Borkinja za demokratiju u pobuni sa studentima: Ko je Borka Božović, režimski „neprijatelj Srbije“?

U Danasovoj nedeljnoj rubrici Dnevnik, istoričarka umetnosti i direktorka Galerije Haos Borka Božović, najveći deo svog autorskog teksta, objavljeng prošlog vikenda, posvetila je odlasku Dragoljuba Mićunovića, komemoraciji i sahrani prvog predsednika Demokratske stranke u Srbiji, s kojim je bila jedan od osnivača Fondacije Centar za demokratiju.

Druga polovina njenog dnevničkog zapisa pripala je važnosti manifestacije Dani galerija, školi crtanja za malu decu i radionici grafike za odrasle koja se godinama održava u Galeriji Haos, narednoj izložbi kojom će našoj publici predstaviti Nataliju Mijatović, Beograđanku sa značajnom umetničkom karijerom u Americi, šefici Katedre za umetnost i dizajn na Delaver univerzitetu…

U jednom jedinom pasusu, zapisala je kako je u zgradi gde živi, pored njenih ulaznih vrata, „stari komšija pokušavao ključem da ogrebe nalepnicu „Studenti pobeđuju“, a na njeno pitanje kako ga nije sramota da to radi, obasuo je salvom uvreda. „Verovala nisam da ću ponovo čuti u ovom gradu rečenicu iz devedesetih: „treba vas sve proterati iz Srbije“.

Jer, to je isti onaj čovek koji je njenoj porodici „polupismenim rukopisom u vreme NATO bombardovanja ubacivao u poštansko sanduče poruke tipa „Žuti“ da završi na deponiji u Vinči, izdajnici, uz crteže mrtvačkih glava“, zapisala je jedna od najcenjenijih istoričarki umetnosti, sa istim ugledom i za svoj demokratski i građanski aktivizam, koja je našu kulturu zadužila više od mnogih ministara kulture.

Ali, tih nekoliko rečenica u njenom Dnevniku bilo je dovoljno da se odmah (u nedelju, 7. maja), cela emisija Hit Tvit na TV Pinku posveti „antidržavnom delovanju“ Borke Božović i njene porodice, poreklom iz Crne Gore, supruga Dragoslava – Zeka Božovića, posebno sina Balše Božovića, i crtanju mete na čelu svih „neposlušnih“ Crnogoraca koji decenijama ovde žive i stvaraju, makar se i ne izjašnjavali kao Crnogorci, koje ovaj režim targetira kao „anti Srbe u Srbiji i Milogorce“.

Tako se ministar policije Ivica Dačić, umesto da u ovoj emisiji objasni građanima kako je, uprkos svim dokazima odbačena krivična prijava protiv donedavnog načelnika beogradske policije Veselina Milića, osumnjičenom za učešće u krimi trileru „Senjak“ i mafijaškom ubistvu Aleksandra Nešovića, ili, s kojim zadatkom je ekipa od 87 državljana Srbije, od kojih je većina sa inkrimisanim dosijeima, opremljena transparentima „Srbija pobeđuje“ i raznim uređajima za komunikaciju pokušala da ode u Tivat, na samit EU i Zapadnog Balkana –  pozabavio „subverzivnim delovanjem porodice Božović“.

Ovom udbaškom pravljenju njihovih biografija, potpomognut smehom predsednice parlamenta Ane Brnabić, posebno je doprineo Vladislav Dajković, predsednik stranke Sobodna Crna Gora, koji je kao najpragmatičnije i najbrže „rešenje“ za porodicu Božović javno predložio mafijašku metodu „cosa nostra“:

„Znam ja kako bih se obračunavao sa njima, i to ne bi bile zakonske metode“.

Ceo klovnovski nastup predstavnika naše vlasti, poslušnika razarujuće politike jednog čoveka, sa sve Cetinjaninom sa efikasnim sicilijanskim receptima koji nas je „o jadu zabavio“, mogao je i da nas nasmeje, naravno jako gorko, jer smo na skandalozna targetiranjai napade najvrednijih i najčasnijih ljudi u našem društvu gotovo navikli – radikalske mete im se stavljaju na čelo od početka 90-tih godina.

