Vujović: Oko dvije milijarde eura iz kohezionih fondova nakon ulaska u EU; Lipovina Božović: Nije dovoljno samo povući i potrošiti evropski novac

Crna Gora bi, od projektovanih 3,2 milijarde eura evropskih sredstava u prvih sedam godina članstva u Evropskoj uniji (EU), oko dvije milijarde mogla dobiti kroz fondove kohezione politike, kazao je generalni direktor Direktorata za koordinaciju finansijske podrške EU Bojan Vujović.

Istovremeno, profesorica Ekonomskog fakulteta Milena Lipovina Božović u podcast-u agencije MINA kazala je da nije dovoljno samo povući i potrošiti evropski novac, ocjenjujući da bi dugoročno veći problem bio da sredstva budu iskorišćena bez odgovarajućih razvojnih efekata.

Vujović je rekao da se kroz Poglavlje 22 – Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata, pregovaraju uslovi pod kojima će Crna Gora nakon članstva koristiti evropske fondove.

On je kazao da 3,2 milijarde eura predstavlja procjenu Evropske komisije ukupnih sredstava za Crnu Goru u sedmogodišnjem periodu, raspoređenih kroz različite stavke budžeta EU, dodajući da taj iznos nije konačan.

- Kada se govori strogo o Poglavlju 22, od tih 3,2 milijarde, negdje oko dvije milijarde činiće okosnicu iznosa sredstava iz strukturnih instrumenata, odnosno fondova EU za Crnu Goru - naveo je Vujović.

On je naglasio da to nije konačna cifra i da projekcija ne obuhvata pojedine programe Unije, poput Erasmusa i Horizonta Evropa, kao ni Instrument za povezivanje Evrope, iz kojeg se finansiraju projekti u saobraćaju, energetici i digitalizaciji.

- Od naše sposobnosti da kandidujemo i sprovodimo projekte zavisiće ukupni iznos sredstava koji budemo uspjeli da povučemo - dodao je Vujović.

Lipovina Božović je rekla da potencijalnih 3,2 milijarde eura predstavlja veliku razvojnu mogućnost za Crnu Goru, ali da taj novac neće biti dostupan automatski.

Ona je navela da bi, kada se ta projekcija rasporedi na sedam godina, to bilo prosječno oko 457 miliona eura godišnje.

- Ta sredstva neće doći jednokratno, niti su podijeljena u takvim tranšama, nego će u velikoj mjeri zavisiti od nas, od projekata koje smo pripremili, od naše sposobnosti da ta sredstva dovedemo kod nas i da ih iskoristimo na pravi način - smatra Lipovina Božović.

Ona je upozorila da neiskorišćena sredstva predstavljaju propuštenu priliku, ali da je još važnije kako će novac koji Crna Gora povuče biti utrošen.

Meni se čini da je dugoročno mnogo gora opcija da potrošimo sredstva, a da ih ne potrošimo na pravi način. Onda smo tek izgubili mnogo“, kazala je Lipovina Božović.

Vujović je kazao da je Poglavlje 22 specifično jer se kroz njega pregovaraju uslovi pod kojima će Crna Gora nakon članstva koristiti fondove EU i instrumente regionalne i kohezione politike.

On je naveo da je Crna Gora ispunila ključne uslove iz svih šest završnih mjerila za to poglavlje i da je kroz njih djelimično već dogovorena struktura budućeg sistema, način korišćenja sredstava i okvirne strateške oblasti i prioriteti.

Vujović je rekao da Crna Gora do članstva treba da ima spreman Nacionalni i regionalni partnerski plan, kojim će biti definisano u koje oblasti će novac biti usmjeren, kao i odgovarajuću institucionalnu strukturu za upravljanje fondovima.

- U velikoj mjeri smo spremni. Naravno, trebaće određena dodatna zapošljavanja i jačanje kapaciteta - kazao je Vujović.

Lipovina Božović je rekla da je Crna Gora već definisala 15 strateških oblasti i oko 105 razvojnih izazova, nakon čega treba odrediti intervencije, mjere, reforme i investicije kojima će se na njih odgovoriti.

Ona je istakla da projekti treba da budu birani prema dugoročnim efektima na ekonomiju, a ne samo prema sektorima kojima pripadaju.

