Izvjestilac Odbora za spoljne poslove za Zapadni Balkan: Proširenje nije među prioritetima EU

Još od Solunske deklaracija iz 2003. godine, a to je bilo prije 23 godine, Evropska unija je dala obećanje o evropskoj perspektivi regiona. Kada je riječ o kredibilitetu, Evropska unija mora više da doprinese sopstvenoj vjerodostojnosti. Isto tako, treba priznati da su mnoga društva i države u regionu, uključujući Srbiju, prešla dug put. Mnogo toga je urađeno. Da li je dovoljno? Nije. Zato je ovo i poziv na dodatnu akciju — kako za vlade, tako i za civilno društvo i građane, ali i za Brisel, Pariz i Berlin“, rekao je Peter Bajer, poslanik u njemačkom Bundestagu od 2009. godine, izvjestilac Odbora za spoljne poslove za Zapadni Balkan i član vladajuće partije Hrišćansko-demokratske unije, u podkastu „Pola sata Demostata“, prenosi Antena M.

Na pitanje da li je proširenje važno za stabilnost našeg regiona, ali i Evropske unije, odgovara da se po tom pitanju ništa nije promijenilo, „možda čak naprotiv — to je danas još važnije za stabilnost i integraciju cijele Evrope. Čak i ako Evropsku uniju posmatramo ne samo kao klub od 27 država članica, već geografski — nikada nije bilo važnije da sve zemlje, a posebno Srbija kao ključna i najveća zemlja u regionu, i po broju stanovnika i po teritoriji, ozbiljno shvate proces pristupanja Evropskoj uniji“.

Naglašava da „postoji mnogo drugih faktora, sila i aktera koji pokušavaju da ostvare svoj uticaj u regionu. Ako pogledamo Rusiju i njen agresorski rat protiv Ukrajine, ili Kinu — oni raspolažu ogromnim finansijskim sredstvima i koriste svoj uticaj kroz projekte, infrastrukturu, ali i politiku. To je nešto što mi u Evropi ne bi trebalo da prihvatimo, i zato se vodi mnogo diskusija o tome kako unaprijediti pristup evropskoj integraciji i kako je ubrzati.“

- Iz moje perspektive, kao njemačkog građanina i parlamentarca, govoreći o interesima i vrijednostima, uvjeren sam da su evropske vrijednosti i standardi daleko bolji za građane Srbije i drugih zemalja regiona nego oni koje nude pomenute države- objašnjava on.

Bajer konstatuje da se aspekt bezbjednosti značajno promijenio u posljednjih 10 do 20 godina, ne samo uključivanjem velikog broja spoljnih aktera (Rusija, Kina, neke arapske zemlje i Turska), već i novim oblicima hibridnog ratovanja — propaganda i dezinformacije, koje su široko rasprostranjene u regionu i protiv kojih se moramo boriti.

Nema ubrzanog proširenja

Na pitanje da li je realno proširenje do kraja mandata ove Evropske komisije odgovara da je „to oduvijek bilo teško pitanje“ i da je „uvijek bio oprezan kada je riječ o postavljanju rokova kada će neka zemlja postati članica, jer to nije ozbiljan pristup“.

- Kada govorimo o ozbiljnom pristupu, ništa se nije promijenilo u odnosu na ono što se ranije često nazivalo principom ‘regate’. Svaka zemlja koja želi da postane članica Evropske unije treba da se procjenjuje na osnovu sopstvenih rezultata. Da li je ispunila kriterijume — pravne tekovine EU (acquis), Kopenhaške kriterijume i potrebne reforme. To je ono što je ključno- navodi Bajer.

Zbog rata u Ukrajini pojavila se određena doza prevelike motivacije da se Ukrajina ubrzano integriše u EU, ali zbog složenosti cijelog procesa „ne može postojati ubrzana procedura za ulazak u Evropsku uniju“, rekao je Bajer i dodao da je ispunjavanje kriterijuma za dostizanje evropskih standarda kako u interesu EU, tako i zemalja kandidata.

„Ono što sam ranije čuo bila je zabrinutost u zemljama Zapadnog Balkana — da se osjećaju nepravedno tretirano, jer se stiče utisak da Ukrajina ide ubrzanim putem. Naravno, ja nijesam jedini koji donosi odluke, ali moj stav je jasan: nema ubrzanog procesa ni za Ukrajinu, ni za Moldaviju, ni za Gruziju, niti za bilo koju drugu zemlju“, ističe Bajer.