I, nažalost, nismo iznenađeni – kad ministar I. D. brani policajce i ubačene „crnokušuljaše“ koji prebijaju i hapse mladost Srbije (možda bi izašao iz tog „kola“, ali očigledno ne sme),  kad se studenti nazivaju ustašama i izdajnicima, i kad se zbog podrške njihovoj pubuni maltretira i otpušta s posla sve što je pamet u našem društvu,  jasno nam je da smo zemlja „čuda“ u kojoj je sve moguće.

Jedino novo u ovoj tragičnoj komediji je to što su sada za odstrel, uz studente, profesorsku, kulturnu, naučnu, sportsku i ostalu elitu koja je u protestu, na red došli i „neposlušni“ poreklom iz Crne Gore.  A sve zbog revanšizma predsednika, jer je 87 osoba, za koje je ovde izjavio da su njegovo „lično obezbeđenje“ za Samit EU i Zapadnog Balkana, vraćeno sa aerodroma u Tivtu, pa nije imao priliku da po Crnoj Gori razvija svoje transparente „Srbija pobeđuje“.

Posebno zbog toga što je A.V. tokom Samita koji je okupio sve evropske lidere (inače briljantno organizovanom), koliko god poricao realnost i bio u raskoraku između objektivnog stanja stvari i sopstvene percepcije, ipak i sam mogao da se uveri da „njegova Srbija“ ne samo da nikako ne pobeđuje nego se sve više primiče svom kraju.

Ko je Borka Božović?

Borka Božović, devojačko Kosać, rođena je 1949. u Igalu (poreklom je iz čuvene porodice Herceg Stjepana Vukčića Kosača, osnivača grada Herceg Novi), diplomirala je desetkom na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na Katedri za istoriju umetnosti kod profesora Lazara Trifunovića.

Više od deceniju i po radila je u Arhivu Jugoslavije, pre blizu 40 godina na Univerzitetu „Braća Stamenković“ osnovala je likovnu manifestaciju Crtež Beograda koja traje i danas.

A 1995. osnovala je Galeriju Haos, kroz koju je do sada prošlo oko 400 najznačajnijih domaćih i stranih likovnih stvaralaca, majstora crteža. Od samog osnivanja ovaj prostor je bio mnogo više od izložbenog – bio je oaza i svetionik građanskog duha i otpora protiv ratova na prostoru bivše Jugoslavije, nacionalizma, ugrožavanja demokratskih i ljudskih prava, građanskih sloboda, i svega ostalog što je dovodilo u pitanje civilizacijske vrednosti i urušavalo institucije.

I to je ostala do danas – Galerija Haos je jedina organizovala tematsku izložbu, kolektivno izlaganje devet umetnika posvećeno stradalima u Novom Sadu i pobuni studenata.

I kulturna delatnost ove galerije prevazilazi izložbene – Fondacija Galerije Haos je, u saradnji sa Fondacijom Vladimira Veličkovića i Srpskom akademijom nauka i umetnosti, od 2008. nosilac projekta za podršku mladim likovnim talentima u oblasti crteža, a pobednicima ovog konkursa omogućava se stipendija za jednogodišnje studije u Parizu.

Galerija Haos je bila i osnivač Nagrade „Mića Popović“, koja uz vrhunska dostignuća u raznim oblastima umetnosti personifikuje i građanski angažman, čiji su laureati bili Ljubomir Simović, Predrag Koraksić Koraks, Dušan Makavejev, Mira Stupica, Danilo Bata Stojković, Želimir Žilnik, Jagoš Marković…

U profesionalnoj biografiji Borke Božović se beleži i da je u kratkom periodu bila na mestu prvog savetnika za kulturu Ambasade Srbije u Francuskoj, i direktorka našeg Kulturnog centra u Parizu. Dobitnica je Nagrade Grada Beograda za kulturu, i visokog priznanja Vitez za kulturu i književnost, koje joj je dodelilo francusko Ministarstvo za kulturu.

Njen suprug, Dragoslav Zeko Božović, politikolog po obrazovanju, čuveni je karatista – bio je dvostruki vicešampion Evrope, višestruki prvak Srbije i Jugoslavije, selektor bivše reprezentacije Jugoslavije i SCG, a pamtimo ga i kao poslanika Demokratske stranke u Narodnoj skupštini Srbije.

Sin Balša Božović je bio šef odbornika DS u Skupštini Beograda i narodni poslanik u republičkoj Skupštini, danas je predsednik IO Akademije za razvoj demokratije, a drugi sin Matija zaposlen je u Galeriji Haos.