saradnje i razmjena iskustava

Ruska 18-godišnja pjevačica osuđena je na 13 dana zatvora nakon što je na glavnoj aveniji u Sankt Peterburgu izvodila pjesmu koju je Kremlj zabranio.
Diana Loginova, studentkinja muzičke akademije, koja nastupa pod imenom Naoko sa svojim bendom Stoptime, uhapšena je juče nakon što je njena izvedba popularne pjesme "Zadruga Labuđe jezero" prognanog ruskog repera Noize MC-ja postala viralna na ruskim društvenim mrežama.
Videozapis prikazuje grupu mladih kako pjevaju zajedno s Loginovom u rijetkom iskazu javnog prkosa vlastima.
Sud u Sankt Peterburgu proglasio ju je danas krivom za organizovanje neplaniranog okupljanja koje je blokiralo javni pristup metrou, što se smatra prekršajem, a ne kaznenim djelom. Gradska policija izjavila je da će Loginova, nakon što odsluži 13 dana, biti optužena i za prekršaj "diskreditovanja "ruske vojske.
Noize MC, muzičar koji je napisao "Zadrugu Labuđe jezero" i pravog imena Ivan Aleksejev, otvoreno kritikuje Kremlj, a nakon početka rata u Ukrajiji je napustio Rusiju.

Ruska pjevačica zbog zabranjene pjesme ide u zatvor

Skoro 50 odsto građana smatra da Srpska pravoslavna crkva ima uticaj na političke prilike, dok 21.6 nema stav. Što se tiče Srbije, 30 odsto ispitanika smatra da vlast u toj zemlji ima veliki utjecaj, 28.7 odsto smatra da nema uticaj, a 20.7 da je uticaj precijenjen.
To je danas rekla danas direktorica CEDEM-a Nevenka Vuksanović predstavljajući istraživanje te NVO.&nbsp;
Govoreći o istorijskim temama, Vuksanović je kazala da su građani u većini prepoznali partizane kao borce protiv fašizma (37.9 odsto), dok 30.6 odsto nije imalo stav.
- Ostali odgovori bili su da su borci protiv fašizma bili i jedni i drugi (14 odsto), da nijedni (8,8 odsto) ili četnici (8,7 odsto) - dodala je Vuksanović.
Ona je navela da su građane pitali i za stav povodom podizanja spomenika Pavlu Đurišiću.
- Protiv podizanja spomenika je skoro 40 odsto građana, 25.3 odsto smatra da to nije važno, 13.5 odsto podržava inicijativu, dok gotovo 22 odsto nema stav. Reakciju države na ovo pitanje više od 50 odsto ispitanika nije ocijenilo, dok je protiv državne akcije 27.3 odsto, a 20.4 odsto podržava akciju države - izjavila je Vuksanović.&nbsp;

CEDEM: 37.9 odsto građana smatra da su partizani borci protiv fašizma, 30.6 nema stav

Portparolka predsjednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa Karolin Levit izjavila je danas da američki predsjednik veruje da još uvijek postoji mogućnost da dođe do direktnog sastanka između predsjednika Rusije Vladimira Putina i ukrajinskog lidera Volodimira Zelenskog.
Na brifingu za novinare u Vašingtonu, Levit je navela da je Tramp izrazio spremnost da pomogne u organizaciji tog susreta, dodajući da je slična inicijativa bila razmatrana i nakon njegovog sastanka s Putinom u Aljasci u avgustu ove godine, prenosi Skaj njuz.
Prema njenim riječima, Zelenski je tada poručio da je spreman za razgovor sa ruskim predsjednikom, ali do susreta nije došlo jer Moskva nije dala konačan odgovor.

