Pejović: Dobro je da neko razmišlja u pravcu uvećanja standarda, ali je pitanje da li to dovodi do mogućnosti da se uveća nezaposlenost

Dobro je da neko razmišlja u pravcu uvećanja standarda, ali je pitanje da li to uvećanje dovodi do nekih disbalansa - mogućnosti da se uveća nezaposlenost, odnosno smanji broj radnih mjesta - kazao je doktor ekonomskih nauka Zarija Pejović gostujući u emisiji "24 sata" na Televiziiji E.

Benefit ovog modela je, prema njegovim riječima, što je od 2011. do 2020. godine nominalna zarada stagnirala - ona se uvećala za svega 50 eura. Javni dug se u tom periodu uvećao za čak tri milijarde eura, pa se, kako je rekao, postavlja pitanja u čiju je korist išlo tada to javno zaduživanje.

- Ekonomska teorija kaže da kada podignete minimalnu zaradu iznad neke zarade gdje se susrijeću ponuda i tražnja, možete da očekujete povećanje nezaposlenosti. I to je jedan od glavnih rizika ovog modela, kao i uticaj na mala i srednja preduzeća i uticaj na javne finansije - naveo je Pejović.

Smatra da idemo iz krajnosti stagnacije zarade 10 godina u krajnost uvećanja zarada do nivoa koji je iznad nivoa produktivnosti i može do dovede do disbalansa na tržištu rada i u javnim finansijama.

- Ovaj model je prije svega promovisan kao početak predizborne kampanje, a u Vladi se ne žuri sa anliziranjem njegovih konsekvenci. Javili su se poslodavci, važan subjekt u socijalnog dijalogu, i izrazili snažno nezadovoljstvo koje bi Vladu trebalo da pokoleba. Javili su se i ljudi iz struke, smatrajući da će Vlada morati makar kad se bude donosio prijedlog budžeta da sagleda neke apsekte koji se tiču rizika održivosti javnih finansija - rekao je Pejović.

Vladi je, kako je ocijenio, sad najbitnije da se to sprovede, na veliki entuzijazam zapošljenih u javnom sektoru, a veću brigu onih koji rade u privatnom.

- Da sakupe što je veći broj glasova, pa će o eventualnim disbalansima nastojati da upravljavaju nakon ostvarivanja izbornog rezultata koji očekuju - kazao je Pejović.

Dodaje da je upoređivao u jednom istraživanju udio izdataka za zarada 2020. i 2023. godine i već se tada ovaj udio uvećao, a imamo i smanjenje priliva jer se ukidaju doprinosi za Fond penzijskog i invalidskog osiguranja od nekih 350 miliona eura.

- Mi smo i do sada imali prisutan budžetski deficit, koji može da se uveća, javni dug se uvećao od 2020. do 2025. za milijardu eura, i to nosi rizik za za održivost javnih finansija - istakao je Pejović.

Bio je, kako je naveo, protiv Evrope sad 2, jer smatra da nije trebalo dirati Fond penzijskog i invalidskog osiguranja, posebno u trenutku kada su doprinosi od ukupno isplaćenih penzija bili niži za svega 14 miliona eura.

- U protekloj deceniji, od 2011. do 2019, deficit Fonda PIO bio je čak milijardu i 200 miliona eura. Sveden je bio na minimalni nivo od nekih 14 miliona eura. Mislim da je Vlada trebalo da pomogne Fondu PIO da dođe do stanje suficita i ulaže u finansijsku aktivu, da kupuje na primjer obveznice, jer se tako stvara finansijska aktiva koja pomaže u jačanju standarda penzionera. Nažalost, sa ovim mjerama penzija će postati socijalna kategorija, umjesto da je ekonomska kategorija - koliko smo uložili da toliko dobijamo u penziji od sredstava Fonda PIO - naglasio je Pejović.

Preporučio je svakoj novoj vlasti da ponovo vrati doprinose za Fond PIO i ponovo ostvari suficit, kako bi ova institucija postala moćna finansijska institucija koja će građanima Crne Gore u starosti moći da bude sigurnost i solidan život.

Smatra i da će, ukoliko dođe do inflatornog pritiska, najugroženiji biti penzioneri.

- Kao što su bili najugroženiji i nakon sprovođenja Evrope sad 1 i 2. Proizvodnja je kod nas mala i uvozno smo zavisni i kad dođe do inflatornog udara - ide na hranu, koja je kod penzionera glavna stavka. Neka statisika pokazuje da troše 10-15 odsto penzije na kupovinu ljekova koji nisu na listi Fonda PIO i, uz uvećanje cijena hrane, dovesti do ugrožavanja njihovog životnog standarda - zaključio je Pejović.