Island bi mogao da pomogne Crnoj Gori da pristupi EU: Referendum zakazan za 29. avgust

Zvaničnici Evropske unije nadaju se da će referendum na Islandu o tome da li treba ponovo pokrenuti pregovore o članstvu pomoći da se širom Evrope poveća podrška prijemu drugih, manje bogatih država u EU, rekle su diplomate Rojtersu uoči javnog glasanja koje će biti održano ovog mjeseca.

Island, članica NATO-a koja već ima pristup jedinstvenom tržištu EU preko Evropskog ekonomskog prostora (EEA), glasaće 29. avgusta o tome da li treba ponovo otvoriti pregovore o članstvu.

Referendum dolazi u trenutku kada se Evropa suočava sa važnim odlukama o proširenju, pri čemu se Crna Gora nada da će pristupiti EU 2028. godine, dok kandidati za članstvo Albanija, Ukrajina i Moldavija nastoje da ostvare napredak u svojim procesima pristupanja.

Referendum na Islandu nije glasanje o samom članstvu u EU, a eventualni dogovor zahtjevao bi još jedan referendum.

Zagovornici članstva smatraju da bi ono moglo pomoći Islandu da se izbori sa visokim troškovima života, zauzme čvršći stav prema većim trgovinskim partnerima i lakše se nosi sa promjenama u geopolitičkoj situaciji na Arktiku, poput planova američkog predsjednika Donalda Trampa u vezi sa Grenlandom.

Glas „za“ nije zagarantovan. Istraživanje Galupa sprovedeno ovog mjeseca pokazalo je da su birači podijeljeni po pitanju ponovnog pokretanja pregovora – 46 odsto ispitanih reklo je da bi glasalo za, dok bi 46 odsto glasalo protiv, a osam odsto je bilo neodlučno. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da većina građana ipak nije za stvarno pristupanje Islanda Evropskoj uniji.

Podsticaj za „privlačnost EU“, kaže diplomata

Međutim, diplomate EU navode da bi ponovno pokretanje pregovora sa bogatom zemljom koju bi bilo relativno lako integrisati — iako ima svega oko 400.000 stanovnika — moglo da poboljša sliku o proširenju među evropskim građanima koji su nepovjerljivi prema prijemu novih članica.

Pozitivan ishod glasanja na Islandu „pokazao bi privlačnost EU uopšte i time podigao moral u Uniji“, rekao je jedan visoki diplomata EU. Dodao je da bi to „olakšalo skeptičnim državama da prihvate pristupanje Crne Gore“ — takođe zemlje sa malim brojem stanovnika, ali sa znatno nižim BDP-om po glavi stanovnika.

Ukoliko bi Island pristupio Uniji, to bi „imalo pozitivan uticaj na proširenje kao politički instrument“, rekao je drugi diplomata EU.

„Postoji određeno oklijevanje kada je riječ o Zapadnom Balkanu, Moldaviji i Ukrajini. Kada je Island u pitanju, vidim samo pozitivne aspekte… ima modernu ekonomiju, dinamičan je i mali“, rekao je on.

Tandem ove dvije zemlje — Islanda i Crne Gore — mogao bi da pomogne u prevazilaženju potencijalnih prepreka u državama članicama EU, u kojima dio birača strahuje od mogućeg uticaja proširenja EU na njihove ekonomije, navode zvaničnici.

„Povezivanje Islanda sa Crnom Gorom vjerovatno bi bilo uspješnije — barem je to percepcija u ovom trenutku — nego kada bi Crna Gora išla sama“, rekao je Stiven Blokmans, zamjenik direktora Međunarodnog centra za odbranu i bezbjednost sa sjedištem u Talinu.

Istraživanje Evrobarometra iz 2025. godine pokazalo je da je 56 odsto građana EU za dalje proširenje Unije, ali se nivo podrške razlikuje od zemlje do zemlje.

Promjena geopolitičke situacije

Rejkjavik je obustavio prethodne pregovore 2013. godine, kada je na vlast došla evroskeptična vlada, ali su rat Rusije u Ukrajini i Trampove izjave o Grenlandu ponovo skrenuli pažnju na geostrateški položaj Islanda.

„Erozija međunarodnog prava i međunarodnog sistema zasnovanog na pravilima predstavlja razlog za zabrinutost. Isto važi i za pitanja bezbjednosti i odbrane — o tome niko nije govorio još 2009. ili 2013. godine“, rekao je izvor upoznat sa stavom Islanda.

Zvaničnici EU nastojali su da se ne miješaju u unutrašnju debatu na Islandu. Međutim, ukoliko Islanđani glasaju za ponovno pokretanje pregovora, zvaničnici očekuju da će zemlja brzo napredovati.

„To govori o sve većoj privlačnosti EU u svijetu koji se brzo mijenja“, rekla je evropska komesarka za proširenje Marta Kos za Rojters, upitana o značaju islandskog referenduma.

„Vidimo da praktično sve evropske zemlje žele da pristupe EU ili da uspostave bliže veze sa Unijom. To bi nesumnjivo dodatno podstaklo zamah za prijem novih članica u EU.“

Ribarstvo bi bilo najteža tačka pregovora

Ukoliko pobijedi opcija „za“, Kos je rekla da očekuje da bi pregovori o pristupanju trajali jednu do dvije godine, dok bi vrijeme samog pristupanja zavisilo od drugog referenduma na Islandu i ratifikacije sporazuma od strane svih 27 članica EU.

Zvaničnici navode da bi ribarstvo — jedan od stubova islandske privrede i nacionalnog identiteta — bilo najteže pitanje u pregovorima ukoliko bi oni ponovo bili pokrenuti.

„EU mora da se zapita da li želi da ribarstvo bude pitanje zbog kojeg bi potencijalno pristupanje Islanda propalo — imajući u vidu da ono ima veoma ograničen značaj za BDP EU u poređenju sa geopolitičkim značajem koji bi imalo članstvo zemlje poput Islanda“, rekao je izvor upoznat sa stavom Islanda.

Brisel je nagovijestio spremnost na kompromis, a Kos je rekla: „Jedinstvene specifičnosti Islanda kada je riječ o ribarstvu i poljoprivredi dobro su poznate.“

„Uvjerenа sam da bismo, zajedno sa državama članicama EU, pronašli kreativna rješenja koja bi uvažila osjetljivost i interese kako Islanda, tako i naših država članica“, rekla je ona.