Golubović: Budžet nije razvojni, već potrošački, kamata "jede" naš razvoj

Budžet nije razvojni, već potrošački. Sama činjenica da ste se zadužili po 4,5 odsto kamatnoj stopi, to znači da će svake godine morati da se plaća po 20 miliona eura, što znači da će se imati manje za unapređenje kvaliteta javnih usluga, za ulaganje u infrastrukturne projekte i unapređenje životnog standarda građana - ocijenio je u jutarnjem programu TV E "Budilnik" Vojin Golubović iz Instituta za strateške nauke i prognoze.

Komentarišući to što je iz Ministarstva finansija saopšteno da je obezbijeđeno 450 miliona eura fiskalne rezerve za iduću i 2027. godinu naveo je da može djelovati kao odgovoran potez, ali postoje određene diskutabilne stvari.

- Ako posmatramo kamatnu stopu po kojoj se Vlada zadužuje od nekih 4,5 odsto, to nije uopšte povoljno ako posmatramo zaduživanja koja su bila ranije i zaduživanja zemalja u regionu i EU. Tu kamatnu stopu treba staviti u odnos sa rastom ekonomije. Vlada je projektovala rast ekonomije od 3,2 odsto. Imatu manju stopu rasta BDP-a u odnosu na kamatnu stopu po kojoj se Vlada zadužuje. Ako posmatramo fiskalnu politiku, rast ekonomije je osnova za rast prihoda u budžetu. Vi već projektujete da će prihodi u budžetu rasti sporije u odnosu na rast dugova. Time se samo proširuje jaz u javnim finansijama - ocijenio je Golubović.

Druga stvar koja je, prema njegovim riječima, problematična je zbog čega budžetska rezerva.

- U fiskalno odgovornim ekonomijama budžetska rezerva znači štednju za nadolazeće obaveze i stvara se iz suficita ostvaren u dobrim godinama, a mi je stvaramo tako što se dodatno zadužujemo - istakao je Golubović.

Problematično je, kako dodaje, i za šta će se koristiti budžetska rezerva.

- Ako se uporno govori o odgovornosti, a imate konstantno jedan strukturni deficit u budžetu, koji je hronični problem, onda tu nema baš toliko prostora za ambicioznost. Ta budžetska rezerva će se primarno koristiti za isplatu obaveza - naveo je Golubović.

Dodaje da nije svako zaduženje loše, ali da je dug održiv onda kada rast ekonomije prevazilazi stopu po kojoj se država zadužuje ili kada se kontinuirano stvaraju suficiti u budžetu.

- Mi imamo situaciju da kamata "jede" naš razvoj. Mi umjesto da štedimo za investicije, doći ćemo u situaciju da štedimo na samim investicijama - istakao je Golubović.

Na pitanje da li će se to negativno odrazite na investiranje u zdravstvo, obrazovanje i socijalnu zaštitu odgovara potvrdno.

- Sama činjenica da će oni davati 20 miliona eura godišnje na kamatu, što je bačen novac, taj novac neće ići na unapređenje životnog standarda, na unapređenje javnih servisa, u infrastrukturne projekte. Zamislite što se moglo sa 20 miliona eura u sistemu zdravstva. Fond penzijskog i invalidskog osiguranja ima hronične probleme, Fond zdravstvenog osiguranja ima hronične probleme. Deficiti tih sistema su ogromi. Ovo zaduženje od 450 miliona eura može izgledati preventivno, ali to znači da se samo sprečava akutni napad bolesti, a ne liječi se - smatra Golubović.

Pita da li će zaduženje od 450 miliona eura biti praćeno konsolidacijom javnih finansija, jednom odgovornom finansijskom politikom i reformom fiskalnog sistema ili je to kupovina vremena za nastavak loše prakse vođenja javnih finansija.

- Čini mi se da smo u zonu finansijske nestasbilnosti davno ušli s obzirom na to da se iz godine u godinu sa sve manje odgovornosti zadužujemo. Problematična je struktura, odnosno namjena zaduženja. Mi iz godine u godinu imamo potrošački budžet, a nije razvojni - ponavlja Golubović.

Govori se, kako dodaje, o rekordnim izdvajanjima za kapitalni budžet, ali su ona u nominalnom smislu.

- Ako se to stavi u relativni odnos sa ranijim budžetima, to nije tako. Druga stvar je što je to samo plan budžeta. Ako pogledamo praksu iz prethodnih godina, štedjelo se na projektima da bi se prelivala sredstav u tekuću potrošnju. S jedne strane imamo izuzetno rigidnu rashodnu stranu, koja se ne može smanjiti, a sa druge nemate toliko stabilne izvore prihoda. Nama se prihode iz godine u godinu baziraju na forsiranju potrošnje i zaduživanju. Imamo volatilnost prihoda na jednoj strani i snažnu rashodnu stranu na drugoj - zaključio je Golubović.

J. B.