Karolin Levit: Tramp vjeruje da postoji mogućnost sastanka Putina i Zelenskog

Predsjednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp naveo je danas da postoji mogućnost američkog uključivanja u sukob protiv palestinske militantne grupe Hamas ukoliko ta grupa nastavi da ubija ljude u Pojasu Gaze.
- Ako Hamas nastavi da ubija ljude u Gazi, što nije bio sporazum, nećemo imati drugog izbora nego da uđemo i pobijemo ih. Hvala vam na pažnji posvećenoj ovom pitanju- naveo je Tramp u objavi na društvenoj mreži Truth Social.
Tramp je ranije uporedio ubistva Hamasa s aktuelnim operacijama kontrole kriminala.
- Zaista su eliminisali nekoliko bandi koje su bile veoma loše. Ubili su nekoliko članova bandi. To me nije mnogo uznemirilo, da budem iskren- rekao je američki predsjednik ranije ove nedjelje.
Hamas je nakon stupanja na snagu sporazuma sa Izraelom optužen za masovna pogubljenja i sukobe sa rivalskim klanovima.
U &nbsp;sukobima između snaga bezbjednosti Hamasa i naoružanih članova lokalnog klana Dugmuš u gradu Gazi, u jednom od najnasilnijih unutrašnjih sukoba od završetka velikih izraelskih operacija u enklavi u nedjelju je poginulo oko 30 ljudi.

Tramp: Ako Hamas nastavi da ubija, moraćemo da ih pobijemo

Demokrate Alekse Bečića, koje upravljaju ključnim sektorima bezbjednosti i odbrane, kao i brojnim drugim važnim resorima u državi, iz godine u godinu bilježe strmoglav pad podrške. To potvrđuje i najnovije istraživanje CEDEM-a, prema kojem ovu partiju trenutno podržava svega 8,2% građana. Ovo je ozbiljan pad u odnosu na prošlu godinu, kada je prema istom istraživanju, podrška iznosila 10%. Podrška Demokratama, prema istraživanju CEDEM-a objavljenom u maju 2023. iznosila je 11,1 %.&nbsp; U tom kontekstu, ne iznenađuje što se Demokrate obračunavaju sa svakim ko se usudi da uputi i najmanju kritiku na njihov račun — posebno kada je riječ o sistemima kojima upravljaju, a koji su, po svemu sudeći, pred pucanjem. Čini se da partija Bečića i Borisa Bogdanovića, suočena s padom rejtinga, pokušava da upotrebom mehanizama sistema kojim upravlja zaustavi kritičko medijsko izvještavanje, pokušavajući time da spasi brod koji očigledno tone.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/2025101616104_ed0c58c73d43e50016337e18ef93a4a463f7092ec4a8db8d2e16033d9566cdd4.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="2025101616104_ed0c58c73d43e50016337e18ef93a4a463f7092ec4a8db8d2e16033d9566cdd4" data-rendition-name="original" width="1179" height="679" loading="lazy" alt="gradikon"> </figure>  Crna Gora se ponovo nalazi u političkom haosu, u situaciji gdje najvažnije državne sisteme kontrolišu oni sa najmanjom podrškom građana. Demokrate, koje imaju presudnu ulogu u sektorima bezbjednosti, uživaju podršku znatno manju od Pokreta Evropa sad i koalicije Za budućnost Crne Gore. <h2>CEDEM-ovo istraživanje: Ko ima najveću podršku?</h2> Prema istraživanju Centra za demokratiju i ljudska prava (CEDEM), koje je sprovedeno od 25. septembra do 6. oktobra 2025. godine, da su naredne sedmice izbori, Demokratsku partiju socijalista (DPS) bi podržalo 25,8% birača, dok bi za koaliciju Za budućnost Crne Gore (ZBCG) glasalo 23,5%. Pokret Evropa sad (PES), koji je prošle godine bio u vrhu sa 26,3%, sada ima podršku od 20,3%, što predstavlja značajan pad od čak šest procentnih poena. S druge strane, DPS je zadržao stabilnu podršku – oko 26%, potvrđujući konstantu u glasačkom tijelu. <h2>Uporedni podaci iz prethodnih godina: DPS stabilno, Milojko u padu</h2> U istraživanju objavljenom u martu 2024. godine, PES je imao podršku od 26,3%, a DPS 26%. Ovi rezultati ukazuju na trend opadanja podrške PES-u, dok je DPS uspio da stabilizuje, pa i blago poveća, svoju poziciju.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-etv/swp/8p72gy/media/2025101616104_4ea8e07fa9382aa4d08d7ee6880d1701e6f929a1cd5a65f57eabacce5d36badd.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="2025101616104_4ea8e07fa9382aa4d08d7ee6880d1701e6f929a1cd5a65f57eabacce5d36badd" data-rendition-name="original" width="1179" height="652" loading="lazy" alt="grafikon"> </figure>  Rezultati parlamentarnih izbora iz 2023. godine: “Zajedno” (DPS, SD, LP, DUA) – 70.228 glasova (23,22%) – 21 mandat Pokret Evropa sad – 77.203 glasa (25,53%) – 24 mandata “Hrabro se broji” (Demokrate i URA) – 37.730 glasova (12,48%) – 11 mandata “Za budućnost Crne Gore” (NSD, DNP, RP) – 44.565 glasova (14,74%) – 13 mandata Ovi rezultati dodatno potvrđuju da su Demokrate, uprkos upravljanju ključnim državnim sektorima, u ozbiljnom padu i bez značajnije podrške javnosti. U isto vrijeme, DPS bilježi stabilan rejting, a PES ozbiljan pad, što nagovještava moguću rekonstrukciju političke scene u bliskoj budućnosti.

