Napadi na brodove bude strahove oko globalnog snabdijevanja naftom usljed sukoba sa Iranom

Snimci mobilnih telefona koji prikazuju jezike plamena i gusti, crni dim koji kulja s broda u Ormuskom moreuzu zloslutna su slika koja potkrepljuje strahove od poremećaja globalnog snabdijevanja naftom usred sukoba SAD-a i Izraela s Iranom.

Moreuz je vitalna globalna trgovinska ruta za naftu i tečni prirodni gas. „Skajlajt“, tanker za naftu i hemikalije od 7.600 tona, nalazio se sjeverno od omanske luke Hasab, blizu najuže tačke moreuza, gdje je plovni put širok samo tri kilometra.

Bio je to jedan od tri civilna broda za koja se navodi da su pogođena u regionu 1. marta, dok je Centralna komanda SAD-a saopštila da je izvela udar na iransku mornaričku korvetu u blizini.

Usred previranja, Rojtersova analiza podataka s veb-stranice MarineTraffic pokazala je da je najmanje 150 brodova, uključujući mnoge tankere za naftu i gas, bacilo sidro. Kako se činilo da brodovi stoje, pojavili su se oprečni izvještaji o tome da li je Iran proglasio moreuz zatvorenim.

Još nema panike

- Vidimo da je moreuz otvoren. Ali ono što sprečava brodove i zašto mnoge međunarodne naftne kompanije savjetuju da se moreuz ne koristi jeste osiguranje- rekla je Amena Bakr, šefica istraživanja za Bliski istok i OPEK+ u kompaniji za trgovinske obavještajne podatke Kpler, tokom vebinara 1. marta.

Troškovi osiguranja su toliko visoki da nijedan brod ne bi mogao sebi da priušti ili ne želi da rizikuje prolazak kroz moreuz u ovom trenutku.

- Onog trenutka kada tržište dobije tu vijest – da je moreuz zatvoren, da više nema protoka sirove nafte i tako dalje – tada će nastupiti panika- dodala je.

Za sada se to nije dogodilo. Ipak, cijena globalne referentne nafte marke Brent porasla je za čak 10 odsto 1. marta i mnogi analitičari su očekivali da će cijene dalje rasti.

- Očekujemo da će cijene (poslije vikenda) biti mnogo bliže 100 dolara po barelu i možda će premašiti taj nivo ako dođe do produženog prekida rada moreuza- rekao je za Rojters Ajaj Parmar, direktor za energetiku i preradu nafte u kompaniji ICIS.

Bakr je zauzela konzervativniji stav, ali je rekla da će uticaj ovog rata na globalne cijene nafte biti mnogo veći nego tokom dvanaestodnevnog sukoba s Iranom u junu 2025. godine.

- Tokom tog sukoba, cijena nafte je skočila na 80 dolara, a zatim je ponovo pala. Sada je ovo manje orkestriran sukob. Onaj prethodni bio je gotovo predstava. Imali ste vatromet, zemlje su unaprijed upozoravale druge zemlje da će ih pogodi- irekla je ona.

Govoreći iz Dubaija, za koji je Bakr rekla da je u stanju šoka zbog iranskih napada „bez presedana“, dodala je: „Sada ne dobijamo ova upozorenja. Dakle, nalazimo se u potpuno drugoj zoni. Očekujem da će cijene nafte biti između 85 i 90 dolara.“

Ulazak OPEK+ i Rusije

Visoke cijene nafte mogle bi izazvati širi ekonomski šok, podstaći inflaciju i intenzivne političke pritiske u mnogim zemljama.

Postoji mnogo načina na koje bi sukob s Iranom mogao izazvati rast cijena. Iranska nafta je pod oštrim sankcijama, ali zemlja i dalje prodaje veliku količinu nafte Kini, na primjer. Ako se ove zalihe prekinu usred dugotrajnog rata, Kina će morati da ih potraži negdje drugo.

U međuvremenu, potencijalni iranski napadi dronovima ili raketama navodno su doveli do zatvaranja proizvodnje naftnih polja u Iraku kao mjere predostrožnosti.

Ako se zatvori Ormuski moreuz, to će uticati i na izvoz nafte iz Kuvajta i drugih država Persijskog zaliva. Postoje alternativne izvozne rute, korišćenjem cjevovoda preko pustinje Saudijske Arabije, ali je kapacitet ograničen.

Proizvođači nafte iz OPEK+ sastali su se 1. marta kako bi se dogovorili o povećanju proizvodnje za 206.000 barela dnevno, kako bi se nadoknadili potencijalni rizici u pogledu cijena.

Grupu čini osam zemalja: Saudijska Arabija, Rusija, Irak, Ujedinjeni Arapski Emirati, Kuvajt, Kazahstan, Alžir i Oman.

- Zemlje će nastaviti pažljivo da prate i procjenjuju tržišne uslove i... ponovo su potvrdile važnost usvajanja opreznog pristupa- navodi se u saopštenju.

U saopštenju nije pomenut sukob s Iranom. Međutim, jeste u posebnom saopštenju ruskog Ministarstva vanjskih poslova, u kojem se upozorava da bi zaustavljanje brodova u Ormuskom moreuzu moglo „stvoriti značajan disbalans na globalnim tržištima nafte i gasa“. U stvari, to je disbalans od kojeg bi Rusija mogla imati koristi.

Niske globalne cijene nafte i oštre sankcije ruskoj nafti, uključujući ograničenje cijena koje je nametnula G7, snažno su pogodile zemlju. Izvještaj Centra za istraživanje energije i čistog vazduha iz februara navodi da su ruski prihodi od izvoza sirove nafte opali za 18 odsto u posljednjoj godini.

Jedan od glavnih ruskih kupaca je Kina. Pad globalne ponude nafte mogao bi značiti dobrodošao porast kineskih porudžbina kako bi se nadoknadio manjak iz Irana ili drugih dobavljača iz Persijskog zaliva.