O dvoslojnom članstvu

Iako podržava ideju „faznog pristupa ka punopravnom članstvu“, smatra da to mora biti pametno osmišljeno bez „biranja onoga što odgovara i bez slijepe ulice bez kraja“, postavljajući pitanje „da li je pametno ponuditi punopravno članstvo tek na samom kraju procesa, kada su svi uslovi već ispunjeni, a tokom procesa gotovo ništa ili vrlo malo?“

Ocjenjuje da se „situacija mijenja, postoji mnogo uticaja i mnogo ideja o novim pristupima. Zbog toga se govori o faznom pristupu, postepenom članstvu, pridruženom članstvu.“

- Vidjeli smo da su premijer Albanije Edi Rama i predsjednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno zajedno pisali tekst na tu temu, uz različite reakcije, od podrške do kritike. Mogu da razumijem njihovu namjeru. Oni su čak predložili da možda nije neophodno odmah imati pravo veta- navodi kao jedan od primjera predloga.

Kaže da se govori o pristupu jedinstvenom tržištu, ali „ne može se sve svesti samo na ekonomiju. Ne može se dobiti pristup tržištu, a zanemariti sve ostalo. Zato mnogi danas razmišljaju kako da pronađu način da se proces učini privlačnijim i motivišućim za građane. Kako povećati podršku za evropske integracije u društvima? Kako učiniti proces atraktivnijim?“

- Želim da upozorim na jednu stvar: postoje ljudi u Evropi koji smatraju da bi trebalo stati na pridruženom članstvu, bez punopravnog članstva na kraju, da EU velikodušno ponudi samo djelimično članstvo kandidatima. To bi bila izdaja — i to izdaja nas samih. Ponovo podsjećam na Solun 2003. godine. Tada smo obećali evropsku perspektivu i to obećanje mora ostati važeće- ističe Bajer.

O unutrašnjim reformama EU i proširenju

Na pitanje da li je proširenje moguće prije unutrašnjih reformi, kaže da su Evropskoj uniji hitno potrebne reforme i da je potrebno više odlučivanja kvalifikovanom većinom, jer se „ne smije dozvoliti da jedna država, bila velika ili mala, blokira sve“.

Ove promjene smatra neophodnim „kako bismo mogli da napredujemo“ i da za njih postoji većina u Evropskoj uniji. Dodaje da „Brisel nije neka apstraktna administracija — to su prijestonice i vlade 27 država članica. Zato reforme moraju dolaziti i iz tih prijestonica, da bi se sprovele u Briselu i Evropskoj komisiji“.

Ne misli da je proširenje moguće samo uz reformu EU i dodaje da „ako postoji politička volja, a vidjeli smo da je ranije postojala, možemo napredovati i sada. Ali treba biti iskren: proširenje EU trenutno nije među prvih pet prioriteta Unije. Nije ni među glavnim prioritetima moje vlade“.

Napominje da su njemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful i kancelar Fridrih Merc zainteresovani za Zapadni Balkan, ali se bave mnogim drugim važnijim temama.

Proširenje EU u njegovoj zemlji, kao i u mnogim drugim, nije popularno, tako da u razgovorima sa građanima mora dodatno da objašnjava zašto je bolje da Srbija i druge zemlje budu unutar EU, a ne van nje.

O odnosima unutar NATO saveza

Kao odgovor na pitanje o odnosima unutar NATO saveza, između Evrope i SAD, kaže da „vidimo promjene unutar NATO saveza“, da „istovremeno, transatlantski odnosi više nijesu isti kao ranije“, ali da „moramo razumjeti da su promjene realnost i da ih moramo prihvatiti zbog sopstvene bezbjednosti“.

- Rat u Ukrajini nas je podsjetio da ne živimo u trajnom miru. Rat se vratio u Evropu. Zato Evropa mora da učini više. Potrebno je razviti evropsku odbrambenu industriju. Dobro je što sada više ulažemo u odbranu, ali nije pametno da svaka država djeluje sama. Potrebno je objediniti resurse i razvijati zajedničku evropsku odbrambenu bazu- smatra Bajer i dodaje da „postoje i određene zabrinutosti u SAD da Evropa želi da razvija sopstvenu odbrambenu industriju bez Amerikanaca. To nije realno — bez njih to trenutno nije moguće“.

Bajer „ne vjeruje da će SAD napustiti NATO“ i napominje da je to više tema u Evropi nego u Americi. Ocjenjuje da je „strpljenje u Vašingtonu prema Evropi pri kraju. Amerikanci su decenijama čekali da Evropa preuzme veću odgovornost. I dalje imamo oko 36.000 američkih vojnika stacioniranih u Njemačkoj. Koriste baze za operacije širom svijeta. Dakle, odnos je i dalje snažan i stabilan“.

Zaključuje da bi trebalo ozbiljno „razmisliti o većoj saradnji zemalja Zapadnog Balkana, i onih koje su u NATO-u i onih koje nijesu, u saradnji sa Evropskom unijom. Te zemlje mogu konkretno doprinijeti razvoju evropske odbrane — ne samo finansijski, već i kroz znanje, proizvodnju i kapacitete“.