Demokrate u slobodnom padu: Sad je jasno zašto Bečić i Bogdanović koriste državne institucije da uguše kritiku

Demokratsku partiju socijalista (DPS) bi, ukoliko bi naredne sedmice bili održani parlamentarni izbori, glasalo 25,8 odsto birača, a Za budućnost Crne Gore (ZBCG) 23,5 odsto, pokazalo je istraživanje Centra za demokratiju i ljudska prava (CEDEM).
Istraživanje, koje je CEDEM realizovao od 25. septembra do 6. oktobra, pokazuje da Pokret Evropa sad (PES) ima podršku 20,3 odsto ispitanika, Demokrate 8,2 odsto, Bošnjačka stranka i Evropski savez po pet odsto.&nbsp;
Prema istraživanju, Građanski pokret URA podržava 3,6 odsto birača, Pokret narodnog povjerenja 2,1 odsto, Albanski forum 1,8 odsto, Socijalističku narodnu partiju 1,4 odsto, Preokret 0,9 odsto, DUA 0,8 odsto, dok FORCA i Hrvatska građanska inicijativa imaju po 0,7 odsto podrške.
&nbsp;Direktorica CEDEM-a Nevenka Vuksanović je, na konferenciji za novinare povodom predstavljanja rezultata istraživanja „Političko javno mnjenje u Crnoj Gori“, kazala da je DPS u blagom padu u odnosu na prošlogodišnje istraživanje, a ZBCG u znatno većem porastu, dok pad bilježi i PES.&nbsp;
Ona je navela da je u istraživanju učestvovalo 1.006 ispitanika.&nbsp;
&nbsp;Vuksanović je rekla da 36 odsto građana smatra da se Crna Gora kreće pravim putem, 38 odsto da se kreće pogrešnim, dok je njih 25,9 odsto odgovorilo da ne zna ili ne može da procijeni. &nbsp;
&nbsp;Ona je kazala da je 9,2 odsto ispitanika veoma zadovoljno učinkom Vlade Milojka Spajića, 29,7 odsto uglavnom zadovoljno, 23,1 odsto uglavnom nezadovoljno, 21,3 odsto veoma nezadovoljno, a 16 7 odsto nema stav.
&nbsp;Vuksanović je navela da su najveći stepen povjerenja zavrijedile institucije zdravstvenog i sistema obrazovanja, pri čemu su brojne druge institucije doživjele pad povjerenja.
Porast povjerenja u odnosu na prošlo mjerenje, kako je dodala, ima &nbsp;i &nbsp;Vojska Crne Gore, dok Srpska pravoslavna crkva (SPC) bilježi pad.
&nbsp;- Vidimo veliki pad povjerenja u sudstvo, tužilaštvo, nevladin sektor i nešto manji pad povjerenja u političke partije- navela je Vuksanović.
&nbsp;Govoreći o rejtingu ministarstava, ona je kazala da je najbolje ocijenjeno Ministarstvo prosvjete, nauke i inovacija, dok je na drugom mjestu resor poljoprivrede.
&nbsp;Vuksanović je kazala da, od političara, najveću prosječnu ocjenu ima Milojko Spajić - 2,56, Jakov Milatović 2,49, Milan Knežević 2,39, Milo Đukanović 2,37, Danijel Živković 2,26, Andrija Mandić 2,18.

