U podrumu je stalno mračno

Mi stvarno živimo u zanimljivim vremenima. Možda više suludim, ali dobro, to je to. Priznajem, toliko ludila, na dnevnom nivou, ja više nemam ni strpljenja ni kapaciteta da procesuiram. Ali, ponekad iskoči nešto čemu baš ne mogu da odolim. Evo, na primjer... Slušala sam kratak insert iz gostovanja, u nekom podkastu, gospodina Dejana Šoškića. Znate sigurno, na Studenskoj je listi u Srbiji, inače porijeklom je iz Crne Gore. Bilo je to vrlo inspirativnih minut i nešto. Pogađate, tema je bila jesu li Crnogorci Srbi, zašto jesu i kažite nam nešto o istoriji.

Sukladno izrečenom, u tom gostovanju, slobodna sam da predložim, još jedno preimenovanje bazena u Kotoru - „Sin svetog Petra Cetinjskog“!

Demokrate (ove naše) briljiraju in continuo. Poslanica iz njihovih redova požalila se u jednoj emisiji da tokom „Milovog diktatorskog režima katolicima u Boki nije bilo dozvoljeno da slave slavu“. Osim ukaza o zabrani, Milo lično bavio se i terenskim radom. I zamislite šta je smislio. Za te prilike, maskirao se u fratra i išao od kuće do kuće da proklinje vjernike. A, pošto se bojao da bi ga zbog visine lako prepoznali, unajmio je neka kolica i pretvarao se da je fratar - invalid. I, da, stavljao je brkove, što nije tipično za katoličko sveštenstvo, ali on je tako minuciozno razradio lik fratra-egzekutora, pa je pričao da je on zapravo katolički pop koji je pobjegao iz SSSR-a i da su mu brkovi ostali zbog „stokholmskog sindroma“ koji je navukao kao žrtva Staljinovog režima. Da, da... To vam je tako, ko što se gledamo.

Pročitah sinoć da je Ministarstvo za urbanizam i nešto (čitaj Slaven Radunović) poništilo zabranu gradnje onog betonskog čudovišta u Kumboru! Nešto im nije jasno, pa dok ne izbistre, neka ovi rade. Ako, tako i treba. Mora se to raščivijat i razjasnit. Možda i neka Komisija za razjašnjavanje obrazloženja zašto ministarstvu nije jasno. I da bude brojna. Bolje što više glava da razbistri situaciju. Dok se to ne razjasni, predložila bih gospodinu Radunoviću, da se baci na Budvu. Ne valja da ima praznog hoda u pregalaštvu. Evo, recimo, mogao bi zarad ujednačavanja urbanističko-arhitektonskog izražaja te turističke metropole, da sruši Stari grad i da umjesto njega podigne nekoliko nebodera. Onda bi sve bilo usaglašeno. Ja mislim da je ideja sasvim korektna. Nije originalno moja, ali ako se usvoji, obznanićemo autora.

Ne pali mašinu na crveno slovo

I sad, pored svega ovog, kako da se ja bavim Raonićem? Stalno me kolege pitaju zašto ne pišem češće, šta je sa mnom? Moram da priznam – Boris Raonić je beskrajno dosadan i neinspirativan lik. Ali, vidim stanoviti potencijal u aktuelnom sastavu Savjeta. Sinoć sam imala iznimno zadovoljstvo da posredstvom malog prijemnika jednim pogledom obuhvatim ta draga lica, ali i spoznam surovu realnost - odlaskom Docenta Drljevića nepovratno se izgubila lepršavost i diskretan šarm ovog našeg nadzornog organa!

Mi stvarno nemamo sreće sa Savjetom. Ja mislim da je to isključivo iz ovih razloga - citiraću izvjesnog gospodina iz Srpske napredne stranke i njegovo objašnjenje zašto su izgubili izbore: „Jednu smo grešku mi napravili, skupljali smo potpise na Usekovanje, a predsednik je skupljao potpise na Krstovdan“. E, to je to... Umjesto da kao svaka savremena, Evropi i tradiciji okrenuta insitucija, ustanovimo radio-televizijsku slavu i obilježavamo je, da nam napokon krene, mi sve nešto tulja mulja. Znala sam da će da mi izađe na nos to što uključujem mašinu za veš na „crveno slovo“.

Oksimoron...

Kaže mi, prije nekoliko dana, moj kolega Čajo da se notorni Raonić žalio na njega nekakvom Etičkom odboru! Zamislite... Etika i Raonić! Kako?! Pa to vam je isto kao Aleksa Bečić i padeži. Zna da to postoji, ali nikad nije skapirao „navodilo za uporabo“. Aleksa, jadan ne bio, baci taj telefon, ne snimaj se više. Ili nauči padeže, oganj ih zapalio! Najbolje je da ideš na časovima. Ako me razumiješ šta hoću da kažem?!

Elem, žalio se Raonić da je Čajo u autorskim tekstovima koje su objavili neki portali svojim pisanjem narušio ugled RTCG! E, sad, šta ja mislim. Boris je upao u identitetski kotovrlj! Ne zna šta je, ko je... je li on RTCG ili je samo Boris ili je sve to zajedno... A bojim se i da je ono najgore – stanje potpunog simbiotskog šoka! On je prosto zbunjen pa više ne zna boli li ga glava ili master, noga ili režija toliko je srastao sa tom funkcijom koju obnaša. Ne zna đe počinje on, a đe RTCG. Muka je to, lako je nama da se zafrkavamo. I on je, kao što rekoh, tako egzistencijalno zbunjen, čitajući Čajove tekstove, pogrešno razumio da Čajo piše o RTCG, a ne o njemu. Neshvatljivo mu da ako pomeneš njega, ne misliš nužno na RTCG! I, kao svaka tužibaba, odmah je potrčao da se žali. A žali se kome? Etičkom odboru đe su njegovi ljudi – dvojica iz redova Savjeta i dvoje iz menadžmenta.

Dakle, Dragi Čajo ti si nagrabusio!

Ala ih je opravio

Reditelji Bobo i Mićo u betonjerku... Doduše, meni više liči na trafostanicu, ali nijesam od te struke. Koliko sam vidjela imaju dosta struje i prekidača i briga ih. Auuh, prekidači! Ne znam zašto, pred očima mi Topalovići. Znate ono – Tata spalio Đenku, ostali samo dugmići!

Ali, da ne mračim. Raonić je rekao da im se ništa ne može desit. A, ako je on to pritvrdio, šta ćete... Sudbina. Mada, uvijek može Boris da isposluje da njih dvojica dobiju minut za kraj Dnevnika. I crno-bijele fotografije. Tako da – samo pozitivno, samo osmjeh i dobra energija! I, ne prčkajte po prekidačima. Pec, pec!

I jedno zapažanje, iz ličnog iskustva – u podrumu je stalno mračno, ne samo pred svitanje!

Fejsbuk ratnik

Boris mnogo voli da piše. I da se svađa. Naročito na Fejsbuku. Onda to prenese RTCG, pa Borba.. I vjerovatno još neko, ali ja ne znam ko tačno. Tako je i ovih dana mrljavio nešto po FB, džapao se sa Nikolom Zirojevićem iz Evropskog saveza. Ubrkao i Sokrata, Daning-Krugerov efekat i tako dalje i tome slično... Ubijte me, ali ja života nemam to da čitam.

Uostalom, Borise, traže ti zamjenu. Niko više nema živaca da čita tvoje tekstove. Ako me razumiješ šta hoću da kažem?!

P.S. Ode Vučić, Tramp je nešto nestabilan, Borise pripremi se.