Đurović: Pred nama ambiciozan cilj da zatvorimo sva poglavlja do decembra, na Parlamentu najveća odgovornost da sprovede procedure

Važno je da se pregovaračka poglavlja zatvaraju jer su ona potvrda usklađenosti zakona i jačanja kapaciteta institucija iako će biti izazov sprovoditi ih i nakon pristupa Evropskoj uniji, rekla je gostujući u centralnoj informativnoj emisiji 24 Sata, na Televiziji E, profesorica na Ekonomskom fakultetu Univerziteta Crne Gore i bivša ministarka evropskih integracija Gordana Đurović.

Kako je istakla Đurović, cilj jeste ambiciozan da se do decembra zatvore sva pregovaračka poglavlja, ali je važno da se proces okonča za mandata trenutne Evropske komisije koji ističe u decembru 2029. godine i trenutnog Evropskog parlamenta u junu 2029. godine. 

- Pravna tekovina je živa, stalno dolaze nove regulative, direktive, u toku je i mijenjanje osnivačkih ugovora, to se odavno čeka, tako da će Crna Gora živjeti kao i države članice, stalno se prilagođavajući onome što je korpus zajedničkih politika. Zato kad kažemo da se jedno pregovaračko poglavlje danas zatvara to je dobra vijest za Crnu Goru i znači da smo ispunili zatvarajuća mjerila, bilo ih je tri, odnose se na transport, energetiku i telekomunikacije, povezani su i sa 10 koje je zatvoreno, vezuju se i za 14 i 15, koje se opet tiču infrastrukture u saobraćaju i u energetici. Tu je onda i 22 sa pripremom za strukturne fondove, tako da se priča ipak odvija. Negdje smo svi očekivali da će svaka naredna međuvladina konferencija značiti više pregovaračkih poglavlja koja se zatvaraju, ali dobro je da se zatvorilo i ovo poglavlje i nadati se da će biti brzo odluka o formiranju radne grupe za pisanje pristupnog ugovora- rekla je Đurović.

Nakon današnjeg zatvaranja poglavlja 21 očekuje se da će naredno poglavlje 27 biti spremno za zatvaranje u junu, a Đurović kaže da je najveća obaveza na crnogorskom parlamentu, jer su evidentna odlaganja zakonodavne dinamike i to se u svakom slučaju ne bi trebalo dešavati.

Dodaje i da evropska praksa pokazuje da su u vrlo kratkom periodu može zatvoriti veoma veliki broj pregovaračkih poglavlja i po tom pitanju ne bi Crna Gora bila izuzetak.

- Ukoliko parlament odradi ono sve što Vlada priprema i ukoliko mi maksimalno skratimo te svoje procedure možemo još uvijek da držimo optimizam. Poglavlje 27 je najteže poglavlje, najskuplje poglavlje, sa najdužim tranzicionim periodima, jedno od najkompleksnijih, tako da i ako ne bude u 6.mjesecu biće nadam se vrlo brzo- istakla je Đurović.

Podsjeća da se ne smije zaboraviti da su poglavlja privremeno zatvorena i da se jasno navodi šta treba ispuniti u postmonitoring fazi koja ide šestomjesečno. Posebno tu ističe poglavlje o javnim nabavkama.

- Imamo vrlo oštar monitoring Evropske komisije koja će i danom potpisivanja sporazuma i dalje pratiti obaveze koje smo preuzeli i može se rizikovati datum pristupanja ukoliko se te obaveze ne završe u tom roku. Ništa nije sigurno dok se stvarno ne desi i uvijek se može desiti da se neke stvari odlažu, zato ne treba potcijeniti ono što smo preuzeli kao obavezu kad se neko poglavlje  privremeno zatvori. Brine sve nas ta kratka procedura debata, javnih rasprava i možda neka temeljna analiza, ali eto želim da vjerujem da možemo zakone popravljati, ali ono što moramo ojačati to je politički dijalog i puna parlamentarna sala- poručila je Đurović.

Smatra da se problemi u Podgorici rješavaju lakše ako se uključi neko od evropskih partnera, ali je i posrednička uloga predsjednika Crne Gore Jakova Milatovića dobrodošla kao spona u prevazilaženju problema na relaciji vlast - opozicija. 

- Ja ipak očekujem da će Evropska komisija i države članice izaći sa novim zahtjevima prema Crnoj Gori i da ćemo mi biti u situaciji da ćemo te zahtjeve morati da prihvatimo, a to znači da se o njima moramo dogovarati- istakla je Đurović.

Kaže da je zbog cijele geopolitičke slike proširenje prioritet Evropske unije i ono je geopolitičko  i tako se mora shvatiti u Podgorici, Briselu i drugim evropskim adresama. 

Podsjeća da europarlamentarci i političari iz država članica, kao i Evropska komisija imaju uvid čak i na dnevnom nivou šta se dešava u Crnoj Gori i budno prate, pa Crna Gora ne smije sebi dozvoliti luksuz da neke poruke jasno ne vidi i da postupa drugačije. 

- To nije strogo držanje kriterijuma iz Kopenhagena, a pitanje je samo gdje se povlači granica. Ja želim da vjerujem da će vrlo brzo svim ključnim političkim akterima u Crnoj Gori biti jasno šta se mora. A gdje je taj prostor gdje se stavljaju politički interesi ispred onoga što je javni interes, pojedinačni, pojedinih partija i grupacija?! Postaće jasno koji je to dio koji Crna Gora mora da završi vrlo brzo, govorimo o mjesecima, da ne kažemo o nekim kraćim kategorijama, do ljeta će se otprilike to sve moći naslutiti. Poznati su diplomatski vikendi i neke odluke u zadnji čas, ali ne samo u korist, nego mogu biti i na štetu, tako da mislim da treba pažljivo da osluškujemo šta nam se poručuje- naglasila je Đurović.

Smatra da bi zakonodavni paket mogao da se postigne ako sinhronizovano rade Vlada i Skupština, uz korpus podzakonskih akata i minimalnog jačanja administrativnih kapaciteta.

- Sudstvo bi trebalo da ispuni minimum onoga što zovemo indikatori rezultata, što znači da ostaje ono što se zove politički konsenzus, politička stabilnost, strano miješanje i reforma izbornog zakonodavstva i tu je nadležnost Ustavnog suda vrlo visoka. Moraju se stvoriti pretpostavke da finiš procesa pristupanja ne bude samo predizborna kampanja,  nego jedan vrlo ozbiljan proces koji treba da pripremi našu malu administraciju i ne tako konkurentnu crnogorsku ekonomiju za ono što je jedinstveno tržište i složen proces participiranja u donošenju odluka o Evropskoj uniji- zaključila je Đurović.