CEDEM: DPS bi podržalo 25,8 odsto birača, ZBCG 23,5 odsto, PES 20,3 odsto

Službenici policije sinoć su uhapsili Petra Ivanovića (60) bivšeg ministra poljoprivrede, zbog počinjenog prekršaja iz člana 11 Zakona o javnom redu i miru, na štetu dva policijska službenika koja je ometao i omalovažavao tokom vršenja službene dužnosti, saopšteno je iz Uprave policije,
- Naime, &nbsp;Ivanović se sumnjiči da je 15.oktobra, oko 15 časova, upravljajući vozilom marke Toyota, podgoričkih registarskih oznaka, ometao kretanje službene kolone Uprave policije, tokom realizacije zadatka obezbjeđenja i pratnje predsjednika Vlade Crne Gore- navodi se u saopštenju.
On je tokom vožnje bulevarom Svetog Petra Cetinjskog, presjekao kolonu vozila iz pratnje, a nije postupio po jasno istaknutim svjetlosnim i zvučnim signalima službenih vozila, čime je ugrozio bezbjedno kretanje štićene ličnosti i službenih lica u pratnji.
Ivanović je, ističu iz policije, odbio da pruži dokumenta na uvid policijskim službenicima i u dva navrata uputio niz uvredljivih i prijetećih riječi policijskim službenicima iz pratnje premijera.
Službenici Odjeljenja bezbjednosti Podgorica su nakon prikupljenog obavještenja od P.I. sa događajem upoznali državnog tužioca u Osnovnom državnom tužilaštvu u Podgorici koji se izjasnio da u navedenom događaju nema elemenata bića krivičnog djela.
Policijski službenici Odjeljenja bezbjednosti Podgorica su cijeneći postojanje prekršaja, lišili slobode P.I. zbog počinjenog prekršaja iz člana 11 Zakona o javnom redu i miru – ometanje i omalovažavanje službenog lica.
- Osumnjičeni P.I. će u zakonskom roku biti sproveden na dalju nadležnost Sudu za prekršaje u Podgorici- zaključuje se u saopštenju.