- Ako govorimo o infrastrukturi, treba govoriti o projektima koji će imati efekte na cijelu ekonomiju i privredu, omogućiti preduzećima lakši prevoz i brži transfer i time podstaći konkurentnost - kazala je Lipovina Božović.

Kada je riječ o obrazovanju, kako je dodala, ulaganja treba povezati sa tržištem rada i razvojem znanja i vještina koje će biti tražene.

Vujović je kazao da je u pripremu strateškog planskog dokumenta bilo uključeno više od 500 predstavnika ministarstava, institucija, lokalnih samouprava, socijalnih partnera, univerziteta, civilnog sektora i nevladinih organizacija.

On je naveo da će se dio Ministarstva evropskih poslova koji se sada bavi EU fondovima nakon članstva transformisati u koordinaciono tijelo zaduženo za cjelokupan sistem upravljanja fondovima.

Govoreći o spremnosti lokalnih samouprava, Vujović je rekao da su manje opštine sa sjevera, uprkos manjim budžetima i kapacitetima, u prethodnom periodu često imale više evropskih projekata od bogatijih opština sa juga i iz centralnog regiona.

Prema njegovim riječima, drugačija je situacija sa privredom, gdje kompanije iz centralnog i južnog dijela države uglavnom imaju veće kapacitete.

Lipovina Božović upozorila je da postoji rizik da manje razvijene opštine i kompanije budu manje sposobne da koriste evropske fondove, ali da se tim rizikom može upravljati pravovremenim jačanjem njihovih kapaciteta.

Ona je kazala da nije isto biti preduzetnik u svim djelovima Crne Gore i da je, upravo zbog različitih uslova, potrebno na vrijeme pripremati kompanije za korišćenje evropskih sredstava.

Vujović je rekao da se trenutno planira oko 100 novih zaposlenih za jačanje kapaciteta za korišćenje EU fondova, ali da to neće biti konačan broj.

- Tih 100 ljudi nije samo za strukturu za upravljanje fondovima, već podrazumijeva jačanje kapaciteta u svim oblastima koje predstavljaju sektorske politike - objasnio je Vujović.

On je naveo da trenutno oko 250 ljudi u različitim ministarstvima na centralnom nivou radi u sistemu EU fondova, a da će taj broj biti povećan prije članstva.

Lipovina Božović je rekla da će pravi pokazatelj uspjeha biti to da li građani nakon sedam godina članstva bolje žive, da li su institucije kvalitetnije, preduzeća konkurentnija, nezaposlenost manja, plate veće i da li više mladih želi da ostane u Crnoj Gori.

Vujović je kazao da institucije moraju pokazati sposobnost ozbiljnog planiranja kako bi se evropski novac u prvih sedam godina članstva ulagao u osnovu za dugoročni ekonomski rast i razvoj.

Prema njegovim riječima, među prioritetima treba da budu infrastruktura i bolja povezanost Crne Gore sa regionom i ostatkom EU.

- Važno je da taj novac iskoristimo na pametan način, jer ukoliko se rasplinemo na puno različitih stvari sa malim iznosima novca, izgubićemo efekat koji bi dugoročno mogao biti dobar - poručio je Vujović.

On je kazao da je pristupanje EU, iako se u javnosti često posmatra kroz zatvaranje pregovaračkih poglavlja i politički dijalog, u svojoj suštini duboko ekonomski proces.

Tekst je nastao u okviru projekta „EU Reality Check”, koji realizuje agencija MINA. Projekat je podržan kroz širi program „MedIA-Lit” koji vodi Centar za građansko obrazovanje (CGO) u partnerstvu sa Helsinškim odborom za ljudska prava u Srbiji (HCHRS), Helsinškim komitetom za ljudska prava u Sjevernoj Makedoniji (MHC), Tiranskim centrom za novinarsku izvrsnost (TCJE) iz Albanije i Atlantskom inicijativom (AI) iz Bosne i Hercegovine, uz finansijsku podršku Evropske unije i kofinansiranje Ministarstva za regionalni razvoj, investicije i saradnju sa NVO Vlade Crne Gore.

Sadržaj teksta je isključiva odgovornost MINA i ne odražava nužno stavove Evropske unije, Ministarstva, niti CGO-a i projektnih partnera.