Bramerc: Kampanja negiranja genocida i slavljenja ratnih zločinaca nikada nije bila jača

Glavni haški tužilac Serž Bramerc izjavio je da je danas na prostoru bivše Jugoslavije mnogo prisutnija kampanja slavljenja ratnih zločinaca i negiranja genocida u Srebrenici, iako je on neopozivo priznat kao takav, uključujući i pred Međunarodnim sudom pravde.

Bramerc je za današnji austrijski dnevnik Štandard, u intervjuu podovom 30. godišnjice od masakra više od 8.000 Bošnjaka u okolini Srebrenice, rekao da strahuje da u atmosferi kakva danas postoji, osuđeni ratni zločinci Ratko Mladić i Radovan Karadžić ne bi bili uhapšeni i osuđeni za ratne zločine pred Haškim tribunalom.

Bramerc je rekao da se danas "i u Zagrebu i u Beogradu ponašaju kao da se radilo o građanskom ratu unutar Bosne, sa kojim oni nisu imali nikakve veze, a ne o međunarodnom sukobu, kao što je to bio slučaj".

Prema njegovim riječima, umiješanost Srbije u zajednički zločinački poduhvat sa ciljem etničkog čišćenja dokazana je 2023. presudom protiv bivšeg šefa državne bezbjednosti Srbije Jovice Stanišića, dok je to isto bilo slučaj sa Hrvatskom sa suđenjem lideru bosanskih Hrvata Jadranku Prliću, kojim je dokazano da je on tokom rata u BiH uživao podršku vlasti u Zagrebu.

Bramerc je rekao da su predstavnici Srbije prošle godine protestovali zbog rezolucije UN o Srebrenici i da "šire jednu zamjenu uloga žrtve i počinioca", a da "ni Hrvatska nije nikada prihvatila da je postojao zloćinački poduhvat".

- Tamo državni rezon glasi: mi smo samo žrtve, naši ljudi nikada nisu mogli da izvrše zločine. Desetine zahtjeva za pravnu pomoć koje smo slali u Zagreb ostale su i poslije ovoliko godina bez odgovora. Ali sada imamo prvi put poslije pet, šest godina dobre kontakte i diskusije za državnim tužiocem u Zagrebu od kako je imenovan novi ministar pravde - rekao je Bramerc.

Bivši glavni tužilac Haškog tribunala dodao je, međutim, da se i danas "u Hrvatskoj 80 do 90 odsto postupaka vodi protiv Srba koji ne borave u Hrvatskoj, a da je apsolutni izuzetak da se i Hrvatskoj sudski gone Hrvati".

U Srbiji se sa druge strane, prema njegovim riječima, vodi jako malo postupaka, a prošlonedjeljna oslobađajuća presuda protiv komandanta Drinskog korpusa Miloja Živanovića, koji je bio optužen za protjerivanje Bošnjaka iz Srebrenice, "pokazuje da je tužilaštvo loše obavilo svoj posao".

- Već više od godinu u Srbiji ne mogu ni da se dogovore o tužiocu za ratne zločine. I kako uopšte motivisati tužioce i sudije da rade nezavisno, kada njihova vlada javno osuđene ratne zločince naziva herojima, i kada je dio dobrog ukusa da na političkim manifestacijama budu prisutni i osuđeni zločinci? To je apsurdna situacija - rekao je Bramerc.

On je ocijenio da je u vrijeme hapšenja Mladića i Karadžića situcija bila drugačija, da se otvorio "prozor mogućnosti" jer je, iako je 60 odsto ljudi u Srbiji bilo protiv njihovog izručenja, 75 odsto građana bilo za ulazak u EU.

- Danas je to potpuno drugačije. Nisam siguran da bi Karadžić i Mladić danas bili uhapšeni, da su još na slobodi - rekao je Bramerc

Poredeći situaciju oko zločina u BiH s onom u Ruandi, za koju je kao glavni tužilac rezidualnog mehanizma takođe nadležan, Bramerc je rekao da je u Ruandi došlo do utvrđivanja odgovornosti za zločine i do suočavanja sa prošlošću, a da na Balkanu svi tumače situaciju veoma različito.

On je dodao da se to vidi i po Dejtonskom sporazumu, i da bi se "većina složila da je u Dejtonu okončan rat, ali da on nije donio konačni mir".