Lainović: Užasno loš rezultat, legalizovano oko 4.000 objekata od 2017.

Od 2017. godine, kada je donijet Zakon o planiranju prostora i izgradnji objekata, legalizovano je oko 4.000 objekata. To je užasno loš rezultat, ocijenila je v.d. generalne direktorice Direktorata za stanovanje Ministarstva prostornog planiranja, urbanizma i državne imovine Radmila Lainović, na Prednovogodišnjem razgovoru na temu „Koliko vrijedi objekat bez dozvole?“ koji je organizovao Institut ovlašćenih procjenjivača Crne Gore (IOPCG) u Podgorici.

Lainović se osvrnula na uticaj Zakona o legalizaciji na sektor komercijalnih i stambenih procjena. 

- Suština čitavog procesa jeste sigurnost evidencije nepokretnosti. Značajan broj bespravnih objekata egzistira na teritoriji Crne Gore, u značajnom segmentu je narušena pravna sigurnost izgradnjom bespravnih objekata i njihovim upisom u katastar. Proces legalizacije započet je 2017. godine sa donošenjem Zakona o planiranju prostora i izgradnji objekata. Od tada legalizovano je oko 4.000 objekata. To je užasno loš rezultat procesa legalizacije. Možemo da zaključimo da bespravni graditelji nisu motivisani, a dobrim dijelom je i zakon bio prepreka, jer je uslov za legalizaciju bio da postoji planski dokument i da bespravni objekat mora biti izgrađen u skladu sa planskim dokumentom - navela je Lainović. 

Istakla je da su objekti značajno drugačije izgrađeni u odnosu na ono što su osnovni urbanistički parametri važećih planskih dokumenata. 

- Na loše rezultate je uticalo i to što bespravni graditelji nisu bili motivisani, niti je bila ikakva sankcija za ljude koji ne legalizuju svoje objekte iako su imali mogućnost za to - dodala je Lainović. 

Direktor Uprave lokalnih javnih prihoda Aleksandar Rašović ukazao je da lokalne samouprave nisu spremne za Zakon o legalizaciji. 

- Uprava lokalnih javnih prihoda je od nadležnog opštinskog organa trebala da dobije listu zahtjeva za legalizaciju koji su odbijeni i listu bespravnih objekata. Veliki broj bespravnih objekata nije evidentiran u katastru nepokretnosti, a podaci o takvim objektima biće dostupni tek nakon što vlasnici upišu takve objekte. Iz lokalnog Sekretarijata za planiranje i održivi razvoj nam stižu podaci da je od 2018. do sada podnijeto oko 15.400 zahtjeva za legalizaciju, a odbijeno je više od 10.500 zahtjeva, donijeto je svega 679 rješenja za legalizaciju, prekinuto je 2.384 postupaka, obustavljeno je njih 367, a u toku je 1.875. Od stupanja na snagu Zakona o legalizaciji u avgustu ove godine u Glavnom gradu je podnijeto svega 559 zahtjeva za legalizaciju - ispričao je Rašović. 

Anastasija Boljević, generalna sekretarka Instituta sertifikovanih računovođa Crne Gore istakla je da je jako bitno zbog kojih razloga je pravno lice steklo određenu imovinu. 

- Postavlja se pitanje da li vlasnik rentira prostor ili očekuje da ga drži i zbog promjene tržišnih uslova zaradi nešto prilikom prometovanja aktivnosti. Ako on zarađuje od rentiranja tog objekta i ne planira da ga proda, ali je krenuo u proces legalizacije, može da se ne desi ništa. U slučaju da entitet nije sagledao revizor u procjeni i da je bilo obezvrjeđenje, a da nije inkorporirano u finansijski iskaz, revizor opet može da sugeriše da se koriguju finansijski iskazi napomena, a ako klijent to neće, slijedi kvalifikacija - ispričala je Boljević. 

Mladen Perić, direktor Sektora rizika Adriatic banke, ukazao je na efekte koje će novi Zakon o legalizaciji imati na banke u Crnoj Gori. 

- U ranijem periodu je bilo mnogo više nepokretnosti koje su bile predmet kolaterala u bankama, a sada ima odstupanja. Podijelio bih bespravne objekte u dvije kategorije – one koji nemaju građevisnku dozvolu i one koji nemaju upotrebnu dozvolu. Banke su uzimale zgrade koje nemaju upotrebne dozvole i samim tim su došle do situacije da moraju da obezvrijede taj plasman. Banke još uvijek nisu to uradile. Pristupili smo modelu iznalaženja nekog rješenja da ne bismo imali značajan uticaj na sam kapital banke, što za određene banke može predstavljati veliki udarac - ispričao je Perić. 

Nakon panela uručeni su sertifikati novim procjenjivačima Instituta ovlašćenih procjenjivača Crne Gore (IOPCG), a zatim je upriličen koktel i prateći muzički program.