Uhapšen Petar Ivanović

Kakvo je to pomirenje, u kom jedna strana treba da se liši istine, da bi druga strana svoje laži i zablude mogla da proglasi za istinu?
Kakvo je to pomirenje, kada se očekuje da se jedna strana odrekne antifašizma, da bi biološki ili ideološki naslednici fašizma mogli da uživaju u paralelnoj realnosti samoobmane i aboliciji svojih predaka i njihovih zločina?
Kakvo je to pomirenje, po čijim se “pravilima” ima zaboraviti izdaja i prodaja države i nacije, zarad konvalidiranja zločina, izdaje, pravnog nasilja i gubljenja državno-pravne samostalnosti, o čemu su i stvarnost i istorija odavno dali ocenu?
Kakvo je to pomirenje, u kom jedna strana mora da pristane da bude sluga, da bi druga strana mogla da i dalje bude sluga? I kada je podaništvo postalo vrlina, da bi uopšte moglo da bude tema pomirenja?
Kakvo je to pomirenje, koje od prvih traži da se svaki junak, vojskovođa, pisac, pesnik, slikar, pevač, sportista, novinar… zaboravi ili zanemari, da bi ustupio mesto u pamćenju nekim opskurnim likovima bez ikakvih ličnih i profesionalnih kvaliteta i dostignuća, s jedinim “kvalitetom” – da su drugi?
Kakvo je to pomirenje, dođavola, kad jedna strana mora da prihvati stalno poništavanje i unižavanje države, a druga ne želi i ne prihvata da se odrekne ničega destruktivnog, antievropskog, podaničkog?
Kakvo je to pomirenje, da se ljudskost, saosećanje, kajanje, realnost, dobronamernost, humanost, dobrosusedstvo… jedne strane mora poništiti, da bi kompleksi, mitomanija, frustracije, integrisano zlo ili genetska izopačenost druge strane mogli da budu spokojni?
Kakvo je to pomirenje, kada jedna strana mora da prihvati uništavanje spomenika onih koji su državu gradili, razvijali i spašavali, i svih uspomena na njih, da bi druga strana mogla nesmetano da diže spomenike zločincima, ubicama, uništiteljima države i drugih Naroda i izmišlja njihovu slavu i “svetost”?
Kakvo je to pomirenje, zaboga, ako prva strana mora da bespogovorno prihvati da joj druga otme sve šta želi, a ono šta ne želi, da uništi, opogani ili denuncira?
Kakvo je to pomirenje, po čijim pravilima jedna strana treba da ćuti i trpi bahate, nedozrele, frustracijama gonjene poteze druge strane, koja, opet, može da divlja bez kontrole, uništava državu, privredu, resurse, poredak i čini sve da država bude pripojena drugoj ili bar pod njenim starateljstvom?
Kakvo je to pomirenje, kad jedna strana mora da prihvati da su moralni i fizički patuljci u stvari visokoetični i prečasni dvometraši, kako svoje istaknute “prvake” vidi ili predstavlja zaslepljena druga strana?
Kakvo je to pomirenje, u kome jedna strana ne sme ni da kritikuje drugu, dok druga i može i treba da proganja i kinji prvu, bez obzira na zakon i pravdu?
Kakvo je to pomirenje, u kome ubica postaje jednak ubijenom, u kome silovatelj biva izjednačen sa humanistom, u kome se jednako slave zločinac i heroj, u kome moral, plemenitost, čast, principijelnost, vrlina… dolaze na istu ravan sa moralnim nihilizmom i etičkim relativizmom?
Kakvo je to pomirenje, kada jedna strana treba da prihvati da je verske vođe druge strane negiraju, vređaju, ponižavaju, odbacuju, a državu koja im je zajednička tretiraju tek kao privremeno otuđeni deo druge države – čemu sve druga strana tercira?
Kakvo je to pomirenje, gde laž, izdaja, zabluda, frizirana istorija, nasilje, bezobrazluk, bahatost, primitivizam… moraju da budu prihvaćeni, jer to onda drugoj strani otvara mogućnost za ostvarenje njenih (u najvećem broju nečasnih) ciljeva?
Kakvo je to pomirenje, koje od pobednika traži da priznaju poraz, da bi poraženi mogli da se proglase za pobednika?

Guvernerka Radović u Vašingtonu: Jačanje međunarodne saradnje i razmjena iskustava

Tagovi

Ruska pjevačica zbog zabranjene pjesme ide u zatvor

CEDEM: 37.9 odsto građana smatra da su partizani borci protiv fašizma, 30.6 nema stav

Karolin Levit: Tramp vjeruje da postoji mogućnost sastanka Putina i Zelenskog

Tramp: Ako Hamas nastavi da ubija, moraćemo da ih pobijemo

PRATITE TVe UŽIVO